Bina studio, osnovan 2018. godine u Kragujevcu od strane arhitekte Bojana Pavlovića, danas predstavlja primer savremenog arhitektonskog biroa. Fokusirajući se na arhitekturu, dizajn enterijera, 3D modelovanje i vizuelizaciju, ovaj studio se izdvojio radovima koji se protežu kroz stambene, poslovne i ugostiteljske projekte, kako u zemlji tako i u inostranstvu. Njihovi projekti kantine „Culinaris“ i „Vega food store“ su predstavljeni na Salonima arhitekture u Beogradu i Balkanskom arhitektonskom bijenalu, dok je BIG SEE nagrada za arhitekturu 2024. godine za projekat „Morava IV“ dodatno potvrdila njihov kvalitet i posvećenost u delovanju.
Razgovor sa Bojanom Pavlovićem otvara naš prvi broj u 2025. godini, kojim započinjemo novo poglavlje u težnji da informišemo, edukujemo i inspirišemo naše čitaoce. Ponosni smo što imamo priliku da sarađujemo s mladim i istaknutim akterima na arhitektonskoj sceni, poput Bojana, koji svojim radom dokazano doprinose unapređenju građene sredine. Razgovarali smo o ključnim aspektima savremene arhitekture, uključujući odabir podnih obloga u objektima različite namene, izazove novogradnje i rekonstrukcije, kao i ulogu savremenih tehnologija, poput BIM alata, u projektovanju.
Kako ste otkrili da je arhitektura Vaš poziv? Kada ste shvatili da je to pravi put za Vas?
Jako rano sam ispoljio talenat za crtanje. Prvi „kroki“ sam izradio još kao trogodišnjak. U pitanju je bio bager. Kao mali bio sam fasciniran gradilišnim mašinama, posebnom bagerima. Roditelji su to primetili a nakon toga negovali i ulagali u moj talenat. Sa sedam godina me upisuju u privatnu školu crtanja, koju su davne 1990. u „Domu omladine“ osnovali akademski slikari Goran Rakić i Zoran Ignjatović u Kragujevcu, mom rodnom gradu. Paralelno sa osnovnom školom sve vreme sam pohađao lokalne škole crtanja i do druge-treće godine Gimnazije sam želeo da upišem Likovnu akademiju. Međutim krajem 90-ih sam upoznao arhitektu Iliju Gligorijevića, čuvenog Iku „Floridu“ koji je bio angažovan na izradi projekta porodične vile prijatelja iz detinjstva. Na njegov nagovor počinjem da se interesujem za arhitekturu.
Kako biste opisali svoje obrazovanje i prve korake u struci? Koji su to profesori, projekti ili iskustva koje osećate i danas?
Završio sam Prvu kragujevačku gimnaziju – matematički smer kao vrlodobar đak. Život u našoj zemlji krajem prošlog i početkom ovog milenijuma bio je buran, obeležen krizama, ratovima i nesigurnostima. Sve to uticalo je na životne okolnosti svih pa i nas mladih. Paralelno sam maturirao kako u Gimnaziji tako i na ulici, ali me je vaspitanje održalo na pravom putu. Ovo drugo je dalo bitnu čvrstinu.
Odlučujem da polažem prijemni na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu u Nišu, gde zahvaljujući maksimalnom broju bodova na slobodnoručnom crtanju uspevam da upišem „GAF“ koji smatram pravim izborom.
Možda Vas zanima:
Profesori koji su ostavili neizbrisiv trag u toku studija su pok. Dušan Ilić, zatim Nikola Cekić, Miomir Vasov, Aleksandar Milojković i dr. Posebno bih istakao, tada asistente na GAF-u, Đorđa Kitića i Dušana Nikolića (osnivače čuvenog arhitektonskog biroa „Alterno“ iz Niša), inače moje prve poslodavce a sada drage prijatelje, kod kojih sam počeo da učim „zanat“, kao i sjajnog Slavišu Kondića („Teking“).
Sećate li se svog prvog profesionalnog angažmana? Kakvi su bili izazovi i kako ste se osećali kada ste radili na svom prvom projektu?
Da, bilo je to pred kraj studija. U pitanju je bio enterijer kafića „Central caffe“ u Kragujevcu koji sam projektovao za poznanika.
Radio je par godina i ostavio lepe uspomene pre svega u socijalnom smislu, kako na mene tako i na bliske prijatelje. Bio je to prostor gde smo provodili slobodno vreme. Sa stanovišta arhitekture jako skroman ali značajan u smislu sticanja prakse, ulaska na „tržište“ i kasnije podloge za osnivanje „Bina studija“ koji je mešavina niške i beogradske „škole arhitekture“.
