Otirači su komadi materijala obično pravougaonog oblika koji se koriste na ulasku u objekte ili stanove a primarna funkcija im je – higijenska. Oni služe za otiranje obuće od prljavštine i nečistoća: blata, snega, grumenja zemlje i svega onoga što se napolju za obuću može nalepiti.
Na ovaj način vrši se grubo čišćenje obuće i sprečava se unošenje većih komada prljavštine ili vlage u unutrašnji prostor što može biti posebno značajno tokom kišnih perioda ili u periodu zime kada je vreme vlažno i pada sneg.
Otirači se podjednako često koriste, kako u javnim tako i u privatnim objektima. Glavna uloga im je u oba slučaja, naravno – ista. Međutim, osim higijene, otirači mogu da budu elementi koji će gostima i posetiocima želeti dobrodošlicu na samim vratima. Dakle, oni mogu imati veoma izraženu i dekorativnu ulogu.
U slučaju otirača u javnim objektima nije redak slučaj da se njegova primarna funkcija u potpunosti zamaskira njegovom veličinom. Otirače poput tepiha koji prekrivaju velike površine često nećemo ni primetiti prilikom ulaska u javni objekat, a opet, oni će zadržati dobar deo prljavštine i nečistoća koje bismo inače uneli u objekat.
Takođe, u javnim objektima nije retka pojava da otirači budu dekorisani ili logoom kompanije ili drugim dezenima koji će ukazivati na delatnost kojom se kompanija bavi. Naravno, veličina otirača zavisiće od veličine ulaznih vrata i od veličine prostora hola ili predsoblja u koje se postavlja.
Kada govorimo o postavljanju i poziciji otirača u objektima, postoje dve varijante. Oni se mogu nalaziti ispred ulaza u objekat ili u ulaznom foajeu ili predsoblju. Kod javnih objekata i onih objekata na čijim ulazima se očekuje velika frekvencija ljudi postavljaju se dve vrste ili dva nivoa površina za otiranje.
Takoreći prvi nivo zaštite obično je metalna mreža ispred ulaza u objekat o koju se mogu očistiti krupnija zaprljanja dok se unutra postavlja drugi nivo – otirač koji služi za finije otiranje.
I dok je u javnim objektima stvar otiranja obuće često nešto o čemu se razmišlja još prilikom projektovanja objekta – jer arhitekta želi da stvori udobne i prijatne uslove za njegovo korišćenje, a često je i u zakonskoj obavezi da to uradi, u privatnim objektima je pitanje otirača ostavljeno samom vlasniku ili korisniku prostora.
Koji su to faktori koji utiču na odabir otirača u privatnim objektima? Naravno, u prvom redu treba odrediti koliko sredstava se želi uložiti u ovaj element a zatim razmatrati o osobinama otirača i njegovoj estetici. Kao i kod drugih elemenata, i u ovom slučaju će često cena diktirati kvalitet.
Najviše je potrebno voditi računa o veličini otirača. Odabir prave veličine je ključan – otirač ne treba da bude prevelik ali ni, pogotovo, previše mali. Veličina treba da je takva da izgleda upadljivo i dovoljno veliko da ga ljudi primete i obrišu svoju obuću o njega, ali nikako preveliko i robusno jer će tako ulaz delovati neuredno.
Prilikom odabira može se birati dezen u kome će otirač biti. To mogu biti apstraktne šare, cveće i biljke ili jednostavno natpis „Dobrodošli“. Osim dezena moguće je odabrati i oblik. Najčešće se radi o otiraču u obliku pravougaonika, ali u poslednje vreme sve češće se možemo sresti sa otiračima u obliku polukruga ili elipse.
Naravno, prilikom odabira estetskih kriterijuma kao što su boja, dezen i oblik treba veoma voditi računa o tome da se otirač uklopi u spoljašnji izgled prostora ukoliko se radi o otiraču ispred ulaznih vrata kuće, odnosno da se uklopi sa bojom vrata ili uređenjem enterijera ukoliko se radi o otiraču ispred ulaznih vrata u stan. Dekorativan otirač će ulaz u svaki javni prostor učiniti primamljivijim i atraktivnijim a ulaz u privatni prostor zanimljivijim i udobnijim, kućevnijim.
Bez obzira na to da li se upotrebljavaju u privatnim ili javnim objektima, otirači mogu biti napravljeni od različitih materijala. Izbor materijala zavisi od namene i načina na koji će se otirač koristiti ali i od vrste objekta kojem će služiti.
Ukoliko će se koristiti u spoljašnjem prostoru otirači će biti izloženi različitim vremenskim uslovima i prema tome oni moraju da budu napravljeni od materijala koji će biti otporni na različite nepogode. Takvi materijali su tikovina i pletena kokosova vlakna koja su se pokazala kao izuzetno otporna kad su u pitanju vremenski uticaji.
Ukoliko se očekuje jako velika cirkulacija ljudi preko otirača, savršeni su oni od polipropilena. Polipropilen je plastičan materijal koji ima sposobnost imitiranja prirodnih vlakana. Veoma gusto ispletena polipropilenska vlakna će izgledati čisto i kada je najteže zaprljanje u pitanju jer zadržavaju prljavštinu ispod otirača. Naravno, u ovom slučaju neophodno je prostor ispod otirača redovno čistiti.
Međutim, bez obzira na izgled otirača njegova najvažnija funkcija je upravo – higijena. Zbog toga je jedna od najvažnijih osobina dobrog otirača upravo praktičnost i lakoća održavanja. Takođe, iako to ponekad deluje nepotrebno, redovno održavanje otirača, pogotovo onih koji su ispred ulaza u objekat, je neophodno da bismo imali zdrave prostore.
Pored toga, potrebno je imati na umu da će upravo čist otirač najbolje vršiti svoju funkciju – skupljati nečistoću i čestice koje ne želimo u svojim unutrašnjim prostorima.
Gumeni otirači su odlični za mesta gde se u velikom broju kreću mala deca i stariji ljudi, dakle, na mestima gde postoji opasnost od povreda i padova. Gumeni otirači se ne klizaju ukoliko su vlažni i ovo ih čini idealnim za ovakve prostore. Međutim, iako su izuzetno dugotrajni, oni nisu otporni na zimske uslove i u slučaju izuzetno niskih temperatura neophodno je skloniti ih u prostor gde temperatura nije suviše niska kako bi se guma zaštitila od pucanja.
Ukoliko se otirač postavlja u prostor u kome je izloženost blatu i zemlji velika, na primer u kućama u kojima se vlasnici bave baštovanstvom ili imaju kućne ljubimce koji su slobodni da se kreću i unutra i napolju, ali i ispred ulaznih vrata javnih objekata, idealan otirač imaće reljefnu šaru kao teksturu.
Na ovaj način najveća količina nečistoća zadržaće se na otiraču pritom ne izgledajući previše upadljivo. Otirač takođe može imati i dezen što će učiniti da blato i nečistoća izgledaju još manje vidljivo. Naravno, redovno održavanje je apsolutno neophodno.
Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.
