PLUTA
Priroda u domu
Povratak prirodi i prirodnim materijalima jedan je od trendova u građevinarstvu koji datira od pre nekoliko godina i još uvek je aktuelan. Nastao na prostoru Zapadne Evrope, Skandinavije i Severne Amerike, ovaj pravac ne ispoljava se samo kroz pojam “zelene” gradnje, već i u širem kontekstu, kroz korišćenje ekološki neškodljivih i organskih sirovina za proizvodnju elemenata enterijera.
Na referentnim sajmovima u prestonicama svetskog građevinarstva koji su osnovne platforme za prikaz i promociju novih pravaca i ideja sve više se mogu videti proizvodi poput drvene stolarije za koju je naglašeno da je iz obnovljivih izvora, organskog biorazgradivog nameštaja i podnih obloga od recikliranih sirovina. Neki od njih za vreme u kome živimo i dalje predstavljaju pravu egzotiku (a u neku ruku i egzibicionizam) pa ne čudi što do danas nisu uspeli da “pređu prag” sajamskih hala, jer još uvek nije osmišljen jasan i izvodljiv plan za njihovu masovnu proizvodnju. Neki drugi kao što su podovi od alternativnih materijala, negde više, negde manje uspešno, pronašli su svoj put do fabričke trake i postali obloge za koje se opredeljujemo.
PLUTA je prirodni materijal drvnog porekla koji dobijamo od kore posebne vrste hrasta. Tačnije, radi se o filetima kore takozvanog plutinog hrasta koji se sa stabla skidaju tehnikom ručne žetve uzdužnim potezima pomoću specijalnog noža, čime se dobijaju trake bledobraon boje i prepoznatljive šupljikave strukture.
FILETI PLUTE se nakon odsecanja podvrgavaju “starenju”, odnosno ostavljaju u šumi da na licu mesta odstoje narednih tri do šest meseci, a potom transportuju u fabriku na dalju obradu.
Interesantno je da je pluta, iako to mnogima nije poznato, zapravo prva “zelena”, a odmah posle linoleuma druga najstarija organska podna obloga. Žetva sirove plute se, naime, već vekovima izvodi istom ručnom metodom za koju se angažuju samo dobri poznavaoci, koji trake pažljivo skidaju sa stabala starih minimum 25 godina, i to isključivo uklanjajući ne više od 50% kore.
Pravilo je isto tako da između dva eksploataciona ciklusa mora proći 8 do 10 godina, a smisao celog postupka je da se sačuvaju vitalni delovi stabla kako bi kora prirodnim putem mogla da se obnovi, i od nje ponovo dobila obradna sirovina kada biologija to dozvoli.
Po vremenu nastanka pluta je dobrih stotinak godina starija od linoleuma koji se takođe dan-danas pravi po istom, patentiranom postupku od 100% prirodnih sastojaka, ali nije od početka korišćena za podne obloge.
Pluta je prirodni materijal drvnog porekla
Prava je šteta što je pluta jako dugo služila samo za čepove vinskih boca i đonove obuće, ako se samo uzmu u obzir njene osobine. Sem što po poreklu spada u tople podove i samim tim pruža odličnu termoizolaciju, pluta ima antimikotična, antialergijska i antistatička svojstva, a to znači da nije povoljna podloga za razvoj gljivica i razmnožavanje grinja, u njoj se ne zadržava prašina i ne izaziva alergijske reakcije ni kod dece ni kod odraslih.
Jedna od važnih komponenti savremenog stanovanja je i zaštita od prekomerne buke koja se, zato što atakuje i dugoročno gledano oštećuje sluh, ubraja u zagađivače životne sredine. Pluta važi za obloge redukovane akustičnosti koje dobro apsorbuju udarce, a kako usto u visokom procentu upija sve šumove i periferne zvukove iz prostora prva se preporučuje kao kvalitetan zvučni izolator.
ZVUČNA IZOLACIJA koja je, na primer, jako važna u stambenim zgradama i uopšte višespratnicama, i antiakustičnost kao svojstvo poda da ne proizvodi neprijatne i glasne zvukove prilikom korišćenja, dve su zasebne, ali komplementarne karakteristike koje bi jedna kvalitetna moderna podna obloga morala da ima, i to je upravo zahtev koji apostrofiraju zagovornici ergonomskih i eco-friendly materijala.
