Arhitektura današnjice je veoma širok pojam koji obuhvata mnogo pravaca i dizajnerskih stilova. Teme koje ona obrađuje su izuzetno široke i raznovrsne. Neke od njih su neo-futurizam, ekološka održivost, neo-dekonstruktivizam, konceptualna arhitektura, nova klasična arhitektura i tako dalje.
U savremenoj arhiteturi se u najvećem broju slučajeva primećuje odsustvo ornamenata i dekoracije. Mnogi elementi su pojednostavljeni u korist čiste, svedene estetike. Istovremeno, konstrukcije koje danas možemo da vidimo su daleko komplikovanije i potrebno je mnogo znanja ali i veštine da se te konstrukcije osmisle i izvedu što često daje građevinskim inženjerima pune ruke posla. Arhitekte se igraju organskim formama stvarajući neverovatne oblike koji izgledaju kao da su došli iz budućnosti ili kao da su se iz mikrosveta uvećali do neverovatnih razmera. Primere ovakvih građevina možemo videti u radovima Zahe Hadid i Frenka Gerija ali i mnogih drugih arhitekata. Osim organskih formi u savremenoj arhitekturi možemo primetiti tendenciju da se kreiraju naizgled nemoguće konstrukcije koje prkose zakonima fizike kao sto su objekti koji izgledaju kao prepuštene konzolne grede ili gigantski lukovi koji lebde u vazduhu.
Sve ovo je zapravo moguće zahvaljujući ne samo izuzetno sposobnim inženjerima već i usled upotrebe modernih materijala i sistema. Najnovije tehnologije i tehnike omogućavaju arhitektama današnjice da stvaraju prostore koji su ranije bili zamislivi samo kao elementi naučno-fantastične fikcije. Sve ove novine su se odrazile i na podove kao sastavne elemente arhitekture.
U oblikovnom smislu podovi današnjice se često mogu pojaviti i kao drugi elementi ili se ”prelivati” u druge elemente. Na primer, pod se u jednom momentu u prostoru može jednostavno pretvarati u zid a zatim u tavanicu ili luk. Ova fluidnost elemenata je svojevrsna odlika arhitekture današnjice. Kada se govori o materijalima koji se danas koriste za podove moze se primetiti mnoštvo novih materijala koji se ranije nisu koristili ali i upotreba klasičnih materijala kako na tradicionalan tako i na novi način.
Kada se govori o tradicionalnoj upotrebi klasičnih materijala uglavnom je naglasak na njihovoj ekološkoj održivosti. Drvo kao materijal za podove u svakom svom obliku čini se nikad neće izaći iz mode upravo zbog ekološke dimenzije ali i topline i elegancije. U slučaju drveta mogu se primetiti novine u obliku različitih adheziva i premaza koji čine ugradnju drvenih podova daleko bržom i jednostavnijom a trajnost i otpornost poda izuzetnom. Ovi novi premazi takođe pružaju šansu da se danas drvene podne obloge koriste i u eksterijerima i da one pritom imaju mnogo duži životni vek nego što bi to ranije bio slučaj. Jedan klasičan materijal čiji se povratak u svetske trendove poslednjih godina moze primetiti je linoleum. Ovaj materijal ima izuzetne karakteristike i može biti pogodan za različite prostore, od dečijih soba pa do fabričkih hala. Linoleum se može pohvaliti izuzetnom izdržljivošću i izuzetnim ekološkim i hipoalergijskim karakteristikama tako da ne čudi njegov povratak na velika vrata.
