Okrenutost funkcionalnosti i minimalizmu koja je bila dominatna u arhitekturi krajem 20. veka, kao i skoro potpuna industrijalizacija proizvodnje, dovela je gotovo do iščezavanja brojnih starih zanata i veština čija je uloga bila da oplemene prostor i daju mu «ono nešto» što ga čini posebnim.
Ipak, pluralizam stilova koji danas vladaju u arhitekturi – od pročišćenog, otvorenog prostora, preko povratka prošlim vremenima kroz tzv. «vinitidž» stil, do neobaroka – te napredak određenih tehnologija neočekivano je vratio na scenu neke umalo zaboravljene veštine kao što je intarzija.
Reč intarzija stigla je u srpski iz arapskog a preko italijanskog (it. intarsiare – umetanje) i odomaćila se za izuzetnu veštinu koja u užem smislu podrazumeva umetanje raznobojnih i raznovrsnih delova drveta u podlogu od masivnog drveta.
Intarzija se zahvaljujući arapskim osvajanjima u severnoj Africi u 7. veku, a kasnije i Andalziji i na Siciliji, preko Španije i Italije, raširila po Evropi i svoj vrhunac dosegla u 17. veku u Francuskoj, u vreme vladavine kralja Luja XIV.
Na našim prostorima intarzija se razvijala pod uticajem islamske kulture stanovanja i umetnosti u gradskim sredinama, s jedne strane, a sa druge u Vojvodini zahvaljujući razvoju građanskog društva i bogatim trgovačkim vezama sa centralnom i zapadnom Evropom.
Dva su načina izvođenja intarzije koja se koriste od 16. veka. Jedan podrazumeva da se komadići drveta različiti po nijansama i strukturi uležu u udubljenja podloge od masivnog drveta. Drugi i nešto složeniji način predstavlja tzv. piljena intarzija koja nastaje tako što se elementi od prirodnog ili veštački obojenog furnira, skoro jednakih debljina, poput kolaža ili mozaika sastavljaju u motive i lepe na konstrukciju predmeta, nameštaja, obično od mekog drveta.
Pored drveta, intarzija podrazumeva ornament od sedefa, slonove kosti, kornjačevine, metala i sličnih skupocenih materijala koji se takođe utiskuju u drveni predmet ili drvenu podlogu.
Kad je reč o drvetu, najčešće se koriste od listopadnih vrsta hrast, bukva, jasen, trešnja, lipa, orah, evropski orah, jabuka, kruška, kesten, maslina, šljiva, javor..., od četinara smreka, ariš, bor itd., a od egzota palisander, venge, iroko, tik, ružino drvo, eukaliptus, zebrano, iroko, duzije, mahagoni, jatoba, paduk, lapačo…
Intarzija je najprisutnija kao ukrasna tehnika u nameštaju, ali je nalazila primenu i kroz izradu različitih drugih motiva – portreta, aktova, pejzaža, mrtve prirode, amblema, grbova i sl., koji su se primenjivali u većim enterijerskim celinama, ali i na ramovima za slike i ogledalima, zidnim satovama, škrinjama, muzičkim instrumentima ili trofejnom oružju. Kada govorimo o ukrašavanju nameštaja tehnikom intarzije, tada se ona naziva marketarija.
Ako govorimo o intarziji u arhitekturi, tada je reč o inkrustaciji (npr. raznobojni mermeri se mogu međusobno kombinovati i umetati u fasadu ili zidove u dekorativnoj funkciji, kao i drugi materijali).
U enterijeru se intarzije mahom koriste za ukrašavanje vrhunskih parketa, odnosno, zahvaljujući primeni tehnike intarzije, neki parketi postaju vrhunski. Najčešće se primenjuje geometrijska ili floralna ornamentika, ali neretko to mogu biti i jedinstvena umetnička rešenja u vidu nekog heraldičkog simbola ili motiva po specijalnoj narudžbi.
Nekada se ceo postupak intarziranja izvodio ručno, ali se danas sve više koriste mašine koje zahvaljujući laserima seku drvo hirurški precizno i time olakšavaju uklapanje i lepljenje na podlogu koji se i dalje obavljaju ručno, te je to i jedan od razloga za dosta visoku cenu ovih parketa, pored visoke ceene osnovne sirovine.
Parketi sa intarzijama se izrađuju i isporučuju u vidu višeslojnih ploča na kojima se ponavlja neka, npr. geometrijska šara, a koje se međusobno uklapaju po sistemu pero-utor. Debljine variraju u zavisnosti od potreba i želja naručioca od 11 do 22 mm. Dvoslojni parketi se mogu polagati i na podno grejanje.
Pored parketa sa intarzijama, mogu se isporučivati i bordure koje se izrađuju tako da se mogu uklopiti uz svaki tip parketa (klasičan, višeslojni, masivni, dvoslojni…). Bordure daju svakom prostoru dašak luksuza i elegancije.
Ipak, kruna za parekte sa intarzijama su medaljoni koji najčešće zauzimaju centralnu poziciju u prostoriji u kojoj se polažu i dominiraju njome te se sve ostalo u prostoru prilagođava njima. Medaljoni mogu biti izrađeni u vidu floralnih ili geometrijskih šara komplikovane strukture, a neretko se njima mogu predstaviti heraldički simboli (grb, zastava) ili, danas češće, logotipi organizacija.
Važno je nagalsiti da se parket, bordure i medaljoni međusobno mogu kombinovati i zahvaljujući kvalitetu završne obrade koja može biti lak, ulje ili vosak, moguće ih je polagati u sve tipove prostora od rezidencijalnih do komercijalnih.
Ukoliko se parketi sa intarzijama polažu na podno grejanje, pre narudžbe se o tome mora voditi računa da se za izradu parketa ne koriste vrste drveta koje imaju lošu dimenzijsku stabilnost jer se posle izvesnog vremena mogu pojaviti pukotine ili zazori na parketu usled temperaturnih promena i promena relativne vlažnosti vazduha.
Kod nas je sve više firmi koje su se specijalizovale za parkete sa intarzijama. Cena ovih malih umetničkih dela je i dalje prilično visoka, iako se dobar deo posla obavlja mašinama sa laserima. Ipak, najveći deo posla se i dalje obavlja ručno i traži maksimalnu koncentraciju i preciznost.
Ko se odluči za parkete sa intarijama zasigurno će oplemeniti svoj prostor i dati mu notu svevremene elegancije čak i u vremenu u kome se sve pravi da traje kratko i da bude u trendu. Parketi sa intarzijama su UVEK u trendu i definitivno imaju «ono nešto»…
Autor teksta: Isidora Gordić