Kada projektujete objekte javne namene, koje kriterijume uzimate u obzir prilikom odabira podnih obloga, a kako se odabir podnih obloga razlikuje u projektima stambenih prostora?
Odabir podnih obloga prvenstveno zavisi od namene objekta. Ukoliko je prostor prometan vodimo računa o otpornosti, protivkliznosti i lakoći održavanja. Takođe i sistem grejanja utiče na to.
Kod ugostiteljskih objekata i trgovinskih lanaca predviđamo podno grejanje, pa u tim prostorima projektujemo granitnu keramiku ili mikrocement. Poslednjih par godina posebno je postao popularan mikrocement zbog svedenog, monolitnog izgleda, brzine ugradnje i izvođenja poda bez ili sa jako malo fuga/dilatacija. Kod pripremnih kuhinja u okviru ugostiteljskih objekata, projektujemo kiselootpornu keramiku, fugovanu epoksidnim fugomalom a sve u skladu sa HACCP (HASAP) standardom. Takođe, tu su i epoksidni podovi. Kod zahtevnih rekonstrukcija i adaptacija, gde je akcenat na brzini imali smo prilike da radimo LVT podloge.
Trenutno radimo na projektu bolnice, gde su uslovi veoma zahtevni posebno u operacionim salama, medicinskim laboratorijama i sterilnim sobama (Infektivna i higijenska kontrola, otpornost na hemikalije, mrlje, dezinfekciona sredstva, velike terete). Tu je bitno predvideti podove za kontrolu statičkog elektriciteta odnosno sa stabilnim performansama provodljivosti. Što se stambenih prostora tiče, kod rezidencijalnih, porodičnih vila prednost dajemo vanvremenskoj prirodnoj lepoti drveta, koje je klasik u dizajnu enterijera, zatim podovima od prirodnog kamena, granitnim i keramičkim pločicama.
Slična situacija je i kod višeporodičnog stanovanja sa akcentom na ekonomičnosti.
Koje materijale preferirate kada je u pitanju ekonomičnost i dugotrajnost podnih obloga? Da li se ove dve karakteristike pomiruju ili su u sukobu?
Potrebno je sagledati širu sliku, kompletno sistemsko rešenje, kao i trenutnu situaciju na tržištu podopolagačkih radova kako bismo se bavili finansijskom analizom ovog segmenta gradnje i odabirom materijala.
Često „ekonomično“ bude skuplja varijanta. Uvek prednost dajemo kvalitetu, dugotrajnosti i materijalima sa sertifikatima i odgovarajućim atestima.
Koji su materijali i tehnike najefikasniji kada je u pitanju postizanje optimalne zvučne izolacije podova s obzirom na to da danas svi imamo problem prekomerne buke?
Zvuk, odnosno buka je veoma kompleksna tema. Preplavljeni smo materijalima sa atestima koji „garantuju“ sprečavanje prodora buke, kako u horizontalnom tako i u vertikalnom smislu. Međutim, ispitivanja za dobijanje atesta su sprovedena u laboratorijama, dok situacija kod izvedenih objekata i prostora često bude drugačija, na štetu korisnika. Postoji više vrsta buke ali ću se ovde zbog teme osvrnuti samo na udarnu/strukturnu buku, koja se preko poda prenosi na okolne zidove.
Nakon različitih iskustava mišljenja smo da najefikasnije rešenje leži u „plivajućim podovima“ sa kamenom mineralnom vunom. Efekat plivajućeg poda se postiže tako što se završna podna obloga na cementnom estrihu ne oslanja direktno na međuspratnu konstrukciju kao ni okolne zidove (po obimu zidova se postavlja razdelna elastična traka) već se od nje odvaja zvučno-apsorbujućom izolacijom koja prigušuje zvuk kao i parnom branom. Bitno je da materijal ima odgovarajuću pritisnu čvrstoću, kako bi se izbeglo kasnije sleganje košuljice i završnog poda, kao i njegovo odvajanje od zidnih lajsni.
Da li u projektima javnih prostora dajete prednost prirodnim ili veštačkim materijalima i zašto?
