Nema većeg zadovoljstva nego kada odaberete lepu i efektnu podnu oblogu za svoj dom i kada nakon postavljanja uvidite koliko doprinosi izgledu enterijera svojom elegancijom ili dobrom kombinacijom boja. Da biste taj utisak što duže zadržali potrebno je da redovno održavate podove u vašem domu, kako bi uspešno vršili funkciju dekorativnog elementa i kako bi što duže trajali bez potrebe za zamenom. Svi mi se ubrzo nakon kupovine bacamo na traženje saveta za dobro i jednostavno održavanje podova, jer nam je stalo da uspešno obavimo tu dužnost sa što manje truda i što manje uloženog vremena. Primetno je da se kao najčešći izvor informacija pojavljuju razni internet forumi, novinski tekstovi iz rubrike „praktični saveti“ u štampanoj i online formi, ali dobrim delom i saveti i preporuke koji se među domaćicama usmeno razmenjuju u neobaveznim razgovorima.
Stručni saveti, ili…
Neki saveti objektivno jesu dobri jer su zasnovani na praktičnom i ličnom iskustvu – kako o tome šta raditi, tako i šta ne raditi. Ipak, mana ovakvih platformi je što tu svaki korisnik ima pravo da izrazi svoje mišljenje i iznese subjektivnu ocenu, pa postoji šansa da nakon čitanja samo ostanete zbunjeni umesto da pronađete rešenje. Uzmite u obzir i da su u najvećem broju slučajeva savetodavci obični ljudi kao i vi, i da njihova preporuka nije isto što i reč stručnjaka, osim kada se radi o specijalizovanim časopisima iza čijih članaka uvek stoji konsultacija sa kvalifikovanim licima. Pored toga što se razlikuju po sastavu, podne obloge mogu se zaista dosta razlikovati po metodama održavanja adekvatnim za svaku od njih, i zato je vrlo važno primeniti pravu kako ne biste oštetili vaš pod.
Održavanje parketa i drvenih podova
Jedan od podova koji je poznat po zahtevnosti kada govorimo o održavanju je parket. U zavisnosti od starosti poda parket najčešće srećemo u nekom od klasičnih slogova koji se rade od daščica, ili novije u daskama, kada je reč o višeslojnom parketu koji se postavlja kao gotov, plivajući pod.
KAO I SVAKI DRVENI POD, parket je veoma osetljiv na vlagu i zato se odmah po instaliranju voskira, lakira ili premazuje zaštitnim uljem.
Njegova najslabija tačka i pre i posle postavljanja su spojevi daščica ili dasaka, na kojima pod prvo počinje da bubri i da se deformiše pod uticajem vlage, pa parket nikako ne smete čistiti krpom ili mopom natopljenim vodom. To naročito važi za takozvani prefiniširani parket, odnosno onaj na koji još uvek nije nanet zaštitni sloj.
Osnovno održavanje zasniva se u prvom redu na temeljnom i redovnom usisavanju četkom koja ne sme imati gruba vlakna, a zatim na uklanjanju preostale prašine i eventualnih fleka brisanjem dobro oceđenom krpom koju ste prethodno potopili u vrlo blag rastvor osnovnog sredstva za čišćenje parketa i vode. Pre nego što se bacite na posao obavezno proverite da li je lak kojim je parket premazan vodootporan, a u toku rada vodite računa da po površini za vama ne ostaju barice i stajaća voda.
Za održavanje parketa generalno nije preporučljiva upotreba univerzalnog tečnog deterdženta za podove čak i ako je srednje koncentrovan, jer će nakon brisanja i sušenja svuda po podu ostaviti ružne beličaste fleke kružnog oblika. Osnovno sredstvo za čišćenje istovremeno služi i za impregniranje, jer sadrži vosak koji po površini formira masan zaštitni film koji parket čini manje osetljivim na mrlje i vlagu.
