Moja najranija interesovanja, istraživanja, preokupacija (od studentskih dana) bili su oblici i forme preuzeti iz prirode, organska arhitektura, tradicija, ali i prirodni materijali: drvo, trska…. Pošto sam Vojvođanka, onda se to valjda i podrazumevalo. Usvojila sam materijale, ali i forme sa vojvođanskih polja (suncokreti, žita…).
Ta ljubav prema drvetu i prirodnim materijalima nastavljena je i kroz moju arhitekturu: od drvenih kuća na drvetu („To nije dečije skrivanje…..to je ostvarenje sna odraslog čoveka”. Koliba na drvetu slika je i prilika kako čovek može da živi neopterećeno kada diše u skladu sa prirodom.), pa do objekata u obliku stogova sena, slame, tuluzine, rasutih po vojvođanskim poljima.
Ali, život, praksa (investitori) vam ne daju uvek projektantske zadatke gde se možete baviti istraživanjem formi i materijala koje možda najviše volite, nego često traže od vas da pravite kompromise.
Enterijer, kakve to sad ima veze sa prethodnim?!
Upravo su to ti kompromisi koje sam pomenula. Neočekivano sam ušla u svet enterijera. Budući pre svega projektant – graditelj, godina sam se bavila isključivo projektovanjem prevashodno stambenih i stambeno-poslovnih objekata. Često sam dobijala komplimente da „pravim mušku arhitekturu“, kao da ženama nije dozvoljeno da se bave graditeljstvom, kao da je ta oblast, i danas, rezervisana isključivo za muškarce. Ili je „ženska“ arhitektura manje vredna, često „sladunjava”, na granici kiča, neautorska; žene se, eventualno, mogu baviti enterijerom, i to je to?! Ali to je jedna posebna priča, za neku drugu priliku. Možda sam, baš zato, godinama bežala od enterijera?
A onda, najzad, realizovano, za mene, do tada, najznačnije delo: stambeno-poslovni objekat u Vojvođanskoj ulici, na Novom Beogradu, 2002-2005. Usledilo je pitanje jednog od stanara u „mojoj” zgradi: „A zašto mi ne bi i sredila stan? Ja sam sigurna da ćeš ti to bolje od bilo kog drugog, to je tvoja kuća.” Sticajem okolnosti bila je to Mina Lazarević, glumica, koju tada i upoznajem. Stvorilo se prijateljstvo koje traje i danas.
I tako je krenulo. Pomislila sam: a zašto da ne? Pa ja kod projektovanja zgrada uvek i krenem od komada nameštaja. Sada mi se pruža prilika da zaokružim priču, upravo ono čemu sam oduvek težila – od belog papira do „ključa u ruke”, total dizajn! Dokazala sam se kao graditelj (u tom „muškom“ poslu), sad mogu da se bavim i enterijerom („ženskim“ poslom).
(Jasenov parket, standardnih dimenzija, mat, vodeni lak… Topla, medna atmosfera u stanu bila je želja investitora, ali i autora enterijera. Samo sokla (parket lajsna) u drugoj boji (wenge bajc) i efekat je potpuno drugačiji.)
Od prvog enterijera, pokušala sam da svaki ima svoju priču. Valjda mi je zato toliko važan POD, to „parče zemlje” na kom ću kreirati prostor. A ljubav prema prirodi, odražava se i na moje stanove, puno drveta u enterijeru. Gotovo obavezno, tu mora biti njegovo veličanstvo DRVO!
Činjenica je da je kult drveta u našem narodu i danas još neobično svež i jak, i možda mi je zato lakše. Ljudi žele drvo u enterijeru, bez obzira na sve savremene materijale, tehnička i tehnološka dostignuća, i to najčešće klasičan hrastov parket, klasično obrađen. Često je to dugotrajno ubeđivanje da bude neka druga vrsta parketa ili obrade, slaganja. Retko se dešava da investitor u startu ima drugačiji zahtev.
Podovi su za mene izuzetno značajan detalj u obradi enterijera, rekla bih čak i jedan od najvažnijih. Oni definišu prostor, doživljavam ih kao pijedestal na koji ću postavljati sve ostale elemente prostora, enterijera.
Omiljeni materijal za podove u stanovima mi je drvo: brodski pod, parket u raznim dimenzijama, razne mogućnosti slaganja, kombinovanja, obrade – bilo klasičan, bilo dvoslojni, troslojni, gotovi, finalno obrađeni, spreman za ugradnju (sve najbolje od drveta je uzeto, a odstranjeni svi neželjeni efekti).
Zašto drvo?
