Decenijama se na podno grejanje gledalo kao na nešto štetno, kao na vid zagrevanja koji nije toliko zdrav i koji bi trebalo izbegavati. Istina je možda sasvim drugačija. Sa pravim infomisanjem i pravilnim postavljanjem podno grejanje zapravo važi za jedno od najzdravijih vidova grejanja, i kao takvo postaje sve poželjnije.
Za razliku od drugih izvora energije, podno grejanje nije centralno niti koncentrisano, već zauzima čitavu površinu prostorije. Cevi grejanja nalaze se ispod čitave površine poda i time se prostorija ravnomerno zagreva, što naravno podrazumeva ravnomernu preraspodelu toplote, što je ujedno i zdravije. Takođe, hladan vazduh je taj koji je teži i time pada dole, što je još jedna od prednosti zašto je dobro kada se prostorija zagreva odozdo.
Suprotno ranijim verovanjima, podno grejanje se smatra jednim od najekonomičnijih vidova grejanja. Razlog za ovo je što se samo zagrevanje vrši na nižim temperaturama, naime pod se greje na konstantnoj temperaturi od 21 do 28 stepeni celzijusa, a to je moguće jer je u pitanju ravnomerno i površinsko zagrevanje.
Pošto je velika površina koja se podnim grejanjem zagreva, topli vazduh se ravnomerno raspoređuje duž čitave prostorije, i od poda ka plafonu. Pristalice podnog grejanja često navode činjenicu i da je prednost podnog grejanja što zagreva drektno stopala i noge, te time direktno utiče i na čitavu cirkulaciju.
Temperatura poda kod podnog grejanja reguliše se preko termostata sa osetljivom podnom sondom. Takođe, moguće je podešavanje različitih temperatura u različitim prostorijama, u zavisnosti od namene prostorije, učestalosti korišćenja, želja korisnika i drugo, tako što svaka prostorija ima svoj termostat.
Podno grejanje se može ugrađivati ispod svih podnih obloga, uključujući i ekološke i tzv. zdrave podne obloge, one koje ne skupljaju prašinu i ne zadržavaju alergene. Ugradnja podnog grejanja je naročito zgodna ispod prirodnih materijala koji imaju brojne pozitivne karakteristike i performanse, ali koji nisu topli, kao što su kamen ili keramika. Zbog toga je podno grejanje naročito popularno u kupatilima gde se gazi bosim nogama, ali i u kojima je velika količina vlage i kondensa koji se uspešno otklanja toplotom.
Sitem podnog grejaja se sporo zagreje, ali i sporo hladi, što ga takođe čini zdravijim sistemom grejanja jer nema naglih promena temperatura. Može se postavljati ispod svih podloga. Načelno je bolje postavljanje ispod bolje provodljivih podloga, kao što su kamen ili keramika. Ukoliko se uvodi ispod drvene podne obloge, parketa, treba obratiti pažnju da drvo poseduje prirodnu vlažnost, te da se ne isušuje grejanjem.
Postoje dva vida podnog grejanja koji se najčešće primenjuje, električno i vodeno. Električno grejanje ima prednosti u tome smislu što je lakše za održavanje, odnosno ako dođe do evenutalnog kvara moguće ga je sanirati uz minimalne zahvate na podu. Grejne mreže moguće je postaviti direktno u lepak ispod pločica ili kamenih obloga. Ovakve grejne mreže široku primenu nalaze i u rekonstrukciji objekata jer postavljanjem direktno u lepak ne podižu nivo poda. Takođe, moguće ih je ugraditi u maltene sve vrste lepka za pločice koji se nalaze na tržištu.
Podno grejanje može biti osnovno ili dodatno grejanje, a naročito se koristi u prostorijama gde se često ne boravi, kao što su kupatila i kuhinje, i gde se pali po potrebi i to na temperature koje su dovoljne za ugodan hod.
Kao i sve ostalo u građevinarstvu, i za podno grejanje ključ za perfektno funkcionisanje je u pravilnom postavljanju. Kako bi sve funkcionisalo pravilno i optimalno, potrebno je ugraditi ga poštujući određene norme i pravila. Postoje propisi po kojima se vrši dimenzionisanje podnog grejanja, kao i izračunavanje grejnog opterećenja.
Osnova za izračunavanje podnog grejanja je potrebna toplota, odnosno energija potrebna za zagrevanje jedne prostorije. Ona zavisi od položaja prostorije, na koju stranu sveta je okrenuta, od korišćenih materijala u izradi fasade i konstrukcije, od izolacije objekta, kao i broja prostorija i brojnih drugih faktora. Kada se ona utvrdi, podno grejanje se ugrađuje na relativno jednostavan način.
Još jedna od prednosti podnog grejanja je pošto je ono ravnomerno raspoređeno širom prostorije, temperatura na koju se greje može biti čak nekoliko stepeni niža nego što je to slučaj sa drugim grejnim telima, što ne samo da umanjuje troškove grejanja, već je pogodnije i po zdravlje korisnika prostora. Takođe, u prostoriji ne dolazi do dizanja prašine kao sa pojedinim grejnim telima jer je strujanje vazduha neznatno.
Kada je ugradnja u pitanju, načelno razlikujemo dva sistema podnog grejanja: kada se cevi grejanja postavljaju direktno u podnu oblogu, odnosno sistem „mokrog postavljanja“ i kada se postavljaju ispod obloge od drveta, parketa, takozvana „suva ugradnja“. Suva ugradnja podrazumeva postavljanje direktno na sirovi pod, umesto u betonsku podnu oblogu.
Time se umanjuju performanse samog grejanja, ali postižu i određene prednosti: korišćenje grejanja moguće je neposredno po ugradnji, sistem poseduje neznatnu statičku težinu, univeralan je za sve podne površine i bro se reguliše usled male male slojeva za raspodelu opterećenja.
Još jedna od karakteristika podnog grejanja je i da se toplota ne predaje samo naviše, već i naniže, tako da se zapravo greje i donja prostorija u određenoj meri. Ukoliko to ipak nije potrebno, poželjno je postaviti toplotnu izolaciju ispod cevi, kako bi se sprečio gubitak toplote.
