Obzir prema okolini i prirodnom okruženju sve više postaje imperativ, a ne izbor ili luksuz. Kao jedna od najzahtevinih industrija po pitanju uticaja na okolinu, građevinarstvo se, barem dobrim delom, okreće eco-friendly materijalima i njihovom masovnijom primenom.
Nemali je broj eco-friendly materijala koji se primenjuju u građevinskoj industriji.Veliki broj njih koristi se i u izradi podova. Eco-friendly materijali su oni koji su reciklirani, organski ili proizvedeni po održivim principima. Istraživanja su pokazala da zagađivači u unutrašnjem prostoru mogu biti od dva do čak pet puta viši nego u spoljnoj sredini. Izvor mnogih ovih zagađivača nalazi se upravo na podu. Stoga su eco – friendly materijali imperativ ne samo za okolinu, već i za bezbednost onih koji te prostorije koriste.
Pluta je među najzastupljenijim eco-friendly materijalima. Odličan je izbor iz brojnih razloga. Prirodna elastičnost plute načinila je ovaj materijal izuzetno prijatnim na dodir, što ga čini odličnim izborom kako u dnevnim, tako i u noćnim zonama. Mekoća poda je od naročitog značaja u dečijim sobama, kao i u prostorijama čija namena iziskuje duže stajanje. Pluta je materijal napravljen od sunđeraste kore hrasta. Ima ćelijastu strukturu, sa više od 50% vazduha u ćelijama. Usled svog sastava, ne apsorbuje vlagu i smatra se jednom od najlakših čvrstih supstanci. Takođe, teško je zapaljiva.
Načinjena od drveta, tj. njegove kore, ima odčine termičke i zvučne izolativne karakteristike, što pored toplotnih karakteristika, uslovljava i da se zvuk teže prenosi iz jedne prostorije u drugu i obezbeđuje veći komfor u prostorijama u kojima se boravi. Ovakvi podovi su izdržljivi i otporni na tragove nameštaja, probijanje cipelama i na oštećenja usled ostalih udara. Prirodni materijal, pluta je anti – alergent i ne privlači i ne zadržava prašinu. Te perfromanse čine je takođe izuzetno pogodnim podom za dečije sobe.
Karakteristike plute obezbeđuju i da je teško zapaljivi materijal. Njenu ekološku stranu obezbeđuje način dobijanja plute. Hrastova kora koja je u osnovi ovog materijala se sama obnavlja svake tri godine.
Bambus je još jedan među prvim izborima eco-friendly materijala. Takođe, veoma je popularan među dizajnerima. Bambus zapravo pripada u porodicu trava, i pri njegovoj seči ne vadi se koren, pa se ova brzo rastuća biljka jednostavno regeneriše. Postoji preko 1600 vrsti bambusa, ali samo malo broj je pogodan za proizvodnju podnih obloga.
Možda Vas zanima:
Hoblovanje i lakiranje parketa u vašem domu: Kako osvežiti i očuvati lepotu podova
Vanvremenska lepota i praktičnost: Mozaik podovi kao umetnost u vašem domu
Kako zavese i tepisi mogu da promene atmosferu i raspoloženje u vašem domu?
Ovaj brzo obnovljivi materijal ne turli lako i može se termički i mehanički obrađivati. Termičkom obradom babusa postiže se širok spektar nijansi, od sasvim svetle, natur boje, do tamnosmeđe boje kafe. Tamba bambusovina je tretirana na visokim temperaturama, i takođe je otporna na napade insekata i plesni, ali se ovim procesom istovremeno smanjuju i same performanse parketa. Mana tako obrađenog babmusa je smanjena tvrdoća, što ga čini veoma osetljivim. Sam bambus ima slične karakteristike drvetu, izdržljiv je, lako se održava i montira. U vidu parketa pojavljuje se u horizonalnom ili vertikalnom slogu. Završno se može lakirati, uljiti ili voskriati. Kao otporan na vodu i odličnih performasni, koristi se u svim tipovima objekata.
Ipak, kao i kod svakog materijala, treba imati u vidu i od kakvog proizvođača dolazi. Naime, iako sam bambus veoma brzo raste, zbog veće potražnje mu se mogu dodavati pesticidi koji potiču rast. To može rezultirati lošijim kvalitetom parketa. U takvim slučajevima nije neuobičajeno da„lošiji“ proizvođači koriste aluminijum-oksid kao završni sloj kako bi mu povratili tvrdoću, ali to ne poboljšava njegov kvalitet na duže staze. Jeftinije verzije bambusovog parketa mogu imati viši nivo emitiranja formaldehida, lepka koji se koristi u procesu proizvodnje bambusovog parketa. To može biti veoma štetno po ljudsko zdravlje, izazivati glavobolje i uzrokovati razne druge smetnje i probleme, stoga je provera i verodostojnost sertifikata koji materijal poseduje, kao i uvek, ključan.
Linoleum takođe spada u eco-friendly materijale. Napravljen je od mešavine lanenog ulja i prašine plute, smole, drvenog brašna, mlevenog krečnjaka i prirodnih pigmenata koji određuju završnu boju. Takva masa se vrela nanosi na podlogu od jute. Spada u tvrde ekološke podove, a potiče još iz 19. veka. Karakteristike ovog materijala su zadivljujuće. Potpuno je prirodan, a takođe je i teško zapaljiv, antistatičan, antibakterijski i trajan, odnosno otporan na habanje. Dolazi u različitim bojama i dekorima i kao takav ima široku primenu od domova, preko javnih objekata, do komercijalnih, sportskih hala, odrinacija itd.
Višeslojni gotovi parketi se izrađuju od plemenitih vrsta drveta, kao što su hrast, jatoba, orah, tikovina itd, u debljini od 4mm. Ostatak podne obloge u debljini od 6 do 12 mm se pravi od mekših vrsta drveta, kao što su bor, jela, topola, breza i dr. Prednost ovako izrađeno višeslojnog parketa je smanjena upotreba vrsti drveta kojima je potreban duži niz godina da izrastu i dosegnu zrelost za seču. Takođe, više slojeva garantuje i vezu stabilnost, pa se mogu polagati i na podno grejanje, a neki (troslojni) se mogu polagati i kao „plivajući„ pod, odnosno bez upotrebe lepka. Njihova završna obrada može biti raznolika što ih takođe čini pogodnim za prostore najrazličitijih namena.
Ekološki podovi mogu iziskivati veću investiciju ali njihove karakteristike, performanse, kvalitet i uticaj na okolinu garantuju mnogo toga. Naposletku, ulaganje u kvalitetne i zaista ekološke podove je i ulaganje u zdravlje korisnika.
