SAVET UREDNIKA
#BezDlakeNaJeziku
Podopolagač je ovlašćena osoba, ili profesionalac, za postavku određenih podnih obloga. Od iste se očekuje da savesno i po pravilima struke završi posao, uz garanciju na svoj rad. Tako bi trebalo da bude. Na našu ili vašu žalost investitori ih uglavno potcenjuju, spuštaju cene ugradnje, a onda po pravilu dobijemo podnu oblogu koja i nije baš najkvalitetnije urađena. Što bi rekao naš narod „koliko para, toliko i muzike“.
Zapitajte se kako se vi osećate kada neko od vas traži da mu radite u vašoj struci ispod cene. Verovatno u većini slučajeva odbijete posao ili ga uradite „levom nogom“. Zašto onda i Vi insistirate da vam podopologač radi po nižoj ceni, ili da li zaista očekujte maksimalnu posvećenost vašem podu i vrhunsku ugradnju?
Uglavnom je cena ugradnje po kvadratnom metru dobro iskalkulisana i sadrži nekoliko dolazaka na teren, gorivo, dnevnice za angažovane radnike, njihove prijave, uslugu knjigovođe, sertifikate o bezbednosti na radu, radno odelo, zaštitnu opremu, alat i naravno njihov rad. Da, dobro ste pročitali i njihov rad. Ako vam to izgleda „ma šta je to njemu, samo polepi te kvadrate i uzme mi pare“, zašto onda to ne uradite sami?
NIKADA MI NEĆE BITI JASNO kako je to investitor spreman dati 50-ak eura za neki strani brend keramike, a onda se cenjka sa majstorom za 2-3 eura i po pravilu izabere onoga koji traži manje novca i koji mu „upropasti“ uloženi novac u pločice.
Ili kada neko izdvoji za drveni pod sličnu sumu, a onda bira parketara koji bi radio za najmanje novca i naravno od istog očekuje da napravi „umetničko delo“ na podu.
Sećam se jedne situacije kada je jedan proizvođač ambalaže iz Zapadne Srbije kupio materijal za ugradnju epoksidnog poda od jednog poznatog austrijskog brenda koji ga je koštao oko 18 eura po metru kvadratnom, a onda odbio nekoliko ponuda podopolagača koji su tražili 6 eura po metru kvadratnom i izabrao „no name“ ekipu koja je tražila tri eura na ruke po kvadratu.
Momci su pod ugradili za jedan dan i nestali sa novcem. Rećiću samo da se radilo o 1.000m2 i da bi vam bilo jasnije, za ugradnju epoksidnog poda je potrebno tri dana, bez obzira da li radili 10 ili 1.000 kvadrata (pod uslovom da imate brojnu i uigranu ekipu). Prevareni investitor nije imao dokaza niti osnova za tužbu jer je platio uslugu “na ruke”, a mašine za izradu pakovanja nije mogao uneti u halu jer su u podu postojala velika odstupanja. Morao je kupiti novi materijal, angažovati firmu da mu skine postojeći pod, ako se tako može nazvati, i, na kraju, platiti profesionalce koji su opet uzeli 6 eura po kvadratu.
Da sumiramo, umesto da za materijal i ugradnju epoksida na 1.000m2 u prvom slučaju da 24.000 eura sa ugradnjom, on je dao 21.000 (uštedeo 3.000 na izvođaču radova) u startu, ali je posle dao još 26.000 eura (18.000 za novi materijal, 6.000 za uslugu ugradnje a 2.000 za uslugu skidanja postojećeg poda). Suma sumarum, umesto 24.000 eura, gospodin je morao brojati do 47.000.
DOBAR „MAJSTOR“ je uvek na ceni i u današnje vreme on uglavnom ima „bukiranih“ barem mesec dana unapred. Često nam telefonski ili na mejl adresu redakcije stižu pitanja o adekvatnom izboru podoplogača za određene podne obloge.
Bilo da je u pitanju keramičar, parketar ili ovlašćena osoba za ugradnju industrijskih podova ili bilo koje druge podne obloge izbor je nekada zaista lak, barem po meni.
Uvek birate po preporuci i to od osobe kojoj verujete i za koju znate da ne može sebi priuštiti kvantitet u bilo kom segmentu života. Ako ne postoji nikakva preporuka onda se dobro raspitajte i birajte one podopolgače koji imaju iskustva i zavidnu referenc listu, a možete i konsultovati redakciju #casopispodovi.
Zapamtite da je pod jedan od važnijih segmenata vašeg objekta jer sve ostalo možete u hodu renovirati ili popraviti, bilo da je kriv zid, loša boja zidova, ugradnja spuštenog plafona, zamena stolarije, ali ako renovirate pod, bilo koje vrste, onda sve mora napolje, pa i vi, dok se podna obloga ne reparira ili zameni adekvatnom. Ukoliko želite da procenat rizika svedete na najmanju moguću meru onda birajte pažljivo i razumno. Postavite sebi pitanje „kakav pod želite“ da li onaj koji ste zamislili ili jeftinu verziju istog?
Postoji i ona poslovica koja vam može biti vodilja u izboru podopolagača: „Nisam dovoljno bogat da kupujem jeftine stvari“. Otvorite oči i novčanik jer u današnje vreme podopolagač je skoro pa visočanstvo. Nećete pogrešiti, a kvalitetniji ili skuplji izvođač će vas na kraju koštati manje od onoga koji na „prvu“ traži manje novca za svoju uslugu. Posle njegovog rada ćete biti u problemu, novčanik će vam biti prazan, a vi ćete se osećati u najmanju ruku kao magarac.
Autor teksta: Predrag Rađen, urednik časopisa “PODOVI”
