Kuhinja je jedna od najvažnijih prostorija u domu, u kojoj se svakodnevno priprema hrana. Čak i ako vlasnik nema zavidne kulinarske veštine, svakako je prostorija u kojoj se hrana skladišti, i više puta u toku dana služe obroci, ukoliko nema trpezarije. Izabrati pod za ovu prostoriju stoga nije baš lako, jer to zahteva pravljenje dobrog balansa između dopadljive spoljašnjosti obloge, koju ćete uskladiti sa kuhinjskim elementima i ostatkom nameštaja, i sanitarnih propisa koje ta obloga treba da zadovolji. Inicijalno sagledano, mnogo je materijala primenljivo za oblaganje kuhinjskog poda, ali, ispostaviće se, nije mudro niti praktično odlučiti se za neki od njih imajući u vidu samo lep izgled ili adekvatnu boju. Najbolja preporuka koju možete dobiti pre upuštanja u samo razgledanje jeste da pre svega razmotrite koje opcije dolaze u obzir po tehničkim karakteristikama, pa da onda među njima pronađete pravu.
Najpre ne zaboravite da je kuhinja mesto na kom stalno prska voda, ali i ulje ako se često kuva. To znači da bi, pored pločica kao zaštite za zidove, pod trebalo da bude obložen materijalom koji neće uništiti voda i koji ne prima fleke od ulja i raznih namirnica, već se može relativno lako očistiti.
Iz navedenih razloga bi trebalo zaobići drvo. Pod od punog drveta izgleda izuzetno lepo i interesantno, pogotovo ako je ceo prostor dekorisan u maniru vikendice na planini, ali imajte na umu sledeće: koliko god da je lakirano (a još gore ako nije), drvo je organska materija i pogodna sredina za razvoj bakterija. Kao što je kuvarima preporučeno da umesto drvene daske za sečenje pređu na keramičku, istu logiku valja upotrebiti i ovde. Osim toga, lak drveni pod može zaštititi od vode ograničeni vremenski period, ma šta tvrdili proizvođači.
Isto važi i za laminat, koji će kad-tad početi da se lista po ivicama. Nekoliko godina unazad na popularnosti je počelo da dobija jedno drugo rešenje za kuhinjski pod, a to je polirani beton. Iskreno, mora se priznati da na oko deluje efektno, pogotovo što ima više varijanti izvedbe za koje nikada ne biste rekli da je reč o betonu, ali ipak i jedan nedostatak – bez obzira na finoću obrade beton je sklon flekanju, i onog trenutka kad upije tečnost poput vina ili neki mastan sos (što se dešava gotovo instant), eto nama problema.
Spisak obloga koje bi realno trebalo uzeti u razmatranje je zato sledeći: PVC podovi, keramičke pločice, mermer, granit i kvarc.
Možda Vas zanima:
O PVC podovima kao oblogama koje zadovoljavaju najviše higijenske standarde smo već govorili, te ćemo se sada osvrnuti malo na spoj ove njihove dimenzije sa estetskom. Dolaze nam u dve varijante, kao homogeni PVC u rolnama i tankim pločicama, i heterogeni PVC u pločama i daskama. Homogeni ima jedan tanak sloj koji je ujedno i habajući, seče se na trake, pa lepi za podlogu. Tako zalepljen se, zatim, ravna potiskivanjem pomoću velikog gumenog valjka. Osnovni nedostatak mu je to što traži savršeno ravnu podlogu, pa neće biti teško odrediti da li je ovo opcija za vas. Ukoliko je betonska ili cementna podloga u vašoj kuhinji pomalo neravna, ili ima čak mestimično blagi nagib, neće biti moguće postaviti homogeni PVC. Doduše, on i spada u isključivo funkcionalne obloge, koje su pre svega namenjene javnim ustanovama (što ne znači da je zabranjeno postaviti ga u kući) i prilično su skromne estetike, pa to i neće biti neka naročita šteta. Daleko je bolje izabrati heterogeni vinil, jer su njegove višeslojne ploče i daske daleko lakše za postavljanje koje trpi manje startne nedostatke podloge. Tu je još jedna vrsta vinil poda, a to su takozvane luksuzne vinil ploče (LVT), kod kojih je kvalitet štampe habajućeg sloja zaista usavršen, i izuzetno verno oponaša teksturu drveta, reljef kamena ili keramičkih pločica, a pomoću njih se na podu mogu proizvesti i razni 3D efekti. Sve u svemu – lepo, interesantno, i što je najvažnije vodonepropusno.
Primenljivost keramičkih pločica kao podne obloge u svim prostorijama u kući svima je dobro poznata. Ali kuhinja je, pored hodnika, mesto na kome njihova svojstva najbolje dolaze do izražaja. Proizvodnja je toliko uzela maha, uprkos svakodnevnoj pojavi novih materijala, da se pločice i dalje konstantno traže nesmanjenim intenzitetom, a modelima i dezenima se ne zna broja. Neporozne, hidrofobne, ne flekaju se, čiste se jednostavnim ribanjem vodom i sredstvom za pod srednje koncentracije. Jedino na šta treba obratiti pažnju kako bi rezultati bili optimalni, je da odaberete pločice tamnije boje i tamnu fug masu, kako se ne bi prebojila od tečnosti poput vina, paradajz sosa i tome sličnog. I naravno, ukoliko u domu nemate instalirano podno grejanje, valjalo bi postaviti neku manju stazicu ili prostirku u delu oko stola i stolica.
Što se tiče obloga koje bismo mogli zajednički imenovati kao „ukrasne stene“; mermer, granit i kvarc imaju vrlo slična svojstva. Izuzetno atraktivnog izgleda, otporni na grebanje, flekanje, izrazito laki za održavanje, gotovo bez zamerke. Jedino što je potrebno dobro ih uklopiti sa materijalom od koga su napravljeni kuhinjski elementi, jer se po teksturi prosto ne slažu sa svakim. Tako na primer mermer i kvarc nikako ne bi išli uz kuhinju od pleksiglasa, dok bi granit mogao ako nije glačan do izrazito visokog sjaja. Pločasti materijali drvnog porekla (šperploča, iverica, medijapan) bi lepo išli uz granit, ali ne i mermer i kvarc, dok će puno drvo predstavljati jako dobar spoj upravo sa mermerom. Samo obratite pažnju na to da kuhinja ne bude u nijansama zelene, crvene ili narandžaste, jer bi bila u kompletnom disbalansu sa senzibilitetom poda.
Od tri navedena, mermer je najskuplji, pa bi vas od njega mogla odvratiti cena, ali granit i kvarc su zato, na sreću, neka druga priča jer su osetno ekonomičniji, pa će vam to sa dekorativne strane još jedna vrata ostaviti otvorenim.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
