Okućnice su prava blagodet jer upravo u baštama možemo odmarati od naporne svakodnevice napajajući se pozitivnom energijom prirode. One predstavljaju oazu mira i spokoja, mesto za relaksaciju i druženje, a kad uslovi dozvoljavaju, i prostor za rad. Kako bismo iz njihovih kapaciteta izvukli maksimum i naposletku dobili svoj omiljeni kutak, važno je temeljno se posvetiti i njihovom uređenju.
Stvorimo svoj svet u dvorištu
Estetici prostora u kojem obitavaju ljudi se naročito posvećuju kako bi im on bio prijatniji, kako bi se u njemu bolje osećali, te kako bi im doneo neophodnu dozu mira, ali i nadahnuća. Prilikom uređenja kombinuju se različiti materijali, oblici, dezeni i boje, te uklapaju podovi zidovi, nameštaj, dok u eksterijeru imamo i različite spoljne elemente, na primer staze, fontane ili bazene. Vizuelni utisak podstiče se veštom kombinacijom nijansi i dekora, saglasnih materijala, kao i formiranjem određenog stila, koji i prati naš način života.
I pored efektnog estetskog doživljaja prostora, bilo da je reč o enterijeru bilo o eksterijeru, jednako je bitna i funkcionalnost. Stoga je njegovo uređenje uvek i stremljenje ka veštom uklapanju praktičnog i estetskog izraza, koji treba da budu sinhronizovani i u duhu svoga vremena – da prate aktuelne trendove arhitekture, inovativna rešenja u svetlu tehnološkog napretka, te potrebe modernog čoveka. Krajnji rezultat treba da bude prostor koji je sinonim za komforan, lep i moderan ambijent. Otuda je važno uložiti vreme i trud pri odabiru svakog detalja, uz angažovanje, pomoć i smernice stručnjaka koji će ovaplotiti naše ideje i želje urbanijim sredinama potpuno očekivane i prirodne.
Zov prirode
Sa dolaskom proleća, što podrazumeva duže dane, sunčane i toplije, intenzivira se i naša potreba da vreme provodimo napolju. Ova je želja naročito istančana posle dugih tmurnih meseci jeseni i zime, kada su svi prinuđeni da veći deo svog slobodnog vremena provode u zatvorenom. Sa buđenjem prirode polako dolazi i do sređivanja terasa, balkona, dvorišta, svakog vanjskog prostora, makar i vrlo male kvadrature, koji može biti podesan za uživanje u njemu. Štaviše, ukoliko ga imamo, trebalo bi ga maksimalno iskoristiti, kako za odmor i uživanje, uz kafu ili knjigu, susrete s prijateljima, tako i za posao ako, na primer, imamo mogućnost rada od kuće.
U konceptu stanovanja u zgradama, balkoni su izuzetno dragoceni, a adekvatnim uređenjem mogu postati pravi mali raj. Međutim, najveća se pažnja ipak poklanja uređenju okućnica budući da pružaju širok spektar mogućnosti, a to je naročito slučaj ukoliko su prostrane. Osim terasa i prostora za sedenje, stazica, česme ili pak roštilja, raznoraznog drveća, u njima se mogu naći i posebno dizajnirani elementi, na primer jezera ili cvetnjaci. Bez obzira na to da li je baštenski prostor pravilnih uglova, ravan ili kaskadni, možemo ga pretvoriti u fenomenalan vrt, pa će boravak kod kuće ujedno biti i bitisanje u prirodi.
Za uživanje svim čulima
Posedovanje bašte prava je sreća za sve koji je imaju budući da se na taj način može stvoriti fantastično mesto u kojem će se provoditi slobodno vreme, odmarati se, uživati s prijateljima, u samoći i tišini, ili u vanjskim aktivnostima. Rad i boravak na otvorenom okrepljuju i um i duh, pospešujuće deluju na naše zdravlje i podstiču pozitivno razmišljanje i vedro raspoloženje. Najbitnije je da dobro osmislimo prostor za sedenje, popločamo ga i uklopimo u raspoloživi prostor, što može biti terasa ili pak neko drugo mesto, na primer u centralnom delu dvorišta, prekriveno pergolom. Stoga je izbor garniture za sedenje poseban zadatak, pri čemu je uvek možemo obogatiti i dekorativnim jastučićima. Pogodni su i drvene letnjikovci, različite vrste nadstrešnica, tende, suncobrani…
Ukoliko površina i mogućnosti dozvoljavaju, ugradnja bazena je odlična opcija za tople letnje dane, kada, osim relaksacije u vidu plivanja, brčkanja ili sunčanja, možemo imati i zanimljivi zabave i druženja s najbližima. Roštilj ili pekara su takođe vrlo zanimljiv, te tako brojne ručkove možemo spremati napolju, proslavljati rođendane i druge važne datume. Da bismo stvorili svoj kutak za uživanje, nije nam neophodna velika površina. Naime, uz dobar plan i praktične ideje i najmanja bašta može biti kao iz snova, iako je uređenje malih okućnica naročit izazov. Ukoliko smo srećnici sa velikim dvorištem, tek su onda visoke granice za kreativnost.
Spoj različitih znanja i umenja
Prilikom osmišljavanja sopstvenog dvorišta uvek možemo sami odabrati rešenja koja nam se dopadaju ili ih smatramo skladnim sa prostornim ambijentom, koja su saglasna sa fasadom objekta, neposrednim okruženjem, postojećim drvećem i tipom terena, ali i našim stilom života.
Ipak, da bi sama površina bila najbolje moguće iskorišćena, a da bi se u estetskom i funkcionalnom pogledu izvukao maksimum, najbolje je angažovati stručna lica, prvenstveno pejzažne arhitekte. Oni će na osnovu svoga znanja i iskustva, a u skladu sa prostorom i svim njegovim odlikama, napraviti idejno rešenje.
Da bi posao pejzažnog uređenja bio plodotvoran, neophodno je na njegovom idejnom stvaranju uključiti znanja koja se crpe iz različitih oblasti. Formiranje bašte iz snova spada u domen pejzažne arhitekture, koja podrazumeva sadejstvo i botanike, hortikulture, dizajna i ekologije, pri čemu su nužna i znanja u vezi sa mehanikom tla ili pak geografijom. Naravno, važno je pratiti savremene trendove gradnje i atraktivna rešenja, što se naročito može uočiti u sistemima osvetljenja ili navodnjavanja.
Oblikovanje prostora se kroz vreme unapređivalo i usavršavalo, pri čemu se danas poseban akcenat stavlja na ekologiju i energetsku održivost, kao i lakoću održavanja, koja sledstveno može doprineti uštedi vremena, što je u užurbanoj i napornoj svakodnevici od krucijalne važnosti. U skladu s imperativima već odavno nastupilog XXI veka jeste i štednja vode, te u skladu s tim i njeno ciklično korišćenje – na primer, može se skupljati kišnica, u okviru sistema navodnjavanja, a potom koristiti. Pejzažno uređenje je i neodovojivo od umetnosti, tako da naša bašta može biti vrlo neobična i nesvakidašnja, te dobiti epitet pravog umetničkog dela.
