Zbog svojih dobrih osobina, cementna košuljica spada u najčešće primenjivanu vrstu podnih podloga. Dovoljno je ravna, ravnomerno naleže na konstrukciju ili masu tzv. plivajućeg poda, nema izrazite deformacije i može da nosi veliki broj različitih vrsta podnih obloga, kako uobičajenih debljina, tako i onih veoma malih debljina. Veoma često i vrlo uspešno ugrađuje u podne konstrukcije izložene izrazito teškom saobraćaju, kao što su podovi industrijskih i komercijalnih objekata, fabričkih hala, staničnih holova i ostalih sličnih objekata. Njihova velika primena je i u elementima podnih konstrukcija koje u sebi nose instalacije za podno grejanje.
Nekvalitetno izvedena cementna košuljica ima za posledicu velike troškove rekonstrukcije i sanacije takvog poda, kao i prestanak kompletnih aktivnosti u objektu koji je predmet sanacije. Uprkos savremenim uređajima za izradu podnih obloga, suočavamo se sa mnogobrojnim nedostacima vezanim za kvalitet izrade cementne košuljice. Mnoge greške se ogledaju već u izboru materijala, proizvodnji mešavina, tehnici ugradnje, njihovom dimenzionisanju i pripremama za ugradnju. Nizak kvalitet cementnih košuljica-estriha naročito se negativno odražava na savremene tankoslojne završne podne obloge koje se izvode preko košuljica.
U slučajevima podova malih debljina izloženih većim opterećenjima, uključujući tu i značajna koncentrisana opterećenja, zbog delovanja preko relativno malih površina, u košuljici se javljaju značajni visoki lokalni pritisci, koje ona nije uvek u stanju da podnese.
Cementna košuljica se postavlja na nosivu, najčešće betonsku podlogu, ili preko razdelnih, odnosno izolacijskih slojeva, pri čemu se košuljica može neposredno koristiti kao pod, ili oblagati različitim podnim oblogama. U zavisnosti od načina izvođenja, cementna košuljica ima noseću funkciju, a takođe može da predstavlja element za zaštitu od vlage, toplotnu i zvučnu izolaciju.
Zbog svojih dobrih osobina, cementna košuljica spada u najčešće primenjivanu vrstu podnih podloga. Dovoljno je ravna, ravnomerno naleže na konstrukciju ili masu tzv. plivajućeg poda, nema izrazite deformacije i može da nosi veliki broj različitih vrsta podnih obloga, kako uobičajenih debljina, tako i onih veoma malih debljina. Veoma često i vrlo uspešno ugrađuje u podne konstrukcije izložene izrazito teškom saobraćaju, kao što su podovi industrijskih i komercijalnih objekata, fabričkih hala, staničnih holova i ostalih sličnih objekata. Njihova velika primena je i u elementima podnih konstrukcija koje u sebi nose instalacije za podno grejanje.
Nažalost, u građevinskoj praksi veoma često se javlja potreba za sanacijom i popravkom podnih konstrukcija, koje tokom vremena, izložene različitim vrstama opterećenja i drugim uticajima, pokazuju razne oblike oštećenja i deformacija. Oštećenja se obično manifestuju tokom eksploatacije, ali u nekim slučajevima i odmah nakon izrade, pri čemu se ona, u najvećem broju slučajeva, javljaju na završnim podnim oblogama izvedenim preko cementnih košuljica.
Cementna košuljica se, na klasičan način, spravlja mešanjem komponentnih materijala na licu mesta ili primenom gotovih fabričkih mešavina koje se koriste saglasno uslovima propisanim od strane proizvođača.
U klasičnom–tradicionalnom obliku cementna košuljica se najčešće spravlja u razmeri cement : pesak = 1 : 3, pri čemu se, kod nas, kao pesak najčešće koristi prva frakcija separisanog rečnog šljunka krupnoće zrna 0/4mm. Sadržaj vode u takvoj malterskoj mešavini se usvaja iskustveno, pri čemu količina vode treba da je tolika da se sa tom količinom dobije konzistencija koja odgovara opisu „vlažno kao zemlja“. Mada, danas, postoji oprema za mašinsko spravljanje i ugrađivanje cemente košuljice, kod nas se najčešće mešanje konstituenata košuljice vrši ručno. Ugrađivanje se, takođe, još uvek izvodi na sledeći klasičan način: spravljena mešavina „vlažna kao zemlja“ lopatom i razgrtačem se razastire preko podloge, nakon čega se vrši njeno zbijanje lopatom, a zatim ravnanje površine letvom-ravnjačom. Poslednja faza takvog ručnog postupka izvođenja košuljice predstavlja završnu obradu njene površine glačalicom-perdašicom.
Ovakav postupak izrade cementne košuljice svakako ne garantuje strukturnu homogenost, odnosno kompaktnost očvrsle malterske kompozicije. Ukoliko se radi na opisani način, prihvatljiva strukturna homogenost i zbijenost postoji samo u gornjoj, površinskoj zoni košuljice debljine 1-2cm. Idući po dubini, imamo da donje zone košuljice, one koje se „oslanjaju“ na podlogu, vrlo često karakterišu defekti kao što su „gnezda“, kaverne i sl. Na osnovu toga, proizilazi da se dovoljno visoke fizičko-mehaničke karakteristike košuljice, ukoliko se radi na klasičan način, mogu očekivati samo pri debljinama ≤3cm, dok veće debljine košuljice najčešće ne obezbeđuju potrebne fizičko-mehaničke karakteristike, odnosno kvalitet košuljice. U vezi sa tim važi iskustveno pravilo da se u slučajevima košuljica sa debljinama preko 5cm, iste obavezno izvode u dva sloja približno istih debljina.
Izvođenjem na klasičan način retko se ostvaruje visok kvalitet cementne košuljice. Osnovni razlozi za to su definisanje sastava košuljice u vidu empirijskog odnosa, kao i iskustveno usvajanje količine vode radi dobijanja konzistencije malterske meševine koja odgovara opisu „vlažno kao zemlja“ i ručni postupak spravljanja i ugrađivanja malterske mešavine, koji najčešće ne obezbeđuje dobru homogenost i kompaktnost finalnog materijala.
Visoka homogenost, a naročito kompaktnost, može se dobiti samo korišćenjem odgovarajućih vibratora u fazi ugrađivanja, ili primenom savremene opreme specijalno namenjene za izvođenje cementnih košuljica.
Savremeni trendovi gradnje zahtevaju uvođenje i razvijanje novih tehnologija u cilju građenja kvalitetnijih, trajnijih i ekonomičnijih konstrukcija i postavljaju nove standarde u građevinarstvu. Jedna od mašina čija tehnologija omogućava kvalitet izrade u kontinuitetu, koju klasičan način ne može da pruži, je specijalna Laser Screed mašina. Naime, tokom ugradnje, ona omogućava da se materijal istovremeno ravna i nabija (vibrira) tako da je onemogućena pojava šupljina. Istovremeno se vrši i kontrola “ravnosti” i to tako što laser automatski, pet puta tokom jedne sekunde proverava nivelaciju ugrađenog maltera. Primena ovih mašina posebno je opravdana kod izrade industrijskih podova, sada aktuelnih, megamarketa, logističkih centara, visokoregalnih skladišta i naravno fabričkih pogona.
Autor teksta: Rada Radulović
