U modernom svetu izgled doma postao je jako važan. Ljudi često uzimaju i po nekoliko arhitekata, dizajnera i drugih stručnjaka da bi im pomogli u uređenju. U ukupnom izgledu doma podovi imaju veliki značaj. Svojim izgledom se mogu uklopiti u okolinu, čineći skladnu celinu, a takođe mogu narušiti ukupan izgled.
Drvo predstavlja metaforu za prijatnost i udobnost enterijera. Danas ljudi sve više teže stanovanju u prirodnoj sredini, tako da je postao trend da se ugrađuje masivno drvo. Poželjno je čak da je drvo površinski obrađeno prirodnim materijalima (npr. lanenim uljem). Medicinski stručnjaci svakodnevno iznose nove dokaze o štetnom uticaju sintetskih materijala koji nas okružuju. Zbog toga drvo predstavlja simbol moderne ekološke svesti, i sigurno nikada neće prestati da bude čovekov verni pratilac u njegovom stambenom i poslovnom okruženju.
Podovi izrađeni od punog plemenitog masivnog drveta, debljina između 10-22mm; dužina 350-2000mm, ostaju nepromenjeni u vremenu garantujući trajnost i lepotu. Zbog svoje debljine podovi od masiva mogu se nekoliko puta ponovo brusiti, i premazivati različitim bojama. Obično se nalaze i po nekoliko generacija u upotrebi. Jedna od njihovih osobina je i to što se užežu i bubre u zavisnosti od relativne vlažnosti prostorije u kojoj se nalaze. Obično se pri ugradnji ostavlja mali prostor između poda i zida, da bi pod mogao da „radi“. Taj prostor se sa gornje strane prikriva ugaonim lajsnama. Ugradnja poda od masiva predstavlja dugoročnu investiciju, koja zadržava svoju vrednost tokom vremena.
Dostupni su kao nezavršeni i završeni. Očigledna prednost završenih podova je što kompletan proces ugradnje oduzima manje vremena (nema struganja, hoblovanja, brušenja, lakiranja), jer je to sve već urađeno u fabrici. Jedna od prednosti je i to što kupac može odmah da vidi izgled gotovog poda, i da izabere boju i dezen koji se uklapa sa nameštajem. To kod nezavršenih podova nije moguće, jer je potrebno nekoliko puta lakirati i brusiti, tako da nikada nismo potpuno sigurni kakva će boja na kraju biti.
Drveni masivni podovi pomažu u stvaranju tople atmosfere u domu, za razliku od veštačkih materijala koji se sve više upotrebljavaju u modernom dizajnu, a deluju hladno. Pored estetskog uljepšavanja doma, podovi moraju da zadovolje i neke druge zahteve, kao što su: funkcionalni – da su stabilni, otporni na udare, bez ikakvih zazora i preklapa; ekonomski – da imaju jeftinu proizvodnju, laku i brzu ugradnju; ekološki – da imaju mali uticaj na zagađenje okoline, i malu emisiju rastvarača u zavisnosti od sredstava površinske obrade. Ovi podovi se lako održavaju i pružaju zdravo, nealergijsko okruženje i predstavljaju proizvod koji se može reciklirati, odnosno ponovo upotrebiti za nešto drugo. Podovi od masiva su skuplji od većine drugih tipova podova, ali imaju znatno duži vek trajanja, čak i do 50 godina.
Medicinski stručnjaci u svetu se slažu da podovi izrađeni od masiva pomažu osobama obolelim od bolesti respiratornih organa. Bez sumnje, oni kažu da svako ko živi u okruženju od masivnog drveta ima neku vrstu koristi za svoje zdravlje. Čvrste površine masivnih podova ne sakupljaju u sebi bakterije i prašinu, kao neke vrste tepiha, i samim tim oni stvaraju bolji kvalitet vazduha u prostoriji. U Sjedinjenim Državama već duže vreme najpopularniji su podovi od hrasta i jasena.
Tehnički (lamelirani) podovi se dobijaju vezivanjem jednog sloja masiva i nekoliko slojeva furnira slepljenih adhezivom.
Lamelirani podovi su dostupni kao završeni i nezavršeni.