Za svakodnevno održavanje vrlo su praktične i korisne specijalne vlažne maramice za parket kojima ga možete ovlaš obrisati ako nemate vremena za detaljnije čišćenje, i za nekoliko minuta dovesti u pristojno stanje. Ako vaš parket nije lakiran nego nauljen, onda će kad-tad početi da sivi jer se sa svakim brisanjem sa površine skida malo ulja. Vratićete mu prvobitni izgled ukoliko ga redovno premazujete uljem u propisanim vremenskim intervalima, temeljno kako bi ga drvo dobro upilo, a onaj jako pohaban od upotrebe bi valjalo prvo ishoblovati.
Uopšteno, koji god vid zaštite da je u pitanju (lak, vosak ili ulje), jednokratnim nanošenjem emulzije za vraćanje sjaja u nerazređenom obliku rešićete se matirane površine i učiniti da vaš parket u trenutku ponovo blistavo zasija.
Održavanje keramičkih pločica
No, pogrešno je mišljenje da za čišćenje pločica ne postoje nikakve smernice
U obloge koje jako često viđamo u stambenom enterijeru svakako spada i keramika. Sem što ih ima u svim mogućim bojama, dezenima i formatima i što se daju uklopiti bukvalno u svaki koncept dekorisanja prostora, keramičke pločice su vrlo lake za održavanje.
Potpuno suprotno od parketa i ostalih drvenih podova, keramika je vrlo otporna na vodu i njena nega se može zasnivati na vodenim rastvorima klasičnih sredstava za podove bez ikakve bojazni. No, pogrešno je mišljenje da za čišćenje pločica ne postoje nikakve smernice. Pre upotrebe bilo kog hemijskog sredstva pod se mora jednom nedeljno očistiti od peska i zemlje koji se unose u stan prilikom ulaska (a ako je jako zaprljan ponekad i češće), jer su abrazivni i prave površinske ogrebotine zbog kojih se može oštetiti boja pločica.
Isto tako mora se voditi računa o kojoj vrsti pločica se radi, jer nisu sve iste kategorije otpornosti i ne važe za sve ista pravila. Glazirane podne i zidne pločice mogu se redovno brisati regularnim sredstvom za pod koje ne sadrži ulje, rastvorenim u vodi prema uputstvu na etiketi.
Podnose i tretiranje odmašćivačem u spreju (neophodnim u kuhinji), kao i namenskim preparatima za mrlje od sapunice, kamenac ili buđ koji su redovna pojava u kupatilu. S druge strane, prema neglaziranim pločicama morate biti malo pažljiviji. Za njih se smeju koristiti isključivo bezbojna sredstva neutralne pH vrednosti koja nisu abrazivna.
Keramika je inače vrlo zahvalna površina koja ne upija fleke dubinski, pa će biti dovoljno efikasna za uklanjanje masnoće, ulja, sokova i drugih tečnosti koje se nehotice prospu na pod i ne uklone odmah. Ono što je još važno znati za sve tipove pločica je da proizvođači za rutinsko održavanje zabranjuju kiselinu i izbeljivač, a valjalo bi izbegavati i sredstva na bazi ulja ili voska, kao i intenzivno ribanje čeličnim četkama.
Industrijski podovi
Poslednjih godina svedoci smo trenda postavljanja industrijskih podova u rezidencijalnom i komercijalnom enterijeru, jednim delom zbog njihovog specifičnog izgleda, a drugim zbog činjenice da, pored betonskih, predstavljaju nešto najotpornije što postoji na tržištu podnih obloga.
Ali nisu INDUSTRIJSKI PODOVI samo izrazito otporni na svakodnevno intenzivno habanje, velike temperaturne skokove, većinu organskih rastvarača, kiselina, baza i soli, jake deterdžente, naftu i naftne derivate.
Povrh svega toga vlaga im ne može ništa, a pošto nemaju spojeve na njima se ne razvija buđ i zato spadaju u obloge kojima je potrebno samo elementarno održavanje. Ako još uzmemo u obzir da se u stambenim i javnim objektima ne upotrebljava skoro ništa od pobrojanih hemikalija, da se zaključiti da vam jedan ovakav pod neće predstavljati nikakvu dodatnu obavezu. Dovoljan je bilo koji običan neabrazivan industrijski deterdžent, a ako nečistoća nije rastvorljiva u vodi, jednostavno je pre čišćenja treba tretirati nekim neagresivnim organskim rastvaračem.
