Prilikom gradnje poslovnih objekata, a prvenstveno objekata za stanovanje, teži se dobijanju kvalitetnog i prijatnog prostora za rad i život. Da bi se to postiglo podrazumeva se ulaganje u opremu za grejanje i hlađenje. Pre nego što se definiše način grejanja i hlađenja potrebno je odrediti koji stepen energetske efikasnosti želimo da postignemo. Nažalost o tome se vodira čuna samo kada se objekat gradi za svoje potrebe a i tada neznanje ili nedostatak finansijskih sredstava utiču da se nepostignu željeni efekti.
Ulaganje u energetsku efikasnost se isplati za nekoliko godina i pravi je trenutak da se u periodu projektovanja objekta grejanju i hlađenju posveti maksimalna pažnja. Značajan je podatak na primer da povećanje temperature u prostoru za 1 °C iziskuje povećanu potrošnju energije za 6%. Primena podnog niskotemperaturnog grejanja omogućava izuzetno prijatan osećaj na temperaturi koja je za 2 do 3 stepena niža nego u slučaju radijatorskog ili nekog drugog tipa grejanja. To znači da je ušteda u energiji, odnosno u gorivu od 12 do 16%.
Postoje razne predrasude o štetnosti podnog grejanja koje potiču iz vremena kada nisu postojali precizni termoregulacioni ventili i kada se u podni razvod ubacivala voda na temperaturi i do 60 °C iz kotlova na čvrsto gorivo. Takođe, podizanje toplog vazduha ne postoji zbog jasnog razloga da je cela površina prostorije na istoj temperaturi kao i da tada nema cirkulacije ni podizanja prašine. Baš zbog toga se podni sistem grejanja i preporučuje u prostorima gde je potrebno izbeći bilo kakvo strujanje vazduha.
Pogrešno shvatanje da toplota iz poda nepovoljno utiče na vene u nogama ne stoji zbog toga što je pod u režimu grejanja na maksimalnoj temperaturi do 27 °C, a obično je na 23 do 25 °C što je manje od temperature poda za vreme vrelih letnjih dana. Izuzetno se u hodnicima ili u prolaznim prostorijama dozvoljava da temperatura površine poda iznosi do 30 °C. Ova osobina omogućava da u tako grejanom prostoru nosite laku i prijatnu letnju obuću čime znatno doprinosite zdravlju stopala i ugodnom osećanju.
Zahtev da se u podni razvod ubacuje topla voda do maksimalne temperature od 40°C omogućio je masovnu primenu toplotnih pumpi koje i rade u tom temperaturnom opsegu. Naime, toplotne pumpe u svom najekonomičnijem režimu rada postižu temperature do 42 °C. Najčešće se u sistemima podnog grejanja koristi temperaturni opseg izlazne vode iz toplotne pumpe od 26 do 31 °C pri čemu se u prostorijama obezbeđuje optimalna temperatura od 21 do 23 °C.
U industrijskim objektima u kojima je visina prostora i preko 6 m podnim sistemom grejanja postiže se radna temperatura od 18 °C u zoni kretanja radnika uz minimalni utrošak energije, za razliku od sistema sa ubacivanjem toplog vazduha na visini od 2 do 3 m. Isti efekti se postižu i u velikim holovima, tržnim centrima, crkvama i magacinima.
Prilikom projektovanja podnih sistema posebnu pažnju treba obratiti na termičku izolaciju koja se ugrađuje ispod cevi u podnom razvodu. Naročito je bitno da se proračuna debljina stiropora u podu prostorija u prizemlju ili onih prostorija ispod kojih nema grejanja. Ugrađivanjem stiroporne izolacije u takvim prostorijama debljine ispod 40 mm dolazi do znatnih gubitaka koji mora da se nadoknade, a to košta.
Toplotne pumpe po samoj svojoj prirodi predstavljaju mašine za hlađenje. U režimu grejanja one hlade vodu ili vazduh u spoljašnjem prostoru i tako sakupljenu toplotnu energiju prenose u unutrašnji prostor koji grejemo. U režimu hlađenja toplotna pumpa hladi vodu koja cirkuliše kroz podni razvod ili vazduh u prostoriji koju hladimo, a sakupljenu toplotnu energiju izbacuje u spoljašnji svet.
Štednja energije i energetska efikasnost primenom toplotnih pumpi se ogleda u tome da je za prenos energije iz jednog prostora u drugi potrebno uložiti samo jednu trećinu prenete energije. To na drugi način rečeno znači da se iz spoljašnjeg vazduha ili korišćenjem niskotemperaturne geotermalne energije može u grejani prostor ubaciti 20 kWh toplotne energije pri čemu se za to potroši samo 5 KWh električne energije za rad toplotne pumpe. Garantovana je ušteda energije od 70%.
Osobina toplotne pumpe da može da radi i u režimu grejanja i hlađenja je fantastična jer po istoj ceni dobijate klimatizovan prostor. Mora se priznati da hlađenje prostora pomoću podnog sistema nije idealno zbog same prirode da hladan vazduh ostaje u donjoj zoni. Idealan sistem je da se u objektu primenjuje podno grejanje i plafonsko ili zidno hlađenje. Naravno da je ta varijanta i skuplja. Iz ličnog iskustva u puno objekata mogu da tvrdim da podno hlađenje odlično zadovoljava razloge zbog kojih ga koristimo i da nema nikakvih neprijatnih utisaka ili posledica. U našem objektu je pri spoljašnjoj temperaturi od 42 °C bila izuzetno prijatna temperatura od 26 °C, pri čemu je u podu cirkulisala voda ohlađena na 13 °C.
Preterano hlađenje obavezno dovodi do pojave kondenza na podu i potrebno je koristiti detektor rose koji bi isključio hlađenje i pre dostizanja zadate temperature na termostatu. Najbolji rezultati sa podnim grejanjem postižu se sa keramičkim, mermernim ili betonskim podnim oblogama. Uglačani ferobeton je takođe veoma zahvalna podloga za dobro grejanje ili hlađenje. Laminati i parketi su nešto nepovoljniji ali mogu da se primenjuju.
Kod parketa je bitno da njegova vlažnost bude ispod 10% što će se teško naći na našem tržištu bez obzira na tvrdnje i garancije. Bambusov parket zahvaljujući svom kvalitetu i ceni sigurno zadovoljava postavljene zahteve da se ne rasuši u toku prve sezone grejanja.
Podatak da će u Evropskoj Uniji u toku 2009. godine biti instalirano oko 500.000 toplotnih pumpi sam za sebe govori sve.
Autor teksta: Vladimir Janković, dipl. inž.
Centar za promovisanje, razvoj i primenu obnovljivih izvora energije – CENTRALA
