Pri izboru podne obloge odlučujuću ulogu igra namena prostora jer svaki objekat zahteva specifične performanse podnooblagajućeg materijala. Podovi na kojima se odigrava umetnost pokreta zahtevaju stapanje koraka sa prostorom – koraka koji treba da bude lak i bezbedan i podova koji svojom bojom i dizajnom treba da srastu sa celokupnim umetničkim performansom. Osim estetike, za podne obloge pozorišta, baletskih dvorana i bioskopa važne su i druge osobenosti materijala, poput akustičke izolacije, izdržljivosti ili fleksibilnosti budući da su posredi javni objekti sa velikom prometnošću.
Drveni podovi
Podovi u pozorištima i baletskim dvoranama tradicionalno su izrađivani od drveta. Daske koje život znače u sebi su skrivale sav trud, znoj, upornost, sva nadahnuća i padove umetnika. Drvo je oduvek bilo deo pozorišnog objekta, te su i starogrčka pozorišta prvobitno građena od drveta, a tek potom od kamena. I dan-danas je zastupljenost drveta kao podno- oblagajućeg materijala u ovim objektima vrlo prisutna. Zvuk pokreta na drvetu sastavni je deo utiska nakon odgledane predstave ili kakve plesne izvedbe jer drvo utiče na sva čovekova čula.
DEKORATIVNI DRVENI PODOVI bili su važan deo enterijera i u prošlosti. Krasili su kako celokupne dvorce kraljeva i ugledne gospode, tako i njihovih velelepnih balskih sala.
Tome su svakako zaslužne pogodne osobine koje drvo poseduje, poput čvrstine, tvrdoće, izdržljivosti, dugotrajnosti, fleksibilnosti, ali i sama estetika budući da se u njemu ogleda finoća i lepota strukture boje.
Pod od dasaka, tzv. brodski pod, od 19. veka zamenjivan je parketom čija ja upotreba prevagnula tokom 20. veka. Dimenzija komada parketa s vremenom se smanjila sve do lamel-parketa, da bi danas ponovo bilo popularno kretanje ka većim elementima. I pored različitih nijansi prirodnih boja – od braon pa do crvenkaste, parketi takođe mogu imati i zanimljive dizajnerske efekte, kao što je, primera radi, mozaik parket ili parket sa floralnom ili geometrijskom ornamentikom. Za dvorane je najupotrebljiviji jasenov parket zbog svoje elastičnosti zahvaljujući kojoj, usled delovanja spoljašnjih sila, ne menja svoje dimenzije.
Ono što može biti problem sa drvenim podnim oblogama jeste mogućnost deformacije, odnosno podizanja ili rasušivanja poda, gde renoviranje iziskuje troškove. Otuda se ljudi danas pri izboru podova za svoje domove često okreću trenutno vrlo atraktivnim laminatima, dok se u javnim ustanovama sve više upotrebljavaju podovi od drugih, ali takođe prirodnih materijala.
Tekstilni podovi
Tekstilni podovi, pre svega, pružaju osećaj topline i udobnosti, a prostiru se od zida do zida. Najpoznatiji kao tepisoni, koji se mogu vrlo lako usklađivati sa već osmišljenim enterijerom budući da se mogu naći u različitim bojama, a da njihov dezen (jednobojan, prskan ili prošaran) nije prenaglašen. Širok spektar tkanja, različitih gustina i visine vlakana pruža velike estetske mogućnosti. Osim toga, vrlo su izdržljivi, ne kližu se, otporni su na veliku prohodnost i habanja nastala usled nje, a takođe su bezbedni jer su otporniji na požare.
TEKSTILNI KOMPOZITNI PODOVI su zbog svoje jednostavne ugradnje i održavanja, kao i zahvalnih performansi i dugotrajnosti pogodni za pozorišne i bioskopske sale.
Specijalna vrsta bila bi flotex koju odlikuje izuzetna gustina vlakna s mogućnošću održavanja poput glatkih podova. Najlon koji ove podloge sadrže skuplja prašinu i alergene iz vazduha, a sastoji se i od oko 22% recikliranog materijala. Tekstilne podloge su kombinacija ključnih osobina mekih podnih obloga i onih sa izdržljivim karakteristikama, odnosno imaju izgled tepiha, ali su im održavanje i izdržljivost bliži podovima od vinila. Mogu biti sačinjeni od sintetičkih ili biljnih vlakana, vune, životinjske dlake ili od mešavine vlakana. Takođe, prave se i od obnovljivih izvora kao što su kukuruz ili bambus, što znači smanjenje emisije pri proizvodnji i manja količina otpada.
