Podno grejanje se prvo javilo kao revolucionarno da bi onda dugi niz godina bilo stigmatizovano, a sada se konačno, s pravom, vraća na velika vrata. Sa razvojem tehnologija sve zastupljenije u svetu je i podno grejanje, kao zdrav i ekonomičan način postizanja optimalne temperature u domu.
S povećanjem svesti o ekološkom otisku koji pravimo, ali i finansijskih razloga, sve više pažnje obraća se ne samo na izgradnju objekta, već i na njegov život. Odnosno, na to koliko je objekat održiv i koliko košta njegovo održavanje. U tome bitnu stavku čini sistem grejanja jedne kuće, koliko energije se utroši da se ona zagreje i koliko da se rashladi. Niz je faktora koji na to utiču, od projektantskih, preko izbora materijala, njihovog kvaliteta, kao i odabira samog sistema grejanja.
Podno grejanje je sistem u kome grejno telo čini čitava površina poda, odnosno prostorija se zagreva od poda naviše. Topli vazduh je lakši od hladnijeg, te ovakvo grejanje odozgo naviše omogućava da topli vazduh cirkuliše čitavim prostorom. Takođe, sistem podnog grejanja podrazumeva zagrejavanje preko jedne prostrane kontinualne površine, a ne koncentrisano kao što je to slučaj sa radijatorima, što je zdravije i preporučljivije. Prednost je ravnomerno zagrejavanje i niže temperature za postizanje komfora.
Primenom novih tehnologija sistem podnog grejanja prerastao je u sistem grejanja za koji mnogi tvrde da je zapravo najekonomičniji. Da li je zaista tako, zavisi od nekolicine faktora koji su različiti od svakog slučaja do slučaja, kao što su sveobuhvatne karakteristike objekta i cene energenata koji se koriste.
Sistem podnog grejanja spada u sistem niskotemperaturskih grejanja. Kako toplota putuje odozdo nagore i ceo pod je grejna ploča, nije potrebno visoko zagrevanje grejnog tela i velika kontinualna grejna površina obezbeđuje ravnomerno raspoređivanje temperature kroz vazduh. Kod ovakvog sistema i kretanja energije, sobna temperatura se može održavati za oko 2 – 3 stepena niže, što povoljno utiče na troškove grejanja, ali i na zdravlje jer sprečava prekomerno isušivanje sluznice i povećava celokupni komfor. Primenom ovakvog sistema ne postoji invazivno cirkulisanje vazduha, pregrejavanje jednog dela prostorije dok su drugi nedovoljno zagrejani i slično.
Sa razvijenijom primenom podnog grejanja razvijaju se i iskustva i usklađuju propisi. Danas propisana temperatura zavisi od namene prostorije, te je uobičajeno grejanje na 21 – 28 stepeni, radni prostori idu do 32 stepena, kupatila (u kojima se kratko boravi) do 35 – 40 stepeni. Poređenja radi, klasični radijatori dostižu temperaturu i do 55 stepeni celzijusa. Treba imati na umu da ova razlika nije povoljna samo zbog opšteg komfora, već i zato što je ovakve sisteme koji funcionišu na nižim temperaturama moguće priključiti na toplotne izvore kao što su pumpe, solarni kolektori itd. Prostorije u kojima se duže boravi se uglavnom greju preko sistema sa mogućnošću akumuliranja, dok se kupatila i prostorije sa kratkim zadržavanjem greju brzim podnim grejanjem.
Sistem podnog grejanja je zdraviji od većine drugih ne samo zbog temperatura, već i zbog drugih faktora, kao što je distribucija prašine. Prašina koja se širi od grejnih tela ostaje na klasičnim, koncentrisanim grejnim telim kao što su radijatori, a upravo se podno grejanje naročito preporučuje ljudima sklonim alergijama. Stručnjaci tvrde da nisko-temperaturno grejanje ne uzrokuje sagorevanje i podizanje prašine, a na smanjeno strujanje prašine utiče i veoma malo strujanje vazduha kod primene podnog grejanja. U slučajevima gde je to potrebno, preporučljivo je odabrati i ekološke i zdrave podloge koje same po sebi nisu sklone skupljanu prašine.
Treba imati na umu i voditi računa da se ne blokira toplota koja dolazi od poda, te je pri ugradnji podnog grejanja najbolje odlučiti se za pločice jer se tepisi i podne prostirke ponašaju kao izolatori. Iako ovi sistemi idu na širok spektar podnih obloga, keramika i drugi termo provodni materijali se smatraju najpogodnijima upravo zbog svojih karakteristika dobre provodljivosti.
Sami sistemi razvijaju se sa razvojem tehnologija, a nekadašnje debele cevi koje su se koristile radi dobijanja gravitacione cirkulacije kada nema struje zamenjene su upotrebom pumpe, te nema potrebe za tolikim profilima. Upotrebom savremenih materijala, kao što su specijalne plastike, bakar i aluminijum rešeni su i nekadašnji problemi začepljenja.
Električno i vodeno podno grejanje
Razlikujemo dva tipa podnog grejanja, električno i vodeno. Električno podno grejanje kao energent troši isključivo energiju i njegova isplativost zavisi od cene energetika. Vodeno podno grejanje može koristiti električnu energiju preko električnog grejača ili zagrevanje preko toplotne pumpe, što je ekonomičnije. Vodeno grejanje se osim električne energije može grejati na plin, naftu, ugalj ili na palete, a moguće je koristiti i solarnu energiju.
Cevi za ove sisteme se mogu postaviti direktno u betonsku podlogu ili ispod podne obloge, te tako razlikujemo mokri sistem i suvu ugradnju. Niz normi i faktora ulaze u račun pri planiranju ovih sistema i samo adekvatnim proračunom i izvođenjem se može dobiti efikasno podno grejanje. Osnova proračuna je potrebna toplota, odnosno energija potrebna za zagrejavanje jedne prostorije koja zavisi od položaja prostorije, korišćenih materijala, izolacije kuće, broja prostorija, toplotnih gubitaka, geografske klime, položaja zgrade u prostoru, namene itd. Upotreba podne izolacije je obavezna, kao i aditiva za bolju provodljivost betonskog sloja.
Naravno, efikasno grejanje se ne može zaustaviti samo na izvoru, već se pažnja mora obratiti na čitav sistem, odnosno čitavu kuću, te je jako važno da ona bude dobro i adekvatno izolovana. U tome veliku ulogu igra stolarija, a zatim i termoizolacija čitavog objekta. U takvom sistemu, kvalitetno i adekvatno ugrađeno podno grejanje je zdravo i isplativo grejanje.
Podno grejanje ne mora biti isključivo jedinstven sistem koji se koristi u objektu, te je jako često da se kombinuju. Rešenje koje se sve više primenjuje u našim uslovima je kombinacija podnog i klasičnog radijatorskog grejanja, kao prelazno. Podno grejanje se najčešće izvodi od specijalnih plastičnih, aluplast cevi ili mekih bakarnih cevi. Polažu se na već pripremljenu podlogu od termoizolacionog sloja, reflektujuće folije i mreže za fiksiranje cevi. Za najadekvatniji tip grejanja i sistem ugradnje, najbolje je odlučiti se od slučaja do slučaja, u zavisnosti od željenih rezultata i karakteristika samog objekta.