Savet za održavanje linoleuma
Dobar broj naših čitalaca tražio nam je savet za održavanje linoleuma, koji možemo svrstati u pet trenutno najtraženijih obloga za opremanje i renoviranje doma. Svi oni koji su se odlučili da svoj lični prostor oplemene baš ovom vrstom poda, najpre treba da znaju sledeće: linoleum je prirodna obloga koja, ukoliko joj se kompromituje zaštitna glazura, ima tendenciju da zadržava vlagu, te u sklopu svakodnevnog održavanja ne treba koristiti alate sa grubom površinom poput kuhinjske žice. I mada u velikoj meri odoleva razređivačima i kiselinama to se ne može reći i za baze, pa će biti najbolje da ne eksperimentišete sa sredstvima u čiji sastav niste sigurni, već da se držite onih propisanih.
ZA LINOLEUM se koriste ista sredstva kao i za laminat, u koja spada ono za osnovno čišćenje, emulzija za sjaj i zaštitna glazura.
Sredstvo za osnovno čišćenje adekvatno je za čestu upotrebu i izlazi na kraj sa jako zaprljanom površinom, a pomoću njega uspešno se skidaju i slojevi stare glazure. Kada dođe vreme za obnovu zaštite prvo ide osnovni tretman, zatim aplikacija emulzije za sjaj i na kraju zaštitna glazura u dva nanosa. Pritom samo vodite računa da se nakon svake „operacije“ linoleumu ostavi dovoljno vremena da se skroz osuši, naročito ako je u pločama pa ima spojeve. Za letimično, priručno čišćenje u periodu između dva temeljna, poslužiće blago sredstvo za održavanje rastvoreno u vodi, kojim se pod briše dobro oceđenom krpom. Jedini tip linoleuma koji se ne mora glazirati je marmoleum, jer se kod njega dvoslojna površinska UV zaštita nanosi u toku proizvodnje.
Koju god podnu oblogu/obloge imali u domu, sva je prilika da su manjim ili većim delom prekrivene tepisima. I bez obzira da li ste pristalica klasičnih velikih tepiha ili minimalističkih prostirki, valjalo bi da budete upućeni barem u osnove njihovog održavanja.
Održavanje tepiha
Tepihe po mogućstvu nemojte postavljati na mestu izloženom suncu da ne bi izbledeli i gledajte da preko njih ne stoje masivni komadi nameštaja jer će tu gde su nogari ostati trajno ugaženi. Sa novih tepiha (pogotovo vunenih) u prvo vreme dosta ispadaju slobodna vlakna i zato ih treba češće usisavati, a nadalje barem jednom nedeljno.
Tepisi se svakodnevno prljaju i prašnjave od aktivne upotrebe, posebno oni u hodniku, na stepeništu, u kuhinji i dnevnoj sobi, pa se prosto čini da im brzo dođe vreme za pranje. Ubedljivo najveća greška je potapati ih u vodu i prati vodenim mlazom, zato što se tako nepovratno deformišu. Savetuje se da temeljno, sezonsko pranje tepiha prepustite profesionalcima koji koriste paročistače (nikako vodeni mlaz kao što to rade u servisima za pranje automobila), a da vi sami u međuvremenu tepihe priručno čistite i sanirate novonastale fleke.
RUČNO PRANJE TEPIHA u kućnoj varijanti svakako nije zabranjeno i za te potrebe slobodno možete koristiti deterdžent za tepihe rastvoren u vodi, ali tako što ćete sunđerom umočenim u skoro suvu penu blago trljati površinu tepiha u smeru prostiranja šara, vodeći računa da ne bude prenatopljen i da voda ne prodre sa druge strane.
Nakon toga tepih treba što pre osušiti i usisati. Ovakav tretman biće dovoljan da se brzo i jednostavno vrati živost boja, a donekle i prvobitni izgled.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