Pruža toplinu u inače dosta hladnim, modernim, minimalističkim enterijerima. Stanovima daje dušu, karakter, a često i karakter vlasnika stana. Ekološki je i prirodan materijal. Izbor drveta, obrade i veličine, zavisi od efekta koji želim da postignem, od želja investitora, pročišćenih kroz moj filter estetskog oblikovanja, dizajna prostora. Izražena struktura drveta (godovi, čvorovi…) ili ne? Istaknuta prirodna boja i struktura željenog drveta ili dorađivana (bajcovana, lakirana, uljena…)? Uvek je naglašeno ono najlepše i najbolje iz drveta, njegova prirodna lepota i njegove šare. Naravno, sve to podrazumeva i savršenstvo izrade, zlatne ruke majstora.
Podovi su slobodni, otkriveni, te dominiraju u ukupnoj slici prostora, ambijenta. Tepisi i prostirke su u mojim stanovima veoma malo zastupljeni: kod garnitura za sedenje u dnevnim sobama, pored kreveta u spavaćim sobama, u dečijim sobama. Stavljam ih tamo gde je potrebno malo više topline, da bude prijatnije na dodir ili možda da se nešto naglasi. Ponekad je to samo i neki komad kože.
Često tražim inspiraciju za to kakav će biti pod: želje investitora pretvaram u priču o uređenju stana i onda to određuje i definiše krajnji izbor poda.
Primeri:
– U jednom slučaju nepregledne plantaže lešnika na vojvođanskim poljima, poslužile su mi kao inspiracija za projektovanje enterijera stana. Pod u stanu postaje zemlja crnica, beskrajna uzorana vojvođanska polja (tamno braon četkan, hrastov parket velikih dimenzija, rasut po podu). Genius loci i u enterijeru, zašto da ne?
„…To je čudna lepota onog nesrazmera između količine viđene zemlje i neba. Onog blagog, mekog živog sliva smeđih i zelenih boja, od kojih se, sastoji uzana osnovna traka naše zemlje, neuhvatljivog, metalnog plavetnila, koje preovlađuje i svemoćno zasvođava prizor.” („Pohvala ravnici”, Veljko Petrović)
– U drugom nežan, svetao kanadski javor, skoro bez vidnih godova, čvorova, velikih dimenzija, rasut po podu, u kombinaciji sa plavim mat keramičkim pločicama i furnirom javora na vratima, nameštaju, dočarava moderan, minimalistički enterijer, hladan, gotovo nestvaran za prirodan materijal, a možda i karakter investitora?
– Jasenov parket, velikih dimenzija, gotovo kao brodski pod, rasut po podu, dočarava želju investitora za prirodnim materijalima – „stan obasjan suncem”. Topao, svetao prostor boje meda. Ljubav prema drvetu, sve što je drveno, prirodno, ušuškano, toplo…pa to i jeste dom, zar ne?
– Svetao, bajcovan, beljen hrastov parket standardnih dimenzija – želju investitora za elegancijom, otmenošću dočaravam i podom. Naklonjenost umetnosti.
– Svetao, bajcovan, beljen hrastov parket, standardnih dimenzija, na drugi način, u drugom prostoru, ali i kompletan nameštaj: beljen, hrastov furnir, fineline u kombinaciji sa ljubičastom bojom.
Drvo, ali na drugi način
Šta ako investitori žele drvo i u prostorima koji zbog svoje namene i nisu baš prikladni za njegovu primenu? Voda, vlaga, atmosferilije….Bez obzira na sve savremene zaštite i obrade drveta, ja sam ipak pre za kvalitetnu keramiku koja će „imitirati” drvo.
– Keramika većih dimenzija koja imitira drvo, želja investitora da kupatilo deluje prirodno, „drveno”, a opet da zadovolji funkciju, uslove u kupatilu (voda, vlaga…).
– Terasa – keramika koja imitira drvo (daske, brodski pod), želja za prirodnim materijalima, drvetom, a opet tehnološka dostignuća današnjeg doba nam pružaju mogućnost da izaberemo materijal koji će imati prednosti prirodnog (drvo – struktura, boja, toplina…), a prednosti veštačkog (otpornost na atmosferilije, habanje, održavanje).
Materijali, namena prostora, funkcija, inspiracija….
Izbor materijala od kog će biti izveden pod zavisi od ukupne „priče”, želja investitora pretočenih u moju, projektantsku priču, priču autora enterijera. Mora postojati inspiracija, zašto baš taj pod, tako obrađen, složen i nijedan drugi ne dolazi u obzir! Topao ili hladan (razne vrste parketa, obrađene na najrazličitije načine, sve je stvar finalne obrade), sve je pitanje konkretnog prostora, želja investitora, namene prostora (funkcija – izloženost prostora vodi, vlazi, atmosferilijama, habanju….), inspiracije autora.
Autor teksta: Kosana Rošulj, dipl. ing. arh.
