Verovatno najkvalitetnije i najtraženije drvo za spoljnu upotrebu je divlja burmanska tikovina, ali se sve više u svetu koristi i plantažna. Tik karakteriše specifična samoimpregnacija budući da drvo sadrži brojne ćelije bogate uljem koje mu pružaju dugotrajnu elastičnost, izdržljivost i otpornost na insekte i truljenje. Pored tika veoma je cenjen i ipe ili lapačo iz južnoameričkih šuma sličnih svojstva, ali drugačije boje i teksture (tonovi tika se kreću od rumene žute do braon, a ipe u osnovi ima crvenkasti ton prošaran zelenim ili braon prelivima). Tu su još i masaranduba, merbau, kumaru, crveni kedar, mahagoni, kempas, eukaliptus, bangkirai, ali i termički obrađeni jasen, ariš, smreka, bor, grab, bagrem… Izbor je veoma širok.
Nekada su drvo i kamen bili rešenje za većinu graditeljskih potreba. Vremenom se situacija menjala pa je drvo, pronalascima novih građevinskih materijala ili novim načinima upotrebe starih, lagano proterivano iz eksterijera, naročito kada su podne obloge u pitanju (zadržavši, ipak, dominaciju u enterijeru, najčešće u vidu parketa). Kamen je zadržao dekorativnu funkciju, a primat preuzele uglavnom keramičke pločice, bar kada je reč o otvorenim ili delimično natkrivenim površinama oko objekata namenjenim za stanovanje. Tu se, pre svega, misli na terase, balkone, verande, tremove, stepeništa, površine oko bazena, uređene staze u baštama ili površine za odmaranje. Međutim, poslednjih nekoliko godina, sa povećanom ponudom egzotičnih vrsta drveta na našem tržištu, podne obloge za spoljnu upotrebu se polako ali sigurno vraćaju na scenu.
Podne obloge od drveta za spoljnu upotrebu ili deking (od eng. deck, paluba) namenjene su polaganju na površine koje su izložene različitim atmosferskim uticajima te zbog toga moraju zadovoljavati određene kriterijume, pre svega moraju biti dugotrajne i otporne na truljenje. Pored domaćih vrsta drveta sad se mogu nabaviti i brojne egzotične vrste i na našim prostorima koje osim viskih estetskih zahteva ispunjavanju i kvalitativne.
Verovatno najkvalitetnije i najtraženije drvo za spoljnu upotrebu je divlja burmanska tikovina, ali se sve više u svetu koristi i plantažna. Tik karakteriše specifična samoimpregnacija budući da drvo sadrži brojne ćelije bogate uljem koje mu pružaju dugotrajnu elastičnost, izdržljivost i otpornost na insekte i truljenje. Pored tika veoma je cenjen i ipe ili lapačo iz južnoameričkih šuma sličnih svojstva, ali drugačije boje i teksture (tonovi tika se kreću od rumene žute do braon, a ipe u osnovi ima crvenkasti ton prošaran zelenim ili braon prelivima). Tu su još i masaranduba, merbau, kumaru, crveni kedar, mahagoni, kempas, eukaliptus, bangkirai, ali i termički obrađeni jasen, ariš, smreka, bor, grab, bagrem… Izbor je veoma širok.
Podne obloge od drveta za spoljnu upotrebu mogu se nabavljati u vidu dugačkih daski i do 5 m dužine ili u obliku gotovih elemenata na potkonstrukciji od drveta ili PVC-a. Ugradnja i postavljanje su prilično zahtevni jer se podloga mora veoma pažljivo i stručno pripremiti (sistem za drenažu, odgovarajući nagib, malč, potkonstrukcija…), a finalni radovi moraju biti precizni i pomalo artistički kako bi konačni utisak bio zadovoljavajući, tako da se neretko dešava da troškovi usluge ugradnje dosegnu vrednost samog materijala. Ipak, ako se sve uradi po pravilima struke, ne samo da se dugoročno izbegavaju različiti problemi, nego drveni pod postaje pravi dragulj u eksterijeru i oaza za uživanje.
Kvalitetno i redovno održavanje obezbediće ovim drvenim podnim oblogama trajnost i preko trideset godina. Preporučuje se redovno polivanje vodom, naročito tokom vrelih letnjih meseci, kako bi drvo zadržalo elastičnost i kako bi se izbeglo pucanje dasaka. Kako je drvo izloženo vremenskim uticajima i sunčevoj svetlosti, neminovno će se desiti da promeni boju i da dobije lepu srebrenastu patinu. Prvobitna boja se može donekle sačuvati redovnim uljenjem (poželjno je na početku i na kraju sezone, ali je dovoljno i samo jednom). Ulje se nanosi na čistu, suvu i odmašćenu površinu i ima ulogu impregnatora, vodootporne i UV zaštite.
Na tržištu postoje različita sredstva za čišćenje i stvar je ličnog izbora za koje se odlučiti. Ipak, trebalo bi izbegavati izbeljivače na bazi hlora koji ne samo da nisu ekološki, već uništavaju strukturu drveta i od njih drvo sivi (mogu se koristiti izbeljivači na bazi kiseonika), a isto tako, trebalo bi izbegavati i čišćenje vodom pod jakim pritiskom jer snažni udari vode mogu izazvati kidanje vlakana drveta i mehanička oštećenja.
Klizavost koja se javlja po vlažnom vremenu i koja može biti veoma opasna, naročito na stepeništima, sprečava se jednostavnim mehaničkim odstranjivanjem (npr. četkom) plesni, buđi, algi, lišća i drugih nanosa.
Naizgled dosta zahtevno postavljanje i održavanje možda će nekoga odvratiti od namere da u svoj prostor položi deking. Bila bi to zaista prava šteta jer ništa ne pruža istovremeno takvu toplinu i neprolaznu eleganciju kao drvo, a istovremeno je idealno za zdravlje, ekološko i naprosto – neodoljivi dodatak uživanju u letu!
Autor teksta: Isidora Gordić
