Staklo u enterijeru služi da otvara prostor i da briše granice, a da istovremeno čuva unutrašnjost izgrađenog. Ta transparentnost materijala možda je i najzanimljivija kada se pojavi tamo gde je najmanje očekujemo, na podnim površinama. Razne su primene, oblici i forme staklenih podova, ali svaka primena stakla na podnoj površini svakako da bitno utiče na enterijer.
Podovi zauzimaju velike površine enterijera i bitno utiču na njegov celokupni dojam. Pored funkcionalnosti, izdržljivosti i adekvatnog odgovaranja na dinamiku prostora, estetika poda je ništa manje važan faktor. Stakleni pod u enterijeru je posebnost koja čitavom prostoru unosi prozračnost, proširuje ga i otvara, a ukoliko za to ima prostora i pravilno se primeni, daje mu sasvim nove dimenzije.
Staklo kao materijal je u upotrebi nekoliko hiljada godina. Ipak, ne prestaje da dobija nove forme, oblike i primenu. Pravi se od sicilijuma i baza sjedinjenih na visokim temperaturama i njegova izrada zahteva preciznost, poznavanje zanata i tehnologija, a savremena proizvodnja podrazumeva i poznavanje različitih primesa koje staklu daju nove, poboljšane karakteristike.
U izradi staklenog poda važno je zadovoljiti sve uslove koje površina po kojoj se hoda i koja nosi dinamiku prostora nalaže. Pod mora biti dovoljno čvrst ne samo da izdrži teret, već i evenutalne udarce i habanja. Takođe, ne sme biti suviše klizav kako bi po njemu moglo bezbedno da se hoda. Naravno, tu su i higijenski zahtevi gde svaka podna površina mora biti laka za održavanje, i još mnogo toga.
Jedan od razloga zašto stakleni podovi toliko privlače je upravo u tom njihovom dualitetu, u utisku lakoće koji odaju i čvrstini koju istovremeno pružaju. Ovakvi prozračni podovi ne deluju kao nešto po čemu zaista može da se hoda, naročito kada se ispod pruža pogled od nekoliko desetina, pa i stotina metara. Tim pre je osećaj kretanja po toj transparentnoj površini izazovniji i prijatniji.
Iako mnogima deluju neverovatno i nebezbedno, kvalitetni stakleni podovi to nikako nisu. Za izradu staklenih podova koristi se specijalno staklo, lamelirano i posebno ojačano kako bi izdržalo pritisak i težinu. Najčešće se koristi ojačano staklo, i to u staklenim pločama ili blokovima, koji dolaze u metalnim ramovima. Takve ploče su velike debljine i dosta teške, zbog čega je potrebno stakleni pod adekvatno podupreti kako ne bi dolazilo do deformacija tokom vremena.
Među najrasprostranjenijim elementima enterijera su svakako staklena stepeništa. Stakleni podovi i gazišta stepeništa izrađuju se od laminiranog i kaljenog stakla različitih struktura i debljina, a najčešće opcije su od 30-60mm. U zavisnosti od projekta i zahteva pri montaži se koriste specijalni okovi i ramovi za fiksiranje. Dizajn ovakvih stepeništa je uglavnom minimalistički i moderan, a u kombinaciji sa osvetljenjem pružaju mogućnost najrazličitijih efekata i stvaranja ambijentalnih celina.
Stakleni podovi nisu samo izdržljivi na teret koji nose i na težinu kretanja, već i na požar i visoke temperature, zahvaljujući materijalu i tehnologiji izrade. Takođe, zahvaljujući razvoju tehnologije, staklo se razvilo u izuzetno izdržljiv materijal, i u stanju je da podnese veoma velika opterećenja.
Jako retko su u upotrebi stakleni podovi koji prekrivaju čitavu površinu prostorije, daleko češće se sreću staklene trake ili ploče, otvori u podu koji pružaju pogled na donji, adekvatno uređeni prostor. Poseban ugođaj pruža kada se na donjim etažama na koje se pruža pogled staklenim podom nalazi zelenilo ili kada se tik ispod stakla nazali pravi mali baštenski vrt.
Staklene trake zgodne su i za uske prostore gde se na ovaj način otvara veća saglediva površina i umanjuje efekat skučenosti prostora, te o njihovoj primeni svakako treba razmisliti i tamo gde je nedostatak prostora. Takođe, primena staklenih podova pogoduje i donjim etažama jer je na taj način moguće otvoriti dodatni izvor osvetljenja direktno sa tavanice.
Još jedna od čestih primena staklenih podova, a naročito u komercijalnim i poslovnim objektima, je na terasama ili posebno uređenim vidikovcima. Time se otvaraju neverovatne vizure nebodera širom sveta gde je poseban osećaj stajati na nekoliko stotina metara visine i ne videti tlo pod nogama, što u mnogim poznatim objekatima čini turističku atrakciju.
Kao i kod druge primene stakla, i u staklenim podovima je čest slučaj da se ne izrađuje natur staklo već da se boji, peskira ili dozira njegova transparentnost. Na taj način moguće je praktično neograničeno igranje sa enterijerom i doživljajima prostora. U komercijalnim prostorima se stakleno stepenište najčešće osvetljava i time još više dominira kao centralni estetski element enterijera.
Stakleni pod je još jedna od novina u panoramskim liftovima koje krasi i jedan od najviših nebodera SAD, Vilis Tauer, a i prvi sprat Ajfelovog tornja u Parizu takođe je u celosti izrađen od neklizajućih staklenih pločica. Na 57 metara iznad zemlje, Ajfelov toranj je prošle godine obogaćen za još jednu neverovatnu atrakciju zahvaljujući staklenom podu.
Da mašta nema granice kada su tehnologija i gradnja u pitanju pokazuje i primer jednog meksičkog luksuznog penthausa koji u tolaetu ima stakleni pod, a posebnost je u tome što je tolaet izgrađen na mestu bivšeg liftovskog okna, te taj stakleni pod zaista pruža neverovatnu vizuru sa 15. sprata.
Kako bi stakleni pod bio pogodan za kretanje, mašinskom obradom stakla se postiže izuzetno postojana neklizajuća površina sa sitnim, 260 mikronskim udubljenjima. Kao osnovna sirovina koristi se tzv. water base staklo, sinterovano na 700°C, čistih boja koje se ne ljušte, ujednačeno tonirano, bez radijacije, bez formaldehida, bez azotnih jedinjenja, bez mirisa, otporno na kiseline i baze. Staklo se zatim može kaliti i laminirati, i kao takvo ima veliku čvrstoću i otpornost na udarce.
