Prilikom kupovine trebalo bi obratiti pažnju na komfor sedenja. Sedite na stolicu i podvucite se zajedno sa stolicom is-pod gornje ploče stola. Ukoliko imate dovoljno mesta za kolena, već ste na dobrom putu…
Bez njih se, jednostavno, ne može. Legenda kaže da ni vitezovi Kralja Artura ne bi spasili Kamelot i kraljevstvo da prethodno nisu zaseli za – okrugli sto. A tek kakva se istorija i kakva umetnost stvarala za „kafanskim stolom“… Kako god bilo, stolovi su neizostavni komad nameštaja u svakom domaćinstvu, od najsiromašnijih sobica do velelepnih vila. I nije važno da li je okrugao, četvrtast, elipsast, trpezarijski, s jednom ili četri noge. Važno je da je stabilan i da ima mesta za bar dva tanjira nedeljne supe.
Između nebrojano različitih vrsta stolova: metalnih, drvenih, plastičnih, malih i velikih… jedan zauzima posebno mesto. Onaj trpezarijski. Zamišljen kao centar svake trpezarije ili dnevne sobe, ovakav sto je neophodan svakom domaćinstvu ali je, zbog sve skučenijih stambenih prostora, sve manje u upotrebi.
S obzirom na to da trpezarije i dnevne sobe predstavljaju mesto okupljanja u stanu gde se jede i ugošćavaju prijatelji, vžno je da centralna fi gura – trpezarijski sto, ispunjava sve postavljene zahteve. Olakšavajuća okolnost je u tome što se trpezarijski stolovi najčešće mogu dodatno rasklapati i povećavati ukupnu površinu zahvaljujući različitim mogućnostima mehanizma ili jednostavnim rasklapanjem ploča stola i dodavanjem novih. Na taj način od jednog prosečnog stola je mo-guće napraviti iskoristivu površinu za osam, deset ili 12 osoba.
Ovakvi stolovi se po pravilu kupuju „jednom, pa ko zna kad“, tako da i pored širokog izbora treba povesti računa o kvalitetu. Najdugovečniji su oni izrađeni od kvalitetnog drveta. Hrastovine, od jasena, bukve, bora ili jele… Takvi stolovi mogu da potraju i bukvalno vekovima. Izbor je ogroman, a odluka o određenom dizajnu stola prepuštena je našem sopstvenom ukusu. Ipak, prilikom kupovine trebalo bi obratiti pažnju na komfor sedenja. Sedite na stolicu i podvucite se zajedno sa stolicom ispod gornje ploče stola. Ukoliko imate dovoljno mesta za kolena, već ste na dobrom putu…
Tržište vrvi od ponude. Kvadratni, u obliku pravougaonika, okrugli ili „jajasti“, stvar je ličnog ukusa i, naravno, mogućnosti koje vam ostavlja soba za koju je namenjen.
Radna površina stola, ukoliko nije drvena, može da bude i od kvalitetnog, termički otpornog stakla, najmanje pet milimetara debljine. Kombinacija drvo, staklo, metal takođe je veoma izdržljiva, ali joj je neophodno malo više nege nego „običnom“ drvenom stolu.
Posebno atraktivni su trpezarijski stolovi od kovanog gvožđa, koji mogu da budu i centralni estetski detalj u stanu. Ovakvi stolovi i danas se prave u majstorskim radionicama, ali ih ima i u fabričkim ponudama.
Važna stvar je to što je otvaranje tržišta i podizanje kupovne moći građana dovelo do toga da danas veliki broj proizvođača, i to ne samo onih malih, nudi opciju pravljenja trpezarijskih stolova po želji i zamisli kupca. Zato vam nudimo nekoliko fotografi ja na kojima će te možda prepoznati stolove koji će se fenomenalno uklopiti u vašu trpezariju, ili će samo potaknuti vašu maštu da smisli unikatan komad na koji ćete biti ponosni.
PEČAT DNEVNE SOBE: Podjednako potrebni su i takozvani – klub i set stolovi. Dobar odabir ovog komada nameštaja može da da pečat celoj dnevnoj sobi, isto toliko koliko loš može uništiti sve napore dizajnera. Sem što treba da ispunjavaju prvu osobinu, a to je da budu “dopadljivi“, klub stolovi bi trebalo da u isto vreme budu otporni na mehaničke “povrede“ i da budu lagani za pomeranje. Estetski – izbor materijala, boja i oblika je ograničen samo maštom. Dizajneri danas, shodno trendovima, preporučuju čiste linije i jednostavne oblike, bez mnogo detalja. Ipak, odluka je samo vaša. Na primer, za one koji ne preferiraju moderan dizajn, ili žele “barokni“ detalj u modernom okruženju, savet je da se veoma lepi i retki stolovi mogu pronaći u antikvarnicama, ali i na pijacama. Ako to ne uspe, uvek vam ostaju maj-stori koji će napraviti sto po vašoj zamisli.
Autor teksta: Lenka Knežević
