Svi odnosi oblika, tekstura, boja i motiva su veoma osetljivi. Menjanjem jednog od njih stvaramo domino efekat i primoravamo ostale elemente na promenu. Zato je pri dizajnu enterijera potrebno postaviti konstantu. Po pravilu, koje je proizislo iz potrebe, još od razvijenijih civilizacija drevnog sveta, pri uređenju, svakog životnog ili poslovnog prostora, prvo je potrebno rešiti “problem” površine poda. Pod je element koji je u direktnoj vezi sa oblikom i funkcijama prostora. Stabilan oslonac koji omogućava da se ostali elementi enterijera nadograđuju na njega.
Prilikom izbora podnih obloga neophodno je uzeti u obzir potrebu da se isti uklopi i održi u ravnoteži sa preostalim namestajem i dekorom, njihovim oblicima, bojom i rasporedom kao i da se uskladi sa motivima koje sadrže. Ali naravno, podne obloge nisu samo vizuelna osnova u enterijeru, one su osnova i u praktičnoj upotrebi prostora.Vrsta podne obloge mora biti adekvatna potrebi i nameni prostora u koji se postavlja. U ovom tekstu obratićemo posebnu pažnju na uticaj podnih obloga u stambenim jedinicama i kako postici uravnoteženi efekat toplog porodičnog doma.U zavisnosti od zeljenog efekta, odnosno “stila”, imamo dve osnovne mogućnosti u izboru podnih obloga. A to su: Podovi koji će biti uklopljeni u prostor i biće homogeni deo ostatka enterijera; i Podovi koji će biti u kontrastu sa ostatkom prostora i akcentovati ostale elemente ili obrnuto.
Za primer podnih obloga koje su homogeni deo prostora, odlučili smo se za enterijer porodičnog stana rađenog 2010. godine u Novom Sadu. Prvi korak pri izboru podnih obloga je određivanje smera kretanja i povezanost prostorija. Nakon toga sledi donošenje odluke koji će se materijali koristiti, pa tek onada se bira konkretna vrsta podne obloge.
U ovom slučaju klijenti su dali uslov da njihov novi dom sadrži elemente starog stana u kojem su proveli dobar deo svog života i nosi veliku emotivnu vrednost. Budžet je bio prilično ograničen tako da je uz jednostavne podneo bloge trebalo postići efekat razigranosti i raskoši koji bi doličio novom prostoru. U ovom slučaju je doneta odluka da se koristi kombinacija tamnog orahovog parketa i svetle granitne keramike jer je sličan princip korišćen u njihivom starom stanu. Obzirom da su boje keramike i parketa bile prilično mirne, imali smo potrebu da unesemo dozu dinamike kroz dijagonalan smer postavke obloga u odnosu na prostoriju.
Naravno, mogli smo da se poslužimo ovakvim efektom zahvaljujući poziciji uzlaznih vrata u krajnjem uglu prostorije, tako da smer obloga nagoveštava da je kretanje usmereno ka centralnom delu prostorije. Takođe nam je odgovarao, izlaz na terasu i pozicija kuhinje, koji su postavljeni pod uglom od 45 stepeni u odnosu na ostatak prostora i savršeno se uklapaju u ovu postavku. Površine keramike smo odredili prema najvećoj frekvenciji kretanja, a površinu parketa prema prostorima za odmor. U cilju boljeg definisanja površine svetle keramike i dodatne povezanosti ovih izrazito tamnih i sveltlih povrsina poda, ubacena je bordura od tamne keramike, koja je gotovo identicna sa parketom. Zatim su dodati tamni trouglovi od iste na ugao svake druge svelte pločice, radi jačanja koloritske veze i razbijanja monohromatike.
Ovim dodatnim detaljima je dobijen doživljaj povezanosti svetlih i tamnih površina podova i ravnoteža sa materijalima korišćenim u izradi nameštaja. Ovo je tipičan primer koji ukazuje na to da za lep i kvalitetan prostor nije neobhodan ogroman budžet nego malo mašte, znanja i sposobnost da se izvuče najbolje iz datih mogućnosti, što i jeste suština dizajna.
Autor teksta: Popov Miloš, dizajner enterijera
