Verovatno više no ijedan drugi sport tenis ima mnoštvo standardizovanih podloga za odigravanje mečeva. Osobine svake od njih utiču na stil igre i atraktivnost i dužinu poena. Igrači moraju prilagoditi svoju taktiku samoj podlozi jer se na svakoj od njih loptica ponaša drugačije: putuje drugom brzinom, odskače više ili niže, ima drugačiji spin nakon odskoka… Prema standardima Međunarodne tenske federacije (ITF – International Tennis Federation) podloge se dele na četiri osnovne vrste: travu, šljaku, tvrde podloge i tepih podloge, a u zavisnosti od brzine kretanja loptice, dele se na spore, srednje spore, srednje, srednje brze i brze.
U godini u kojoj je Novak Đoković do polovine sezone osvojio osam titula (uz skor od četrdeset osam pobeda i samo jednim porazom), postao šampion Vimbldona i najbolje rangirani igrač na svetu na ATP listi, moglo bi se sa priličnom sigurnošću tvrditi da je tenis sport u ekspanziji u Srbiji. Deca sve češće na igralištima improvizuju teniske terene i sve se lakše mogu videti kako reketima, „pravim“ ili plastičnim, svejedno, oduševljeno prebacuju lopticu preko mreže željni da i oni jednog dana budu heroji nacije. Odrasli se radije odlučuju za uloge „eksperata komentatora“ ispred malog ekrana, ali se i oni neretko hvataju reketa i izlaze na teniske terene kojih je u Srbiji svakog dana sve više. Nekada gotovo isključivo sport bogatih i tenis se, bar kao rekreativni sport, polako omasovljuje.
Trava
Prvobitna teniska podloga na kojoj su nekada igrani svi važniji turniri uključujući i „veliku četvorku“ bila je trava. Danas je Vimbldon jedini Gren Slem sa travnatom podlogom koja je ujedno najbrža i najzahtevnija za igrače. Loptica putuje brzo i odskače relativno nisko od podloge. Pored toga, zbog konfiguracije podloge loptica zadržava spin i nakon odskoka i veoma nepredvidivo odskače. Ovo dodatno dolazi do izražaja u finalnim fazama turnira kada se trava na pojedinim mestima, najčešće uz osnovnu liniju, „potroši“. Na travnatim terenima je veoma teško vratiti jak servis protivnika, te su igrači kojima je servis jedan od aduta u igri, često u prednosti nad ostalima i sa velikim šansama za osvajanje trofeja. Poeni uglavnom kratko traju.
Ključni nedostatak travnatih terena jeste veoma komplikovano i zahtevno održavanje. Mora se voditi računa o visini i gustini trave, sistemima za navodnjavanje i drenažu, i premda sezona za profesionalce na travi traje vrlo kratko zahteva konstantan i pažljiv nadzor.
Zbog toga se mnogi odlučuju za veštačku travu, sintetičku podlogu sa izgledom prave trave, napravljenu od nisko šišanih fibroznih vlakana. Iako je tehnolgija daleko odmakla, teško je precizno kopirati osobine prave trave pa na veštačkoj loptica odskače brže i više.
Šljaka/zemlja
Šljaka je verovatno najrasprostranjenija teniska podloga kod nas. Spada u red sporih podloga jer zbog velikog trenja loptica odskače sporije, više i predvidljivije nego na travnatim terenima. Više odgovara teniserima koji vole igru sa osnovne linije i precizne, duboke udarce. Najznačajniji turnir koji se igra na šljaci je Rolan Garos.
Tereni na kojima je podloga šljaka najčešće su zeleni ili crveni. Zelena šljaka se pravi od mrvljenog škriljca, kamena, granula plastike i gume, dok se crvena dobija, pored ostalog, od mrvljene cigle. Zelena je nešto brža od crvene, a nasipaju se preko propisanog sloja šljunka koji ima drenažnu funkciju. Izrada terena nasutih šljakom je jeftinija od ostalih podloga, ali su troškovi održavanja često viši budući da se svakodnevno i u više navrata mora kvasiti (uz brižljivo vođenje računa o količini vode da teren ne bi postao premekan), zatim redovno ravnati valjcima ili ručnim četkama i uredno obnavljati naspianjem pošto sitnije čestice vetar oduva.
Ovaj tip podloge je najučestaliji u Evropi i Latinskoj Americi.
Tvrde podloge
Pod tvrdim podlogama podrazumevaju se teniski tereni koji su u osnovi napravljeni od asfalta ili betona presvučenog višeslojnim akrilom ili nekim drugim sintetičkim materijalom. U zavisnosti od količine i granulacije peska koji utrošen za izradu terena, loptica se ponaša drugačije – što je više peska i što su granule veće, trenje je veće, a loptica sporija. Sa druge strane, što je podloga tvrđa loptica više odskače. U zavisnosti od završnog sloja, loptica ima veće ili manje prianjanje za podlogu, što za posledicu ima promenu smera rotacije.
Otvoreno prvenstvo Amerike i Otvoreno prvenstvo Australije igraju se na tvrdim podlogama (Deco Turf i Rebound Ace) koje važe za najviše „fer“ jer na njima imaju šansu i teniseri koji vole napadački stil, ali i oni koji preferiraju udarce sa osnovne linije.
Održavanje je znatno jednostavnije nego kod trave i šljake, ali se završni sloj mora obnavljati na svakih nekoliko godina. Mogu se koristiti i na otvorenom i u zatvorenom, a vremenske neprilike im ne prave probleme kao travi ili šljaci.
Tepih podloge
Tepih podloge je zajednički teniski termin za sve tipove montažno-demontažnih podloga koje obično dolaze u rolnama i prave se od različitih materijala, poput gume, akrila, sintetičkog tekstila od različitih polimera a koji se kombinuju sa peskom. Češće se koriste za zatvorene teniske terene.
Pored navedenih podloga ponekad se koriste i neke druge kao što su parket ili druge obloge od drveta.
S obzirom na to da se kod nas sada mogu nabaviti svi navedeni tipovi podloga za teniske terene i njihovo održavanje, ostaje nam samo da se nadamo da ćemo u budućnosti imati još šampionskih generacija koje će timski osvajati „salataru“ ili izuzetne pojedince koje će prve teniske korake započeti u Srbiji, a zatim podizati pehare na nekim novim Vimbldonima.
Autor teksta: Isidora Gordić
