Higijena je izuzetno bitan aspekt održavanja prostora i to pogotovo kada su u pitanju podovi. I kao što se kaže da je čistoća pola zdravlja, tako se slobodno može reći da higijena počinje od – poda.
Održavanje poda je stvar osnovne higijene ukoliko se radi o podovima u privatnim prostorima. Bitno je ne ulaziti u kuću obuven i redovno brisati podove i o njima voditi računa i u tom slučaju neće biti neophodna neka prevelika i agresivna briga o čistoći u smislu veoma agresivnih sredstava za higijenu i agresivnih mera čišćenja. Ukoliko postoje tepisi njihovim redovnim usisavanjem i održavanjem kao i temeljnim čišćenjem – pranjem jednom godišnje – postiže se zadovoljavajuć nivo higijene. U privatnim objektima, dakle, ključna reč je: redovno održavanje podova.
Pravi izazov, međutim, nastaje u javnim objektima gde postoji izuzetno velika cirkulacija ljudi koji se ne izuvaju i koji često osim prašine u javne objekte unose i blato i druge oblike zaprljanja. Kako bi se u javnim prostorima u kojima, po pravilu, boravi i cirkuliše izuzetno velik broj ljudi higijena održala na nivou potrebno je mnogo više od redovnog održavanja koje primenjujemo u privatnim objektima.
Ovaj izazov postaje posebno težak kod tipologija koje predstavljaju veliki izvor bakterija, virusa i različitih nečistoća kao što su vrtići, škole, bolnice i slični objekti, kao i kod tipologija koje zahtevaju veoma čistu, gotovo sterilnu sredinu kakve su operacione sale u bolnicama, proizvodni pogoni u prehrambenoj i farmaceutskoj industriji.
Kod javnih objekata higijena poda počinje takoreći na pragu. Ispred svakog javnog objekta, pa čak i objekta višeporodičnog stanovanja, nalazi se mreža, obično metalna, za otiranje obuće pomoću koje je na ulazu u objekat moguće očistiti veća zaprljanja i veće količine blata i krupnijih čestica sa cipela i čizmi. Ova mreža je kod nas nekada bila standard prilikom projektovanja i obavezan deo svakog ulaznog prostora koji je trebalo da koristi više ljudi. Osim metalne mreže, javni objekti često imaju i otirač koji služi za „finije“ otiranje pri ulasku u zgradu.
U redovno održavanje kod javnih objekata spada svakodnevno brisanje i čišćenje podova. Ovo čišćenje ne samo da se odvija svakodnevno, već i nekoliko puta u toku dana. U zavisnosti od vrste i tipologije objekata čišćenje se može vršiti na različite načine i različitim sredstvima, od veoma ozbiljnih i agresivnih dezinficijenasa kod zdravstvenih objekata pa do blažih sredstava koja se primenjuju, na primer, u obdaništima gde su deca, posebno ona najmanja, veoma često u bliskom kontaktu sa podom pa tako mogu biti i u bliskom kontaktu sa ostacima sredstva za čišćenje koje je neretko toksično ukoliko se unese u organizam.
Zašto je higijena poda toliko važna? Odgovor leži u činjenici da pod zauzima veoma veliku površinu u određenom prostoru, i to površinu po kojoj se gazi, dakle površinu koja je najviše izložena zaprljanjima svakog tipa, od prašine pa do organskih i neorganskih materija koje se mogu pokupiti obućom bilo gde. Osim toga, zahvaljujući velikoj površini koju zauzima u prostoru pod direktno utiče i na kvalitet vazduha u njemu tako da, ukoliko želimo čist vazduh i zdravu atmosferu u prostoru, neophodno je pod održavati čistim.
Kako bi se u javnim objektima higijena poda održala na nivou koji obezbeđuje udoban i zdrav boravak u objektu, koriste se različiti načini i sredstva. Kao prvo, možemo navesti čitav asortiman hemijskih sredstava čiji izbor zavisi od tipologije objekta i vrste poda. Već prilikom projektovanja objekta u donosu na njegovu tipologiju arhitekte vode računa da podovi ali i drugi elementi prostora budu funkcionalni i da zadovoljavaju kriterijume udobnosti i higijene.