Kod javnih prostora ta podela ne igra bitnu ulogu. Namena objekta je ključna i ona utiče na odabir poda koji, kod javnih objekata, prvenstveno mora da zadovolji otpornost, dugotrajnost i bezbednost, a zatim i ekološko-finansijski momenat. Takođe, tu su i knjige standarda koje definišu ograničenja ali uglavnom kod korporativnih klijenata.
Kako vidite ulogu podnih sistema u održivom građenju i njihov doprinos energetskoj efikasnosti objekata?
Uz korišćenje adekvatnih materijala moguće je doprineti energetskoj efikasnosti objekata. Prethodno pomenuta kamena mineralna vuna (debljine 3 cm) ima i termičke karakteristike kod sistema podnog grejanja gde umanjuje toplotne gubitke kroz međuspratnu konstrukciju, štedeći vlasnicima stanova novac. Poboljšavanje karakteristika otpornosti na buku je moguće dodavanjem sloja zvučne izolacije, a sve to utiče na vrednost nekretnine i povećanje životnog komfora.
Da li smatrate da su tržište i klijenti dovoljno edukovani o značaju termoizolacije podova za smanjenje troškova grejanja i hlađenja?
Mislim da sada već jesu. Znatno su edukovaniji nego pre 15 godina. Pre osnivanja „Bina studija“ radio sam u internacionalnoj real-estate kući, vezanoj za globalni investicioni fond gotovo osam godina. Iskustvo i znanja stečena tamo, prenosimo na svoje klijente, Investitore koje edukujemo da ulaganja u ključne elemente objekata, poput zvučne i termoizolacije, stolarije, podizanja energetskog razreda objekta, uz adekvatan dizajn značajno doprinose kako kvalitetu objekta tako i njegovoj prodajnoj ceni. Naravno, sve to prenosimo i na kupce, buduće korisnike prostora. Veoma je važno predočiti im šta kupuju i u šta ulažu. Smanjenje troškova je investicija i pametno ulaganje.
Posebno interesantno kreditnim kupcima, opterećenim kamatama. Bina studio se trudi da radi isključivo sa klijentima koji prepoznaju ove kvalitete i benefite koje oni nose kako za kupca tako i za investitora.
Koliko potrebe i očekivanja korisnika utiču na Vaš proces odabira podnih obloga?
Poštujemo i uvažavamo potrebe i očekivanja korisnika. To su ulazni parametri koji predstavljaju pozitivna ograničenja, kako „kreativna jednačina“ u stvaralačkom procesu ne bi bila sa svim nepoznatima. Svakako, iznosimo svoje stručno mišljenje i predloge, a sve u cilju uspešne realizacije projekta i njegove kasnije eksploatacije.
Možete li nam reći nešto više o projektu „Culinaris“ i izboru podnih obloga u tom specifičnom prostoru?
Jako važan projekat za Bina studio i njegovo pozicioniranje na nacionalnoj arhitektonskoj sceni. Što se tiče korišćenih podnih obloga, možemo reći da je u ovom objektu primenjen možda i najširi spektar podova od svih projekata na kojima smo do sada radili. Kako je glavna namena objekta kantina u proizvodno-pripremnoj kuhinji dominira epoksidni pod u kombinaciji sa kiselo-otpornim keramičkim pločicama fugovanih epoksidnim fugomalom, kako bi se zadovoljili najstroži HACCP (HASAP) standardi i obezbedilo što jednostavnije održavanje.
U suterenskom delu su smeštene prateće prostorije (ostave namirnica, zimnice, higijenskog materijala), svlačionice zaposlenih, toaleti, rashladne komore, prijem namirnica za dnevne potrebe i sl. Tu dominiraju podovi od ferobetona i keramičkih pločica.
U prizemlju, u okviru uslužnog dela kantine sa pratećim sanitarnim blokom podovi su izvedeni u završnom sloju od granitne keramike 60×60 cm. Podovi kancelarija i administrativnog bloka su obloženi itisonom i tekstilnim pločama, prvenstveno kako bi se izbegao neprijatan eho i smanjio efekat vazdušne buke, odnosno, poboljšala akustika prostora.
Kakve trendove u izboru podova za enterijer i eksterijer primećujete u poslednjim godinama? Da li postoji neki određeni materijal koji će biti must have u 2025. godini bez obzira na namenu prostora?
Građevinska struka je doživela poslednjih godina pravu ekspanziju. Potražnja za kvalifikovanom radnom snagom je velika, posebno kod podopolagačkih radova. Cene keramičarskih radova su otišle „u nebo“ dok je kvalitet njihovog postavljanja znatno opao jer su ponuda i potražnja u disbalansu. Taj momenat je otvorio vrata za veću primenu epoksidnih i podova na bazi mikrocementa, koji su idealni za otvorene, savremene prostore.
