Prilikom kupovine parketa obično se najviše vodi računa o izboru vrste drveta i njegove boje, budući da one u najvećoj meri utiču na izgled enterijera u koji se parket polaže. Pored ova dva elementa svakako treba povesti računa o završnoj obradi parketa jer ona daje konačan utisak u prostoru. U zavisnosti od ličnih preferencija i ukusa, možemo birati između površina koje su završno premazane poliuretanskim lakom – sjajnim ili mat, voskom ili uljem.
U korist izbora uljenih podova ide nekoliko činjenica, a pre svega krajnje prirodan izgled. Uljenje kao obrada takođe može da izazove i efekat „starog poda“, koji izgleda kao da se koristio dugi niz godina, što je veoma važno za pojedine prostore koji se renoviraju ili adaptiraju.
Za razliku od različitih lakova koji stvaraju čvrst film na površini drveta i time mu zatvaraju pore u celosti, ulje prodire duboko u drvo ostavljajući mu pore otvorenim i omogućujući mu da diše, te da se na taj način ponaša kao mikroregulator klime u prostoru. Naime, ukoliko je relativna vlažnost vazduha malo povećana, drvo će upiti višak te vlage, a ukoliko je, pak, ispod uobičajenih vrednosti, drvo će vlagu otpustiti u prostor i time ga učiniti prijatnijim za boravak.
Sem toga, film koji se stvori primenom uretanskog premaza na praketu mnogo je podložniji habanju i sitnim ogrebotinama od uljene površine koja se praktično stopila sa drvetom i koja će, ako se redovno ulji i pravilno održava, dugo trajati.
Više od trećine drvenih podova koji se poslednjih godina proizvedu u Evropi ima završno uljenu površinu jer je upravo prirodni izgled podova jedan od najčešćih zahteva kupaca. Otuda zaista veliki broj proizvođača čiju proizvodnju masovno čine završno nauljeni podovi. Uljenje se obično kombinuje sa četkanjem, ručnim hoblovanjem, patiniranjem, a ulje se i fino izbrušene površine.
Ipak, jedna od najvažnijih prednosti uljenih podova nad lakiranima je mogućnost delimične reparacije. To znači da kada se neka drvena podna površina zaštiti lakom, ukoliko dođe do bilo kakvog oštećenja, da bi se ono saniralo, neophodno je obrustiti kompletan parket u, u najmanju ruku, prostoriji u kojoj je položen. Za razliku od navedenih lakiranih površina, kod uljenih je stvar znatno jednostavnija – može da se tretira samo oštećeno mesto. Vrlo lagano se obradi najfinijim brus-papirom i naulji i stvar je rešena.
Kako se održavaju drveni uljeni podovi?
Kao i za sve druge podove važi pravilo da je bolje sprečiti nego lečiti te je stoga najbolje postaviti dobre otirače na vrata koji će zadržati pesak i druge čestice prljavštine koji mogu delovati abrazivno i tako oštetiti površinu poda. Dakle, potrebno je i uredno usisavanje ili čišćenje metlom kako bi se sprečila mehanička oštećenja.
Pored toga, drvene površine tretirane uljem treba redovno održavati sredstvima namenjenim upravo za pranje uljenih podova, koja istovremeno uklanjaju prljavštinu, ali ne i zaštitni film od masnoće koji štiti drvo.
Svaki proizvođač uljenih podova obično ima svoja sredstva za održavanje koja su kompatibilna sa uljem koje se koristi i koja se obično rastvaraju u toploj vodi (svakako treba izbegavati sredstava namenjena za čišćenje svih vrsta podova jer mogu oštetiti zaštitni film na nauljenom podu). Pravilnom i redovnom upotrebom sredstava za čišćenje produžava se životni vek uljenog poda. Proizvođači za ovakav tip podova daju garanciju od dvadeset i pet do trideset godina (garancija ne pokriva mehanička oštećenja).
Kada je reč o samom uljenju, prvo uljenje se obavlja odmah nakon polaganja drvenog poda u enterijer i obavlja ga podopolagač, ručno ili mašinski. Drvo je u fabrici već impregnirano i ovo inicijalno uljenje ima namenu da ga zaštiti i pripremi za eksploataciju.
U zavisnosi od stepena opterećenja prostora, zavisi i učestalost uljenja, ali i tip ulja koje se koristi. Ukoliko je reč o komercijalnim prostorima ili prostorima sa visokom prohodnošću, uljenje je potrebno obavljati češće da se drvo ne bi sasvim ispostilo od trenja i postalo podložno oštećenjima, a treba korisiti i posebna ulja koja su otpornija na habanje. Kada je reč o rezidencijalnim prostorima sa normalnom upotrebom i relativno malom prohodnošću, uljenje treba obavljati jednom godišnje ili jednom u dve godine.
Tom prilikom, pod se najpre dobro opere odgovarajućim intenzivnim čistačem, po mogućstvu preporučenim od strane proizvođača poda. Posle nekoliko sati, nakon što se pod sasvim osuši, pristupa se uljenju koje se može obavljati ručno ili mašinski. Za ručno nanošenje može se koristiti rasprskivač za ulje ili gumena špatula kojom se ulje ravnomerno nanosi na površinu koja se tretira. Zatim se ulje utrljava u drvo krpom od prirodnog materijala koja ne ostavlja vlakna za sobom.
Nanošenje i utrljavanje ulja se uvek obavlja u pravcu pružanja godova drveta, kako bi bilo što valjanije i kako ne bi ostajali tragovi. Na površini poda ne smeju ostati lokvice ulja i sav višak se mora odmah ukloniti da ne bi ostale fleke. Nauljenu površinu treba ostaviti pola sata da apsorbuje ulje. U zavisnosti od stanja drvenog poda, stepen apsorpcije može biti manji ili veći. Ako je drvo suvlje, ispošćenije, upiće više ulja i biće potrebno ponoviti nanošenje.
Kada procenimo da je drvo ujednačeno upilo ulje, pod treba ispolirati (isključivo u pravcu pružanja vlakana drveta), ostaviti da se osuši i da ulje kristalizira i očvrsne. Ovaj proces traje obično oko 24 časa i za to vreme ne bi trebalo hodati po sveže nauljenom podu. Pod ne bi trebalo kvasiti najmanje sedam dana od uljenja, kao ni prekrivati tepisima.
Potrošnja ulja varira u zavisnosti od vrste drveta, ali i vremena koje je prošlo od prethodnog uljenja i stepena pohabanosti. Ipak, prosek je da litar ulja pokriva oko 70 m2. U Evropi se koriste uglavnom ulja čija je osnova prirodno laneno ulje (oko 70%) sa različitim dodacima. Mogu biti različitih boja i izazivati različite efekte.
Ovakvo održavanje naizgled deluje komplikovano, ali se njegove koristi vide već posle prvog uljenja jer korisnici shvate da nikada više neće morati da rade kompletnu reparaciju poda koja podrazumeva mašinsko brušenje i uklanjanje svih stvari iz stana. Nauljen parket sine kao da je tek stigao iz farike.
Što se uljene površine češće ulje to su otpornije na habanje, a sa godinama samo dobijaju na otpornosti. Vlasnici nauljenih podova imaju direktan dodir s prirodom jer kad bosonogi stanu na svoj pod, zaista osećaju dodir drveta a ne hladni dodir uretanskog laka. Nije li već samo to sjajan razlog da se odlučite za uljene podove?
Autor teksta: Isidora Gordić