Zahvaljujući kompozitnom sastavu odlikuju se zvučnom i toplotnom izolacijom što ih čini pogodnim za primenu u objektima gde boravi veći broj ljudi istovremeno. U bioskopske i pozorišne sale uglavnom se ugrađuju tekstilni podovi u rolnama jer ova forma pruža mogućnost jedinstvenog pokrivanja cele površine, a postavljaju se na tvrde i suve površine lepljenjem po celoj površini, delimičnim lepljenjem ili vezivanjem sa dvostruko lepljivom trakom. Održavaju se usisavanjem, a moguće ih je očistiti pranjem, odnosno šamponiranjem, penom ili ekstrakcijom.
Podovi od gume
Podovi od gume bivaju sve češće zastupljeni u javnim i komercijalnim objektima upravo zbog svojih zahvalnih svojstava, zbog kojih su, takođe, pogodni i za bioskopske sale ili pozorišne i baletske dvorane. Na to, najpre, utiče velika otpornost i zvučna izolacija ovih podnih obloga. Sale koje su namenjene za vežbanje potrebuju elastičnu podlogu koja amortizuje kretanje koje se preko nje odvija, i kojim se, potom, smanjuje pritisak na zglobove, a fizička aktivnost postaje prijatnija i bezbednija.
Reciklirana guma je vrlo postojana i potrebno je višegodišnje eksploatisanje kako bi se uočili tragovi korišćenja. Teško se oštećuju, ali kada dođe do oštećenja, jednostavno se mogu rekonstruisati, bilo u celosti, bilo potrebni delovi. Održavanje podova od gume je lako zbog prirodne otpornosti na fleke, vlagu i memlu, a podovi se mogu prebrisavati. Ove se podne obloge jednostavno i postavljaju. Najčešće u obliku rolni, spajaju se pomoću lepka. Kako bi tekstura bila što raznolikija, u svom sastavu može sadržati i druge materijale. Raznolikost mogućih boja i dezena čine da se savršeno mogu uklopiti u svaki enterijer.
Podovi od plute
Uvreženo je mišljenje da je pluta materijal koji se najčešće postavlja na zid radi toplotne i/ili zvučne izolacije. Pluta je, međutim, jedna od poželjnih opcija za podna oblaganja u objektima gde su nam i udobnost i akustičnost važni. Pluta je prirodan materijal koji se dobija iz hrastove kore. Zahvaljujući prirodnim osobinama, podne obloge od plute odlikuju antistatičnost, antialergijska i antibakterijska svojstva, te biorazgradivost i mogućnost visoke apsorpcija buke. Ovi se podovi jednostavno ugrađuju, a mogu sa postaviti i na podno grejanje.
Pluta je najčešće u obliku dasaka i može biti u najrazličitijim bojama. Po svojoj strukturi je prozračna i nepromočiva. Kako se vazduh može kompresovati pod pritiskom, pa onda širiti, jedno od ključnih karakteristika plute jesu i elastičnost, plovnost i protivkliznost. U njenom sastavu se, osim homogene smese od mlevene plute, nalaze i dodate granule, nekad i gumene, povezane sa različitim vezivima i sabijenim u blokove koji se mogu seći u željene oblike. Može biti napravljena i od postindustrijskih i nusprodukata iz industrije čepova. Na podove se postavlja i u obliku pločica koje se lepe. Kako je pluta fleksibilna, mora se voditi računa o tome da pod bude sasvim ravan jer će se potencijalne neravnine videti i na plutanoj oblozi.
Danas se, međutim, još češće postavlja u vidu ploča kojima se na vrhu nalazi 3 mm lakirane plute, presovane pod velikim pritiskom i temperaturom kako bi bila što otpornija na habanje, a na kojima se na dnu takođe nalazi 1 ili 2 mm plute koja prijanja na podlogu čime se rešava problem ako podloga nije ravna. Ovako dobijamo plutanu oblogu koja se ponaša kao jedinstvena celina.
I pored svih pogodnosti, pluta se odlikuje i nekolikim nedostacima. Cena joj je relativno visoka, iako sa tendencijom smanjivanja, podložna je ogrebotinama, te se po njoj ne bi trebalo kretati u potpeticama, a ako je izložena suncu, može izbledeti.