Kada su u pitanju objekti gde je čistoća veoma osetljiva i važna tema, materijali od kojih su podovi, baš kao i drugi elementi u objektu) napravljeni često spadaju u domen standarda, a sami podovi često dolaze sa uputstvom za upotrebu – veoma jasno je naznačeno koje hemikalije je moguće i dozvoljeno koristiti prilikom održavanja poda.
Osim ručnog čišćenja, u javnim objektima poslednjih godina sve više možemo da primetimo i pojavu mašina za čišćenje podova. Ove mašine rade na različitim principima, ali najčešće se koriste one koje rade na principu vodene pare – pod se čisti dejstvom vrele vodene pare pod pritiskom.
Ovaj način čišćenja je veoma dobar jer se zahvaljujući temperaturi i pritisku vodene pare uspeva uništiti veliki broj bakterija i ostalih malih napasnika koji ugrožavaju ljudsko zdravlje, dakle uspeva se praktično dezinfikovati pod a da se pri tom ne koriste veoma agresivne hemikalije. Mašine za čišćenje poda dolaze u različitim veličinama. Tako možemo naći one koje se guraju poput kolica ali i one koje se voze.
Higijeni poda u javnim objektima pored navedenih načina može doprineti i sam pod. Danas, naime, postoje najrazličitije vrste podova, kao i specijalni premazi kojima je glavna osobina upravo – higijena. Ovi podovi su antibakterijski i veoma otporni na različite uticaje – na fizičke uticaje kao što su udarci, na veoma agresivne hemikalije koje se javljaju u različitim industrijama (kao što je na primer slučaj na poljoprivrednim imanjima) i uopšteno pružaju odlično sredstvo stvaranja higijenske atmosfere i uslova tamo gde su oni najpotrebniji.
Postoji veliki izbor higijenskih podova i premaza, a mi ćemo u ovom tekstu pomenuti samo neke.
U prvom redu, najvredniji pominjanja je linoleum. Ovaj pod je poznat već decenijama. Prirodan je i ima ne samo antibakterijske i antifungicidne već i antialergijske osobine. Ove osobine linoleum može zahvaliti svom sastavu – on se pravi od lanenog ulja i smola od borovine.
Za njegovo održavanje potrebno je koristiti samo blaga sredstva, čak je i topla voda dovoljna, jer je po sopstvenom sastavu linoleum antiseptik. Upravo zato što se radi o potpuno prirodnom podu, linoleum predstavlja odličan izbor kada se radi o podovima u objektima gde borave najmlađi i najosetljiviji – u obdaništima i školama. Međutim, ranije se koristio i u objektima kao što su bolnice, dakle objektima gde su bili potrebni izuzetno visoki nivoi higijene, i odlično je ispunjavao svoju ulogu.
Linoleum je vrhunac svoje slave doživeo polovinom prošlog veka da bi vremenom bio zamenjem drugim materijalima novijeg datuma. Poslednjih godina, linoleum se vraća na tržište kroz velika vrata, upravo zahvaljujući svojim higijenskim i, posebno, antialergijskim svostvima.
Osim linoleuma na tržištu se mogu naći i drugi podovi sa antibakterijskim osobinama. To su podovi na bazi različitih smola i drugih veštačkih materijala. Oni mogu biti napravljeni od metakrilata, poliuretana ili gume, i većinom su otporni kako na udarce tako i na hemijski veoma agresivne sredine. Samim tim, ovi podovi mogu izdržati i najagresivnije čišćenje i često su pogodni za ugrađivanje u objektima posebne namene kao što su industrijski objekti.
Poslednjih godina inovacije do kojih su tehnolozi i istraživači došli u oblasti higijenskih podova su više nego što se može i zamisliti, tako da je ova oblast svakako vredna praćenja od strane stručne javnosti.
Za ugradnju specijalnih higijenskih podova potrebno je angažovati prave profesionalce koji će posao odraditi kvalitetno i pouzdano. Samo tako je moguće biti potpuno siguran da je pod koji se ugrađuje spreman da služi svojoj svrsi i da ispunjava svoju namenu potpuno.
Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.
