U svetu sporta jako dugo je važilo pravilo „jedan sport – jedna podloga“. To je podrazumevalo povlačenje pomalo oštre linije razdvajanja, u smislu da ako na nekom mestu treba da se odvijaju aktivnosti koje su u vezi sa određenim sportom (bilo treninzi, bilo takmičenja), tu će biti postavljena podloga koja je propisana baš za taj sport. Što će reći: fudbal se igra na travi, košarka na parketu, tenis na travi, šljaci i betonu i tako redom.
Ovim principom, kome su „kumovali” i na kome su najviše insistirali delegati državnih i međunarodnih federacija, rukovodili su se i konstruktori prilikom izgradnje sportskih objekata, zbog imperativa poštovanja striktnih direktiva, bez obzira da li se radilo o stadionima, dvoranama ili teniskim kompleksima. Promenu u načinu razmišljanja, a zatim postupno i načinu postupanja, donela je, neki bi rekli neočekivano, ekonomija.
Pad socijalizma uveo je dobar deo sveta u period tranzicije, koji je podrazumevao prelazak na kapitalizam, a samim tim bitno drugačije pojmanje svih životnih sfera, pa tako i sporta. U sportskim objektima videla se šansa za profit i između takmičarskih ciklusa (kontinentalna prvenstva održavaju se na dve, svetska i olimpijade na četiri godine), tako što će tokom čitave sezone termine u njima iznajmljivati različiti sportisti (često i rekreativci), ali i estradni umetnici za potrebe održavanja koncerata.
To je promenilo namenu tih objekata u multifunkcionalnu, na način da danas ista podloga može služiti za više sportova. Isto tako u nekim sportovima se sa razvojem novih tehnologija i proizvoda prešlo na nove podloge koje predstavljaju najnoviji svetski trend.
Prema sportu i podloga
Umesto po sportovima, sportske podloge zapravo treba podeliti na spoljašnje i unutrašnje. Neke koje se pri izlaganju suncu suviše zagrevaju i blede postavljaju se isključivo u dvorani, a druge poput trave se ne mogu postavljati i koristiti u zatvorenom prostoru, te će to biti neka vrsta ograničenja prilikom pravljenja izbora, ali je ukupna ponuda znatno bogatija nego pre, pa su i vidljive drugačije tendencije u odnosu na period od pre deset godina.
Poliuretan kao prvi izbor
Osim toga vrlo važan će biti i odgovor na pitanje da li je planirano da se u određenom objektu organizuju velika takmičenja, jer je u direktnoj vezi sa ispunjavanjem standarda, a taj podatak će nadalje diktirati praktično sve parametre podloge, pa i vrstu materijala od kog je napravljena. To se, recimo, dobro da uočiti na primeru košarke.
Finansijska isplativost je u većinu sportskih dvorana uvela multisport podlogu – pod koji u osnovi ima gumeni granulat varijabilne debljine zalepljen za asfaltnu ili betonsku bazu, a za habajući sloj dvoslojni poliuretan sa UV zaštitom. Na njemu se može igrati odbojka, košarka, rukomet, mali fudbal, badminton, stoni tenis i trenirati gimnastika.
Međutim, prema standardima Svetske košarkaške federacije FIBA, kontinentalna i svetska prvenstva u košarci moraju se igrati na parketu, na terenu dimenzija 28 x 15 m. Dakle, u tom slučaju teren sa multisport podlogom mogao bi se koristiti rekreativno, za treninge, kao i za igranje ligaških utakmica svih rangova takmičenja ispod regionalne ABA lige i evropskog klubskog prvenstva Evrolige.
Za sve ostale navedene sportove poliuretan je bez sumnje prvi izbor, ali da bi svakom odgovarao i po dimenzijama, morao bi se napraviti teren veličine najmanje 40 x 20 m koliko je potrebno za rukomet. Kako je košarkaški manji, a odbojkaški i teren za badminton sa 18 x 9 m najmanji, trebaće samo da se dodatno iscrtaju odgovarajuće aut linije, linije kaznenog prostora i penala, a centar je zajednički.
Ploče od polipropilena
Pored ispunjavanja dimenzionih i kvalitativnih standarda, performanse jedne sportske podloge možemo ocenjivati i prema lakoći postavljanja i održavanja, otpornosti na oštećenja i dugoročno habanje, kao i izgledu. Ovim izazovima na dobar način odgovara još jedna, trenutno vrlo popularna alternativa – podloga od polipropilena. Za razliku od poliuretana, koji se izliva i koristi u unutrašnjim uslovima jer i pored UV premaza u čistom obliku ne može da izdrži previsoke temperature i preterano izlaganje suncu, polipropilen u pločama je montažno-demontažna podloga sa dvostrukom primenom.
Ploče se rade u dimenzijama 30 x 30 cm i jednostavno postavljaju tapkanjem gumenog čekića po isturenim prstenovima, bez ikakvih dodatnih alata i lepila, a po potrebi se radi ukrajanja mogu seći ubodnom testerom. Sportski polipropilen je izuzetno UV stabilan i dobro „trpi” atmosferske uticaje (padavine, visoke i niske temperature) i po nekoliko godina. Što je podjednako važno, polaže se preko stare dotrajale sportske podloge koju želimo da zamenimo, pa taj princip troškove demontaže starog i montaže novog praktično svodi na minimum.
Autor teksta: Jelena Mitrović, dipl. novinar