Oni su ustvari proizvedeni od 3-5 slojeva masiva. Slojevi su unakrsno postavljeni u odnosu jedan na drugi, a spojeni su pod visokom temperaturom i pritiskom. Kao rezultat, lamelirani podovi su manje skloni promenama dimenzija usled promene vlažnosti. Oni su više dimenzionalno stabilni, i idealni su za postavljanje u prizemljima, ili drugim prostorijama sa vlažnom klimom.
Proces izrade kvalitetnog proizvoda počinje odabiru kvalitetnog trupca iz koga dobijamo sirovinu za izradu poda. Svakako da dobra sirovina nije jedini preduslov za kvalitet, i zato se mora voditi računa o svim fazama proizvodnje, a pogotovo o procesu sušenja, jer tu može da nastane najviše grešaka. Danas je to dosta olakšano, s obzirom da se proces vodi i kontroliše automatski ili poluautomatski. Jugoslovenski standard JUS.D.D5.020 definiše način obrade i dozvoljenu vlažnost, na osnovu kojih se određuje i klasa poda.
Važno je pomenuti da se prema ovim standardima dozvoljena vlažnost kreće u granicama od 7-13%, s tim da kvalitetan brodski pod ne bi trebalo da prelazi 7-9% vlažnosti. Nakon sušenja i obrade pod bi trebao da se pakuje u pakete zaštićene najlonom, a sami paketi da se uvezu stretch-folijom na paleti. Na ovaj način sprečava se naknadno primanje vlažnosti iz vazduha tokom transporta i skladištenja poda.
U magacinima gotovih proizvoda naročito parketa, drvo je izloženo uglavnom napadu tzv. tercijernih vrsta insekata koje su prilagođene životu u suvom drvetu. Ove vrste nanose najveće štete i najopasnije su, jer je u tako drvo uloženo najviše rada – pa mu je i cena najveća, a sa druge strane suvo drvo (izuzev u ekstremnim uslovima) više ne menja bitno svoje stanje sa aspekta sadržaja vlage, pa se ove vrste iz generacije u generaciju razvijaju u istom drvetu stalno obnavljajući i povećavajući geometrijskom progresijom svoju brojnost populacije.
Rukovodilac zaštite drveta, odnosno stručnjak, treba da vrši redovan pregled i kontrolu zdravstvenog stanja proizvoda od drveta i u slučaju potrebe da preduzme potrebne mere represivne zaštite. Preventivna zaštita se kod gotovih proizvoda ne preporučuje, s obzirom da u daljem toku korišćenja proizvodi dolaze u kontakt sa čovekom, što uvek nosi opasnost od trovanja, a represivna zaštita, ako se izvodi, mora biti takva da posle tretmana nema zaostalog otrova na ili u drvetu. Ovaj efekat postiže se fumigacijom otrovnim gasovima koji drvo sterilizuju, ali nemaju nikakvo rezidualno delovanje, tj. posle provetravanja ispare iz drveta (Mirić, 2004).
U poslednje vreme u našoj zemlji postali su jako popularni laminatni podovi, pre svega zbog svoje cene i lake i brze ugradnje. Osnovni materijal za proizvodnju je HDF (vlaknatica velike gustine), mada kao baza može poslužiti i MDF ili OSB ploča. Površina lica obložena je dekorativnim melaminskim filmom u kombinaciji sa slojem otpornim na abraziju. Površina naličja sastoji se od ravnotežnog filma koji eliminiše naprezanja stvorena od strane površinskog sloja lica, a ujedno štiti i od prodiranja vlage. Laminatni podovi ne smeju biti postavljeni u prostorije u kojima relativna vlažnost vazduha prelazi 70%.
U nekim zapadnim zemljama vrlo često se javljaju trendovi kada se traže podovi od masiva sa različitim greškama grade drveta (veliki broj kvrga), boje drveta, oštećenjima od insekata i dr. Ovakvi trendovi omogućavaju preradivačima da podove izrađene od sirovine nižeg kvaliteta prodaju po istoj ili čak većoj ceni od podova izrađenih od prvoklasne sirovine bez grešaka. Poznati su i slučajevi kada se sirovina namerno izlagala dejstvu gljiva ili insekata kako bi se kasnije postigao efekat rustičnosti gotovog poda.
Kretati se i živeti sa drvetom, na drvetu i oko drveta, za čoveka je bila oduvek prirodna stvar. Kao što čovek ima mane, tako i drvo ima greške, a upravo to ga čini mnogo bliskim ljudima.
Autor teksta: Goran Bodirogić