Jednostavna, mat površina, koja je ujedno i laka za održavanje, lepo se kombinuje sa prirodnim materijalima poput drveta. Od prirodnih materijala drvo vidimo i dalje kao vanvremenski materijal, aktuelan i primenjiv u svakom trenutku.
Što se veštačkih podova tiče definitivno LVT podloge će biti sve popularnije. Na prvom mestu zbog svoje fleksibilnosti, otpornosti kao i brzine ugradnje. Digitalizacija je definitivno uticala na nas, ubrzala nas u mentalnom, misaonom smislu pa su i očekivanja od manuelnih, fizičkih radova postala prezahtevna i neracionalna. Teško je prilagoditi se. Mi, inženjeri moramo biti ravnoteža između potreba investitora i mogućnosti u izvođenju koje tržište nudi i sve to prilagoditi kroz projekte.
Kako vidite budućnost podnih obloga u kontekstu digitalizacije i održivog razvoja?
Mislim da sam delom već odgovorio na ovo pitanje. Digitalizacija i održivost će se sve više fokusirati na reciklirane materijale, njihovu dugotrajnost, otpornost i brzinu montaže što će biti od suštinske prednosti u njihovom odabiru kao završnog sloja. Naravno uz uvek adekvatne palete dizajna koji je u trendu.
Koliko BIM tehnologije i digitalne platforme olakšavaju projektovanje? U kojoj meri i koji alati sada već postaju standard, a u kom segmentu bi se trebalo raditi na dodatnoj implementaciji novih znanja u svakodnevnoj komunikaciji sa svim akterima jednog projekta?
Mi kao tim smo još uvek „old school“ jer teško menjamo i loše navike (smeh). Ali šalu na stranu. BIM treba da je „sadašnjost“, obavezan standard i alat u procesu stvaranja svih faza projekata. Razmena informacija u toku projektovanja svih aktera uključenih u proces je od suštinske važnosti za efikasnost i kvalitet samog projekta.
Trenutno smo u tranziciji, promeni „loših navika“ i prelasku na BIM. Edukujemo se, širimo tim sa akcentom na mladim kolegama kojima je BIM (Revit) primaran alat, uz korišćenje veštačke inteligencije (AI). Dakle, ova 2025. je prekretnica u poslovanju. Donosi izazov kome se radujemo.
Da li je sada 3D vizuelizacija u procesima prezentacije i komunikacije s klijentima presudna za uspostavljanje saradnje? Na koji način koristite 3D modelovanje?
Veoma je važna. Koliko je važna u predstavljanju projekta investitoru možda još više budućem kupcu stana, odnosno krajnjem korisniku. Možda najvažnija nama, projektantima gde kroz model kao tim možemo sagledati prostorno razmišljanje i razvoj ideje.
Dakle, povezana je kao lanac koga čine projektant, investitor i na kraju kupac/vlasnik objekta ili prostora. Insistiramo na što realističnijim prikazima prostora/objekta koje na kraju prezentujemo svojim klijentima. Jedna od poslednjih projektnih analiza urađena je uz pomoć veštačke inteligencije.
Oprobali smo je. Nema straha da će nas AI u budućnosti zameniti, ali svakako hoće kolege koje će je koristiti kao alat, jer znatno smanjuju vreme neophodno za izradu finalne prezentacije.
Da li je primena novih tehnologija u arhitekturi promenila Vaš pristup konceptualnom projektovanju ili su i dalje prve skice načinjene rukom na papiru?
Definitivno ovo drugo. Skica je polazna tačka jer provocira momenat u „hvatanju“ ideje. Proces kreativnog razmišljanja u našoj evoluciji usko je vezan za „olovku“, ruku i grubu skicu na papiru (kamenu, papirusu).
Ako ideju ne uhvatite u trenu – krokijem, već sledećeg momenta može biti kasno. Taj momenat je ključan za projekat. Miris papira, grafita i mastila (markera) dodatno stimulišu čula i nadražaje, donose neizvesnost i uzbuđenje.
Naravno, otvoreni smo i za nove tehnologije. Ne sumnjamo da mnogo veće mogućnosti nude AI softveri (poput „rendair“-a i sl.), tableti (iPad) i table za crtanje ali lično moj senzibilitet su skice na papiru, pa tek onda nove tehnologije.