Linoleum, vinil i PVC podovi
Svuda gde je potrebno ugraditi izdržljivu, ali udobnu podnu oblogu, izbor može biti linoleum. Stoga je pogodan odabir u prostorijama u kojima se duže stoji ili hoda bosim nogama, kako zbog svoje udobnosti, tako i zbog amortizacije pritiska na zglobove. Za plesne sale pogodan je i zbog svoje zvučne i toplotne izolatorske karakteristike. On je, takođe, i antialegrijska i antibakterijska podloga. K
ako je prirodan proizvod, sačinjen od lanenog ulja, smole, plute, drveta različitih pigmenata, sasvim je biorazgradiv i pri njegovoj proizvodnji se ne oslobađaju toksini, štetni po prirodu. Vrlo je dugotrajan, a njegovo održavanje jednostavno (usisavanje ili prebrisavanje) budući da nema fuga ni procepa u kojima se zadržavaju prljavština i prašina. Dakle, pogodan za prostore koji su prometni, te im je potrebna dugotrajnost i jednostavnost u održavanju.
Njegovom izboru svakako doprinosi i veliki izbor boja i dezena, te može oponašati parket, laminat, brodski pod, mermer itd. Nedostaci linoleuma, međutim, dolaze do izražaja u prostorijama u kojima ima vlage jer se usled njene pojave naduvava, trune i ljušti. Početkom 20. veka pojavljuje se vinilna, odnosno PVC obloga, koja ima povoljnije performanse i manje je zapaljiva, ali se i ona kod nas često naziva linoleum. Ovo je, zapravo, sintetički parnjak linoleumu koji je u prvim godinama svog postojanja ispuštao toksične gasove.
VINIL PODOVI takođe mogu biti podesni za plesne dvorane. Oni se mogu postaviti na već postojeće podove – beton, drvo, ivericu i sl., kako bi činili zaštitu od tih tvrdih podloga.
Naime, njima se smanjuje umor igrača i fleksibilnošću sprečavaju moguće povrede. Kako mogu biti i prenosni, mogu se postavljati i na koncertima. Naime, na podlogu se samo privremeno pričvršćuju duplom lepljivom trakom sa donje strane. Svojom dekorativnošću mogu biti upečatljiv izbor za koncertne i pozorišne predstave.
Podignuti podovi
Ono što je zanimljivo u vezi sa postavljanjem podova u pozorišta, bioskope i baletske, tj. plesne dvorane jeste to što njihova rešenja prate i savremeno doba, te se, otud, kao vrlo pogodni na ovim mestima mogu naći i tzv. podignuti podovi, koji se danas nazivaju i kompjuterski, pristupni ili tehnički podovi. Oni se sastoje od ploča kvadratnog ili pravougaonog oblika postavljenih na potkonstrukciju, oslonjenu na čvrstu podlogu, beton ili cemetni estrih.
Potkonstrukciju čine podnožja sa podesivom visinom, najčešće od čelika, a u poslednje vreme i od PVC-a Njihova visina se kreće od 5 do maksimalnih 200 cm, a podesiva visina omogućava besprekorno ravnu površinu podignutog poda, nezavisnu od eventualnih neravnina na podlozi. Ploče koje se stavljaju na podnožja prave se od različitih materijala – iverice velike gustine, gipsa ojačanog drvenim vlaknima, otpornog aluminijuma itd. Proizvode se u različitim debljinama, a sistem za njihovo spajanje obično je pero-žljeb.
Iako su ove ploče relativno lake, moraju biti izdržljive i imati veliku nosivost, kao i njihova podnožja. Preko ploča mogu se postavljati različite obloge – tekstilne poput etisona, gumene i PVC, laminati, vinil ploče, parketi itd. Podignuti podovi čine diskretno i elegantno rešenje koje ne opterećuje prostor i omogućava visoku funkcionalnost prostora.
UMESTO ZAKLJUČKA
Naposletku, biva sasvim jasno da je pri odabiru podnih obloga presudna funkcionalnost. Kada je izbor pravi, boravak u pozorištu, na koncertu, u bioskopu, ili pak naša igra na sceni bivaju samo lepši, potpuniji i, naravno, sigurniji. Izbor rešenja podnih obloga prati i moderne trendove, a savremene estetske mogućnosti pružaju najrazličitije opcije. Stoga, iako tradicionalno vezani za drvo, treba da budemo otvoreni i za (nas) nova rešenja, prihvatajući ih sa svim benefitima i bez predrasuda.
Autor teksta: Sanja Dakić
