Kolumbovo otkriće Novog sveta dovelo je do pada nekoliko velikih civilizacija, ali je istovremeno značajno obogatilo zapadnoevropsku civilizaciju brojnim tekovinama bez kojih je svakodnevni život u savremenom svetu nezamisliv, a od kojih možemo pomenuti samo neke, npr. kafu, kukuruz, duvan, krompir ili čokoladu. Ipak, jednu smolasto-elastičnu smesu koju su domoroci nazvali kaučuk, a nama poznatiju pod imenom prirodna guma, treba posebno izdvojiti jer se savremena industrija ne može zamisliti bez nje.
Kaučuk se dobija iz kaučukonosne biljke Hevea brasiliensis ili kaučukovca čija je pradomovina Brazil, što se vidi i iz samog imena, ali danas se uzgaja širom sveta, uglavnom u tropskom pojasu jer zahteva temperature preko 25°C i visoku vlažnost vazduha od preko 80%. Kada se stablo ove biljke zaseče iz nje poteče mlečnobeli sok koji nazivamo lateks. Njegovim zgrušnjavanjem u kontaktu sa vazduhom nastaje kaučuk. Naziv kaučuk potiče od indijanskog izraza „Cahuchu“ koji znači „drvo koje plače“.
Danas je kaučuk mnogo poznatiji pod nazivom prirodna guma. Po hemijskom sastavu predstavlja his-cis poli-izopren. U uzorku prirodne gume otprilike 94% će biti poli-izopren, s tim što ostatak čine neke smole koje se javljaju u prirodi kao i proteini, zajedno sa malom količinom pepela, zemlje i vode. Upravo smole i proteini zajeno sa visokim cis poli-izoprenom daju prirodnoj gumi njena jedinstvena svojstva – rastegljivost, fleksibilnost i izuzetnu otpornost na vodu što joj omogućava široku primenu.
Iako su Maje i Inke kaučuk koristile još od 12. veka da prave obuću, posude za vodu, čak i lopte, itd., u Evropi kaučuk počinje intenzivnije da se koristi tek u 19. veku, nakon što je Čarls Gudjir otkrio da dodavanjem sumpora i zagrevanjem, kaučuk bitno menja svojstva, odnosno postaje čvršći, trajniji i manje lepljiv. Proces je u čast boga Vulkana nazvao vulkanizacijom.
Vulkanizacija je omogućila široku primenu prirodne gume prevashodno za izradu pneumatika, naročito sa pojavom automobila. Prvobitno su automobilske gume izrađivane od pune gume, a tek kasnije, sa pojavom Danlopovog izuma, počinju da se koriste pneumatici ispunjeni vazduhom. Pored toga, guma ima izuzetnu primenu kao elektroizolator, a u svakodnevnom životu se može pronaći gotovo svuda – od automobilskih komponenti preko industrijskih creva, zaptivača, komponenti antivibracionih sistema, hrane, medicinskih aplikacija, kondoma i lepkova pa sve do podova.
Podne obloge od kaučuka su među najotpornijima u svetu podova. Ne sadrže omekšivače, niti halogene, kao i ni PVC. Dobijaju se mešanjem prirodnog i industrijskog kaučuka vrhunskog kvaliteta sa mineralima prirodnog porekla i različitim, ekološki prihvatljivim pigmentima. Potom se presuju i vulkanizuju delovanjem toplote i visokog pritiska. Vulkanizacijom se dobija trajna elastičnost i savitljivost i, istovremeno, čvrstina i otpornost.
S obzirom na osobine, podne obloge od kaučuka se preporučuju za postavljanje u prostore sa intenzivnom prohodnošću, poput medicinskih institucija, škola, zabavišta, terena za klizanje, industrijskih građevina, administrativnih objekata, aerodroma, trgovačkih centara, ali i rezidencijalnih objekata. Mogu se postavljati čak i u javnom transportu – autobusima, vozovima i brodovima. Budući da se ovi podovi prave od prirodnih materijala i ne izazivaju alergije toplo se preporučuju za polaganje u bolnice, kuhinje i obrazovne ustanove.
Podovi od kaučuka se mogu dobiti u pločama ili rolnama različitih dimenzija i sugestija je da instalaciju obave profesionalni podopolagači. U zavisnosti od proizvođača, površina im je obično jednobojna ili mramorirana, ali može biti i posebno dizajnirana, glatka ili reljefna, dok debljina rolne može biti 2, 3, 4 i 5 mm, a za specijalne svrhe i do 10 mm. Podne obloge od gumenih rolni ili ploča polažu se preko čvrste i potpuno ravne podloge od cementnog estriha ili gipsanog estriha po istom postupku koji se primenjuje za sve ostale elastične podne obloge, potpunim lepljenjem odgovarajućim lepkom za gumu.
Prilikom postavljanja nije potrebno postavljati nikakve dodatne zaštitne slojeve na podove od kaučuka. Dakle, nema voskiranja, uljenja niti drugih premazivanja, a ipak, uprkos tome, podovi od kaučuka zadržavaju svoju svežinu i sjaj. Naravno, povremeno ih treba prati koristeći uobičajena sredstva za čišćenje koja se koriste za PVC podove i mlaku vodu. I to je sve što se održavanja tiče.
Podne obloge od kaučuka su tople i elastične, udobne za hodanje i odlično apsorbuju buku pri hodanju, a pored toga, one su i izrazito vodootporne i protivklizne. Sem navedenog, veoma su ekonomične jer se sporo habaju i ekološke jer ne emituju nikakve štetne materije te doprinose zdravom i čistom okruženju u zatvorenom prostoru. Uz odličan, moderan dizajn i jednostavno održavanje, treba li im dodatna preporuka?
Autor teksta: Isidora Gordić