PLUTA ima mekanu sunđerastu strukturu i po njoj osobe sa problemima sa kičmom, kolenima i zglobovima mogu hodati bez ortopedske obuće, a pošto je sanitarni antialergen i odličan apsorber udaraca na njoj se bez bojazni mogu igrati mališani svih uzrasta koji često padaju, puze i rukama stalno dodiruju pod.
Dekorativne mogućnosti plute su neograničene
Ako se na sve doda osobina nezapaljivosti i usporavanja širenja plamena, postaje jasno zašto pluta sve više nalazi primenu u stambenom prostoru, ugostiteljskim objektima iz kategorije manjih pansiona namenjenih planinskom i seoskom turizmu, ali i u nekim javnim ustanovama – najpre vaspitno-obrazovnim (što će reći u vrtićima i školskim zgradama i paviljonima za mlađe osnovce), a sve više i u zdravstvenim.
Primetno je, međutim, da je ova pojava na području Evrope prisutna pre svega u skandinavskim i germanskim zemljama, što će reći zemljama sa razvijenom ekološkom svešću u kojima vlada način razmišljanja da su življenje i boravak u zdravom prostoru podjednako važni, ako ne i važniji od njegovog izgleda.
Svakako, to ni u kom slučaju ne znači da je izgled ovde zanemaren, zato što podovi od plute svojom bojom, teksturom i toplinom zaista oplemenjuju svaki enterijer. To samo znači da se uz kvalitativne i estetske osobine jedne podne obloge kao odlučujući faktor pri odabiru ravnopravno uzima u obzir i briga za okolinu, ogledana u korišćenju sirovina iz obnovljivih izvora i primeni neškodljivih proizvodnih procesa.
Ovaj nivo ekološke svesti i vizionarstva po pitanju uklopivosti u različite tipove enterijera koji za ishod ima biranje baš plute kao oblažućeg materijala, na našem tržištu nažalost nije ni upola izražen. Podovi od plute isporučuju se u vidu manjih ploča ili dasaka, a mogu biti lepljeni ili “plivajući”.
Ploče se dobijaju lepljenjem i kompresovanjem plutanih granula ili opiljaka, a daske čine baza od plute, stabilizacioni sloj od lesonita, zatim glavni habajući sloj takođe od plute, te troslojna impregnirajuća završnica od poliuretana na bazi vode. Za pločice i daske koriste se delići različitih veličina, oblika i tekstura, koji se dodatno po želji mogu bojiti. Osnovna opcija su sitnije i nešto krupnije granule, a tu su i već pomenuti opiljci odnosno ljuštena pluta, te „talasasta“ pluta kao reljefasta mešavina manjih i većih komada.
Pluta je zbog geografskog porekla (plutin hrast uspeva samo u jugozapadnoj Evropi i severozapadnoj Africi) i pravila eksploatacije ograničen resurs, zbog čega se u industriji podova umesto fileta sve češće koriste opiljci dobijeni recikliranjem čepova, ili diskovi od čepova od kojih se pravi mozaik.
Dakle, kao što vidimo, pluta je takođe vid drvenog poda, ali njenoj zastupljenosti kod nas kao da odmaže upravo taj “zeleni” faktor, tj. činjenica da je obloga od mahom recikliranih sirovina, a u velikoj meri i navike kupaca koji su i dalje izuzetno vezani za obloge od masiva. Fizičkih osobina i dekorativnih mogućnosti plute su, čini se, i dalje svesni samo dizajneri enterijera koji je rado preporučuju tamo gde primete da ima prostora za isprobavanje inovacija, a to dokazuju i iskustva prodavaca da je situacija da se klijenti samoinicijativno raspituju za plutu izuzetno retka, maltene nepostojeća. Šta će biti potrebno da se to promeni ostaje otvoreno pitanje, a odgovor možda treba potražiti u postepenoj, ali konstantnoj afirmativnoj kampanji, kojom bi se većem broju ljudi predočile sve prednosti ovog zanemarenog bisera među prirodnim podovima.
Autor teksta: Jelena Mitrović, novinar