Materijali kao što su drvo, cigla i kamen se u savremenoj arhitekturi koriste kako na tradicionalan tako i na nove načine. Oni se upotrebljavaju tako da oslikaju određenu estetiku koja se u savremenoj arhitekturi zeli postići. Novi načini podrazumevaju različite slogove materijala, različite veličine elemenata i njihovu upotrebu na potpuno neočekivanim mestima. Niz materijala koji se ranije koristio u specijalizovanim objektima danas je bukvalno izašao iz svojih okvira i možemo primetiti njihovu primenu i u drugim tipologijama i prostorima. Jedan od najupečatljivijih je možda beton koji se ranije upotrebljavao u fabričkim halama dok se danas može primetiti njegova upotreba kako u privatnim tako i u javnim prostorima. Primamljivost betona u današnjim enterijerima i eksterijerima proističe iz njegovog ”sirovog” izgleda i velikog estetskog potencijala u očima modernih arhitekata i dizajnera. Postoje čitavi stilovi u oblikovanju enterijera koji kao okosnicu imaju upravo ovaj sirovi izgled betona kao što je, na primer, industrijski stil ili stimpank stil. Beton je takođe veoma lak za oblikovanje i formiranje i ovo je još jedan razlog zašto ga savremeni dizajneri vole, posebno prilikom stvaranja organskih oblika i formi. Ne treba odbaciti ni lakoću održavanja betonskog poda kao ni njegovu izuzetnu čvrstoću i otpornost na habanje što ga čini privlačnim korisnicima prostora.
Osim ovih ”starih” materijala na tržištu se danas, upravo zahvaljujući modernim tehnologijama i tehnikama mogu naći mnogi novi materijali i podovi koji reflektuju savremene trendove i načine razmišljanja. U velikoj većini slučajeva ovi moderni podovi se fokusiraju na ekološku održivost koja je danas postala veoma važna stavka u gradnji i dizajnu. Jedan od takvih podova je specijalan pod koji generiše električnu energiju koristeći energiju koraka i pokreta ljudi koji preko njega gaze. Proizvođač Energy Floors je ovaj pod počeo proizvoditi kao plesni podijum i uz pod je takođe osmislio i aplikaciju koja omogućava da se izmeri količina generisane električne energije. Osim što je koristan, ovaj pod izgleda veo atraktivno zahvaljujući ugrađenom šarolikom LED osvetljenju.
Uporedo sa razvojem plesnog podijuma koji generiše električnu energiju razvija se još jedan projekat, ili bolje reći grupa projekata – put koji generise električnu energiju. Danas na svetu postoji više istraživačkih centara i kompanija koje traže načine da pretvore kinetičku energiju automobila u električnu energiju. Ova energija bi se zatim koristila za osvetljavanje istih puteva tokom noći a u teoriji, mogla bi da napaja i gradove. Većina ovih projekata je u fazi istraživanja ali u SAD-u su se pojavili prvi prototipovi autoputeva koji rade upravo ovo – čine da ceste budu mesta koja proizvode više energije nego što potroše. Upravo zbog ovoga možemo reći da je samo pitanje vremena kada će se ekološke ceste iz teorije pretvoriti u realnost.
Još jedna novina u svetu podova koja je trenutno u fazi istraživanja ali bi u budućnosti mogla da postane stvarnost je samočisteći pod. Već sada se na tržištu mogu naći materijali za podove koji ispuštaju supstance koje na izvestan način dezinfikuju podove i površine. Najčešće su u pitanju antibakterijske keramičke pločice. Ovo ne znači da će se pod sam čistiti već da za njegovo održavanje neće biti potrebne agresivne hemikalije. Međutim, ono o čemu se u specijalizovanim magazinima može čitati su istraživanja i projekti na temu dizajna podne površine koja bi sadržala bakterije koje ne samo da bi uklanjale nečistoće sa poda već bi uklanjale i nečistoće sa obuće svih ljudi koji borave u prostoru i kreću se po podu.
Iako se i u savremenoj arhitekturi na svakodnevnom nivou najčešće susrećemo sa standardnim rešenjima mora se priznati da, ukoliko se više pažnje obrati na istraživanja, materijale i tehnike i tehnologije koji se danas koriste, budućnost uveliko kuca na vrata.
Autor teksta: Irma Talović, d.i.a.
