Podno grejanje je najekonomičniji vid grejanja. Elegantno rešen, bez instalacija koje se vide, šta nam nudi podno grejanje i šta je potrebno znati pre odlučavanja na ovakav način zagrejavanja prostorija?
Osnovna karakteristika podnog grejanja je da se zagrevanje prostorija vrši preko podne površine, koja prekriva čitavu površinu prostorije. Topao vazduh se podiže i ravnomerno, horizontalno i vertikano, raspoređuje u prostoru. Takva distribucija toplote, konstantna i ravnomerna, predstavlja i najzdraviji način zagrevanja. Kada to znamo, svesni smo da je podno grejanje svakako stavka kojoj je potrebno posvetiti malo pažnje i saznati da li je pravi izbor za ugradnju i način zagrevanja.
Protivno rasprostranjenom mišljenju, podno grejanje zapravo spada u ekonomičnije načine zagrevanja jer se kompletan proces odvija na ujednačenoj temperaturi. Time se temperatura prostorija održava, i zapravo nemamo jako zagrevanje i veliku potrošnju. Ta temperatura, na koju se zagreva podna površina, iznosi od 21 do 28 stepeni celzijusa. Zračenjem toplote podnog grejanja nastaje daleko manja razmena toplote nego što je to slučaj s grejnim telima, i tako se sobna temperatura može održavati za 2, 3 stepena niže što ne ugrožava osećaj toplote i prijatnosti, a smanjuje troškove grejanja.
Pored ravnomerne raspodele toplote u prostoru, ovakav vid grejanja odgovara i ljudskom organizmu jer je zagrevanje od nogu, odnosno samih stopala, zapravo i najprirodnije čoveku. Kod podnog grejanja je takođe karakteristično da ne dolazi do podizanja prašine sa grejnih tela, strujanja u vazduhu su neznatna i kovitlanje prašine je minimalno, što je još jedan važan zdravstveni aspekt koji ide u prilog ovakvom tipu zagrevanja.
Estetski, podno grejanje je takođe vizuelno prihvatljivo rešenje, elegantnan i atraktivnan način rešavanja zagrevanja prostora. Sama konstrukcija kao i cevna instalacija su potpuno nevidljive, odnosno skrivene ispod površine poda, što pored vizuelnih prednosti i u prostornom smislu predstavlja uštedu. Što se same konstrukcije tiče ona se u mnogome razlikuje u odnosu na ostale sisteme grejanja.
Instalacija električnog podnog grejanja je brza i jednostavna. Postoje dva različita sistema, gde se cevi podnog grejanja mogu postaviti direktno u betonsku podlogu poda – takozvano mokro postavljanje, i mogu se postaviti ispod podne obloge od drveta ili keramike, što se naziva suvom ugradnjom.
Naravno, uvek je potrebno posavetovati se sa stručnjacima, a to je ujedno i najlakši način da se dođe do najoptimalnijeg rešenja za konkretni slučaj. Pri odabiru optimalnog rešenja u prvom redu treba voditi računa o nameni prostorija koje se greju. Tako je prostorije u kojima se stalno boravi najefikasnije grejati sistemom podnog grejanja koje ima mogućnost akumulacije, kao što su grejni kablovi tipa VCD. Prostorije u kojima se ne boravi već se upotrebljavaju po potrebi, kao šta su kupatila i kuhinje, najefikasnije je grejati sistemima brzog podnog grejanja. Tako su grejne mreže MD100 i MD160 napravljene od posebno konstruisanih grejnih kablova veoma malog preseka.
Kada se grejne cevi postavljaju direktno na sirovi pod, a ne u betonsku podnu oblogu, sposobnost sprovođenja toplote je nešto manja. Tada, da bi se postigao dovoljan učinak grejanja, potrebno je cevi smestiti u ploče sa cevnim držačima na različitim rastojanjima pirlikom postavljanja. Zatim se one pokrivaju folijama za sprovođe- nje toplote, a kao pokrivni sloj koriste se ploče suve podne obloge čime se može uticati na smanjenje visine prostorije. Taj sistem se najčešće koristi pri renoviranju i naknadne ugradnje grejanja.
Pri takvoj suvoj ugradnji potrebno je obratiti pažnju na to da se za pod od drveta ili parketa koji se postavlja preko podnog grejanja postavi maksimalan otpor provodljivosti toplote od R=0.5m2K/W. Za podove sa večim otporom provodljivosti toplote moguće je samo grejanje poda, ali ne dolazi do zagrevanja i čitave prostorije.
Dovodna temperatura podnog grejanja tada zavisi od otpora provodljivosti toplote gornjeg poda i grejne prostorije, i u principu dovodna temperatura od 60 stepeni celzijusa i temperatura površine podne obloge od 29 stepeni celzijusa, osim u izuzetnim slučajevima, ne sme biti prekoračena. Takođe, treba imati na umu i da duž površina koje zatvaraju prostoriju je potrebno naneti izolacione trake koje omogućavaju širenje poda i razdvajanje u odnosu za zidove ili stubove.
U zavisnosti od sistema grejanja, grejne mreže se mogu postavljati i direktno u lepak ispod pločica ili kamenih obloga, i kao takve su posebno pogodne kod rekonstrukcije objekata jer ne podižu nivo poda kada se postavljaju direktno u lepak. Takođe, zgodno je i što su skoro sve vrste lepka za pločice koji se nalaze na tržištu pogodne za ovu vrstu ugradnje.
Grejne mreže mogu da služe kao osnovno i kao dodatno grejanje, odnosno kao efekat toplog poda što je od naročite koristi u kupatilima, prostorijama u kojima se ide bosonogo i gde je zagrevanje poda jedan od ključnih faktora. Takve grejne napravljene tako da ih korisnik može i sam postaviti, jer dolaze kao gotovi proizvodi u kvadratima od 1-12m2, zapakovani i spremni za laku i brzu montažu, po principu uradi sam.
Kada je u pitanju tzv. mokro postavljanje, grejne cevi se smeštaju direktno u betonsku podnu oblogu. Predaja toplote je tako veoma dobra, odnosno dobro je zagrevanje, ali je potrebno da se u beton dodaju aditivi koji redukuju utucaj vazdušnih mehurova. Postoji nekoliko načina kako se mogu distribuirati cevi, mrežasta podloga, držači – šine, sistemske rolne itd. Ključno za ovakav sistem je i što se toplota predaje gore ka prostoriji, ali i dole čime se utiče na grejanje i donje prostorije. Ako pak nema potrebe za tim, poželjno je postaviti izolaciju sa donje strane kako ne bi dolazilo do gubitka toplote.
