Hidroizolacija objekata, zaštita od vode i vlage, predstavlja jedan od osnovnih faktora u dugoročnom i zdravom životu objekta, pa tako i ljudi koji u njemu borave. Voda i vlaga su tihe ubice izgrađenih zdanja o kojima ako se ne razmišlja na vreme saniranje štete je daleko skuplje i komplikovanije.
Voda i vlaga tihe ubice svih građevinskih objekata
Do sada je naročito pažnje poklanjano hidroizolaciji stambenih, komercijalnih, javnih i poslovnih objekata. Sa porastom svesti o tome kolika dugoročna šteta nastaje ukoliko se zdanje ne zaštiti pravilno od vode i vlage na vreme, i to u njegovoj izgradnji, hidroizolacija postaje sve bitnija stavka i kod objekata svih namena – bilo da su to objekti infrastrukture, a svakako u tu grupu spadaju i industrijski objekti.
Postoji nekoliko različitih primena hidroizolacije i u građevinarstvu se deli na primenu u hidrogradnji, kod struktura koje su direktno u kontaktu s vodom, zatim na podzemne delove objekata visokogradnje, kao što su temelji i podrumi, onih delova koji su direktno izloženi atmosferskim vodama kao što su fasada, krov, terasa, i na hidroizolaciju pojedinih prostorija, delova objekata ili posebnih objekata kao što su kuhinja, kupatila, bazeni i sl. Svaki od ovih objekata ili delova objekta ima posebne zahteve, kao i neke krovne koje su zajedničke za svako obezbeđivanje objekata od vode i vlage.
Uloga hidroizolacije je da spreči prodor vlage i vode u objekat, njegovu konstrukciju i sve elemente. Ona mora posedovati još nekoliko osobina koje su za sam njen učinak i dug život ključne: mora biti otporna na temperaturne razlike, jer ukoliko to nije, odnosno ukoliko je hidroizolacija kruta, uticaj temperaturnih razlika dovodi do brzog zamora materijala i pucanja same hidroizolacije. U zavisnosti od namene i mesta korišćenja, ona mora biti otporna na habanje. Odgovarajućim membranama može se izvesti hidroizolacija prohodnog ravnog krova ili epoksidnim lakovima, izrada završnog sloja industrijskog poda. U zavisnosti od primene i mesta ugradnje, hidroizolacija mora biti i otporna na na UV zračenje i vremenske uticaje, a to naročito važi za membrane direktno izložene sunčevim zracima. Takođe, u nemalom broju slučajeva mora biti otporna i na hemijske uticaje.
Najčešći primer za to je izolacija industrijskih podova ili površina pored puteva, kako moguća i česta izlivanja štetnih materijala kao što su naftni derivati, ulja, opasne hemikalije i sl. ne bi prodrli u tlo i podzemne vode. Tu hidroizolacija služi ne samo da štiti objekat od vode, već što je ništa manje važno, okolinu od supstanci koje čovek koristi, što je naročito od značaja kod industrijskih objekata.
Možda Vas zanima:
Neprocenjiva zaštita: Šta sve treba da znate o hidroizolaciji kupatila
Sistemi za termo i hidroizolaciju: Ključni elementi za održavanje energetske efikasnosti i zaštitu prostora
Časopis PODOVI, novo izdanje i u online formatu
Do nedavno su se materijali koji se koriste za hidroizolaciju delili na sintetičke premaze i membrane, penetrate i aditive za betone i maltere, proizvode na bazi bitumena i sl. Međutim, razvoj tehnologije doveo je do novih dostignuća, te su i neke stare metode unapređene tako da zadovoljavaju današnje standarde. Među njima su geostintetičke glinene membrane.
Što se adekvatnog obezbeđivanja objekta putem hidroizolacije tiče, proces se ne završava time što hidroizolateri napuste gradilište. Od izuzetne je važnosti da svi ostali radovi koji slede, zidarski, zemljani, armirački itd. radovi, imaju u vidu značaj hidroizolacije i da su materijali koji se u tu svrhu primenjuju slabiji od onih koji slede u ostalim fazama, te da se vodi računa da nikako ne dođe do oštećenja hidroizolacije sve do samog kraja izvođenja objekta. Oštećenja hidroizolacije je praktično nemoguće naknadno sanirati zbog čega je njena postavka i briga o tome da će ostati nepromenjena do samog završetka izgradnje objekta jako važan faktor.
Brojni su sistemi i načini hidroizolacije i materijali i njihove karakteristike se moraju dobro poznavati kako bi se adekvatno postavila. Posebnu pažnju treba obraćati na sve mostove, susrete različitih materijala koji čine konstrukciju i ispunu izgrađene sturkture.
Postoji nekoliko pravila koja važe kada se postavlja hidroizolacija, bez obzira na to dali se to čini na temeljnoj stopi, temeljnom zidu ili ploči, dali je u pitanju presecanje zida protiv dejstva kapiralne vlage i dr.
U samoj postavci slojeva koji će štititi objekat od prodora vode i vlage neophodno je ostvariti optimalne veze sa podlogom. Kada su aditivi u pitanju, to je važno da bi se desio potpun proces hemijske reakcije sa materijalom konstrukcije, ukoliko se radi o bitumenskim membranama ili epoksidnim premazima važno je dobro prijanjanje uz materijal konstrukcije, što sprečava trenja koja oštećuju sloj, a dopuštanje da materijal reaguje na temperaturne razlike nezavisno od podloge je važno kod nekih vrsta membrana u zavisnosti od primenjenih materijala.
Za svaki materijal postoji definisana širina preklopa. Optimalan preklop je važan jer je sve preko širine čini nepotreban utrošak materijala, dok ispod te širine može doći do štete i posledica koje su ekonomski još zahtevnije, odnosno neophodnosti ponovnog izvođenja kompletnih radova i zamene materijala. Osiguranje spojeva se postiže lepljenjem, varenjem ili premazima, što je slučaj na kontaktu ivica hidroizolacije sa drugim materijalom. Naravno, kao i kod svih materijala i izvođenja, od ključne je važnosti pravilno postupanje prilikom postavke.
Postoje razni materijali kojima se postiže hidroizolacija, a neki od vodećih su proizvodi na bazi bitumena, bentonitni proizvodi, premazi, aditivi i penetrati, sintetičke membrane, liveni podovi od različitih polimera i sl. Membrane spadaju među najrasprostranjenije, i to su uglavnom trake koje se isporučuju u rolnama i zatim spajaju formiranjem međusobnih preklopa. Time se dobijaja vodonepropusna površina koja može biti i neograničenih dimenizija. Takve membrane se često od mehaničkih oštećenja štite jeftinijim materijalima.
Takođe, među najprisutnijima spadaju i hidroizolacioni materijali na bazi bitumena, koji često dolaze u kombinaciji sa drugim materijalima. Sintetički materijali kod nas su na tržištu decenijama što govori o njihovim performansama i pozitivim karakteristikama. Poslednjih godina polimeri su sve prisutniji kao samoliveni industrijski podovi sa ulogom hidroizolacije.
