Ako izuzmemo dobru hranu i muziku, ono što privlači goste i ubedi ih da ponovo posete jedan ugostiteljski objekat jeste osećaj prijatnosti. Taj utisak koji steknete čim uđete na vrata kafića, restorana ili kluba, utisak da ste na pravom mestu u kom vlada pozitivna, gotovo domaća atmosfera, razlog je što su gotovo svakog dana puni ljudi. Čovekova psihologija ponekad funkcioniše po vrlo jednostavnim postulatima, takvim da predmet naše pažnje i izbora postaje ono što prija prevashodno čulu vida, i u tome treba tražiti odgovor na pitanje šta određeni prostor čini magnetski privlačnim.
Pod je izuzetno važan dekorativni element koji ravnopravno sa svim ostalim učestvuje u kreiranju ambijentalne slike, i zato njegov izgled nekada može biti faktor koji će presuditi u proceni da li je idejno rešenje enterijera prošlo test prakse ili ne. Praktična upotreba je izraz čije se značenje uglavnom posmatra suženo, u smislu da li se po podu može nesmetano gaziti i hodati, da li je težak za održavanje, da li se lako haba. Međutim, u oblastima kao što je ugostiteljstvo, gde je spoljašnjost podne obloge podjednako bitna, ako ne i bitnija od tehničko-mehaničkih karakteristika, njena praktičnost meri se i kroz uklopivost boje i dezena, vrstu note koju daje prostoriji u kojoj je instalirana, a naročito kroz moć privlačenja što većeg broja posetilaca koji se međusobno neretko dosta razlikuju po smislu za lepo.
Čini se da u poslednje vreme u svim sferama interesovanja pojave, tendencije i proizvode posmatramo samo kroz prizmu 21. veka, ističući to kao ključnu specifičnost koja diktira pravac u kom će ići njihov opis. Iako nekada možda vodi u preterivanje, deskripcija koja ima u vidu prilike stoleća u kome živimo i te kako je potrebna i svrsishodna. Poput kupca, gost 21. veka ipak nije ono što je bio pre dvadeset godina. To ne znači da je nekada njegove prohteve bilo lakše zadovoljiti, već da su se u međuvremenu promenili, kao i njegov ukus. Takođe se promenio način na koji posmatra različite ugostiteljske objekte.
Bez obzira da li se radi o kafeteriji gde svako jutro pije espreso, restoranu u kom ruča u posebnim prilikama, ili omiljenom baru rezervisanom za izlazak, u svakom od njih želi da se oseća isto – opušteno, samouvereno i dobrodošlo. Ovaj trend potekao je od poznatih ličnosti koje su svako od tih mesta počele da posećuju obučene u istom, neformalnom stilu, težeći da pokažu kako suština društvenog života koji se odvija u ugostiteljskim objektima nije u svečanoj toaleti, već upravo u vibraciji koju emituju.
Takvo ponašanje gostiju rezultiralo je jednom interesantnom pojavom: preslikavanjem stilskog univerzalizma na prostor. Tome se decidirano nije priklonio određeni broj vlasnika restorana sa pet zvezdica koji su zadržali striktnu klasiku i „suvu“ eleganciju enterijera, a u skladu sa njom i formalni dres kod, ali zato većina ostalih ugostitelja jeste.
Stilski univerzalizam doneo nam je vizuelno približavanje raznorodnih ugostiteljskih objekata, takvo da stereotipni izgled i koncept u skladu sa namenom izlaze iz upotrebe. Oštre linije razdvajanja su dosta ublažene, što je automatski otvorilo više prostora za kreativne ideje koje se mogu primeniti gotovo svuda, jer više nema obaveze da picerija izgleda na jedan način, poslastičarnica na drugi, restoran brze hrane na treći i tako redom.
Šank, kuhinja, toalet i ostava svakako su delovi objekta koji bez pogovora zahtevaju postavljanje neke sanitarno podobne obloge, bile to keramičke pločice, vinil, ili pak neki od industrijskih podova. No, samim tim što potpadaju pod stroge regulative i podležu inspekcijskim proverama, to i nisu segmenti o kojima vredi polemisati u kontekstu estetike.
Centralna tačka svih dekoraterskih zamisli je deo u kom borave gosti, i on treba da bude uređen tako da posmatraču prenese određenu umetničku poruku, a podna obloga je deo te poruke.
Ukoliko je ključna reč izabranog koncepta „toplina“, tada je najbolje odlučiti se za neki drveni pod, laminat ili kvalitetan tepison zemljanih boja. Za objekte sa starinskim prizvukom kao što su etno restorani najbolje je da to bude brodski pod sa svojim masivnim daskama rustične površinske teksture, koji asocira na krčme iz nekih prošlih vremena. Već za restorane nacionalne ili internacionalne kuhinje koji „igraju“ na kartu savremenog, bolje je odlučiti se za plivajući pod mirnih, glatkih linija koji prostoru daje prefinjenost.
Idealno je da to bude višeslojni parket jer je u pitanju prirodna obloga, ali ukoliko je finansijski problematično dobra zamena će biti laminat – ima povoljniju cenu, a ponuda boja i šara je izuzetno bogata tako da će bez sumnje poslužiti svrsi. Tepisoni su se pokazali kao dobra opcija za hotelske restorane i lounge barove. Oni deluju malo više „zvanično“, naročito kada su jednobojni, i to će upravo odgovarati karakteru ovih objekata, a s druge strane, neki od tonova crvene, oker, tamno bež ili narandžaste pomoći će da prostor sačuva dovoljnu dozu optimističnog duha.
AUTOR TEKSTA: Jelena Mitrović, dipl. novinar
