Poplave širom Evrope pokazale su kakva oštećenja poda može prouzrokovati voda. U slučaju oštećenja vodom u mirovanju ili vodom pod pritiskom (kao npr. u slučaju pucanja cevi), glavno je pitanje koje korake preduzeti kako bi se uklonila šteta nastala na parketu.
U prvom koraku potrebno je utvrditi razmere štete koju je prouzrokovala vlaga na zalepljenom parketu. Ukoliko je parket malo nabubrio ili je neznatno oštećen usjed uticaja vlage, moguće ga je zadržati i sanirati. Nakon merenja vlage u vazduhu i temperature na području sanacije, potrebno je instalirati opremu za ozračivanje (npr. dehidratacioni uređaj nemačkog proizvođača Wolff iz Vaihingena).
Na taj način najbrže ćete isušiti vlagu iz drvenog poda. Nakon toga, u svrhu kontrole, vlagu u drvetu potrebno je izmeriti npr. Gann vlagomerom. Kada udeo vlage dostigne maksimalno 9%, moguće je započeti s brušenjem parketa. Pri tome je važno voditi računa o debljini materijala koji planirate odstraniti brušenjem, jer ista zavisi od debljini parketa. Na 22 milimetarskom masivnom parketu moguće je ukloniti najviše 11 milimetara, dok je na gotovom parketu moguće brusiti samo habajući površinski sloj. Nakon brušenja, spojeve zapunite kitom (npr. Pall-X Kitt od Pallmanna) te nanesite dva sloja završnog laka (npr. Pall-X 96 takođe od Pallmanna).
U slučaju znatnijeg oštećenja parketa vodom, parket je po pravilu nabrekao, delimično je izvitoperen ili je u celosti odvojen od podloge. U takvim slučajevima parket je potrebno ukloniti odgovarajućom opremom, a nakon uklanjanja istog, potrebno je proveriti stanje podloge. Ukoliko u podlozi postoje pukotine i/ili test tvrdoće podloge (Ri-Ri) otkrije mehanička oštećenja, podlogu je potrebno u celosti odstraniti.
Oštećenja vodom često su povezana s hidroizolacijom ispod estriha koja može biti zasićena vlagom. Voda, koja se nakon poplave skuplja na sloju hidroizolacije, teško se samostalno suši ili se uopšte ne može isušiti. Pod uticajem vlage izolacioni materijal gubi termo- i zvučno-izolaciona svojstva. Prirodno sušenje hidroizolacije nije moguće zbog fizičkih uslova. U takvim slučajevima potrebno je upotrebiti specijalnu opremu za sušenje hidroizolacione membrane.
U slučaju da podloga nije znatnije oštećena, vlagu možete izmeriti pomoću CM vlagomera (kalcijum-karbidna metoda). Ukoliko izmerena vrednost na cementnom estrihu prelazi 2 CM%, na anhidritnom estrihu 0,5% CM, estrih je potrebno osušiti na odgovarajući način. Za svaki slučaj, na cementnom estrihu bilo bi dobro naneti zaptivni sloj premaza na bazi epoksidne ili poliuretanske smole (npr. UZIN PE 460). Takva vrsta zaštite nije moguća na estrisima koji sadrže gips. U takvim slučajevima preporučuje se odstranjivanje i zamena podne konstrukcije, jer estrih koji sadrži visoki udeo gipsa dugo zadržava vlagu.
Nakon ugradnje zaptivnog sloja ili uklanjanja estriha, moguće je položiti novi parket. U tu svrhu preporučujemo masu za izravnavanje UZIN NC 174, te lepak UZIN MK 92 Si. Nakon lepljenja i brušenja, masivni parket moguće je površinski obrađivati lakom, uljem ili voskom.
Ukoliko voda ošteti plivajuću podnu konstrukciju, najbrži i najsigurniji način je zamena parketa u celosti. Ako se odlučite za brušenje plivajućih podova, sve rubove potrebno je prethodno učvrstiti klinovima, kako se površina prilikom brušenja ne bi micala. Brušenje plivajućih podnih sistema je skupo, a rezultat često nezadovoljavajući jer je parket oslabljen, a spojevi nisu trajno zatvoreni.
Autor: Ulrich Weng, majstor parketar, Uzin tehnička služba
