Veoma često mogu se čuti razgovori koji idu ovako nekako: „Nema te mesecima. Gde si?“ „Ma sve sam više u vikendici. U gradu je postalo nepodnošljivo. Gužva. Nema parkinga.“ Poznato vam je? Ako na stranu stavimo laloški mentalitet i nemanje volje za lomatanjem u saobraćaju, činjenica je da poslednjih decenija većina gradova rapidno menjaju svoj izgled.
Gradnja na sve strane koja nikako da dostigne potražnju, dovela je do razvoja zgradarstva i gradnje velikog broja stambenih i komercijalnih objekata. Međutim, taj trend gradnje ne prati i odgovarajući broj parking mesta, što, nažalost, stvara problem velikom broju građana. Naravno, uz sve veću gradnju, povećava se i broj stanovnika, a sa njima i procenat automobila. Sve u svemu, jedan veoma gust saobraćaj uz odsustvo mesta za parkiranje.
Kako bi se rešio problem najavljuju se tzv. podzemne garaže koje neće narušavati zelene površine, a doprineće rešavanju ovog problema. Trenutno, najčešće podzemne garaže koje se pojavljuju u gradovima jesu blizu ili u okviru tržnih centara, gde je koncentracija ljudi i automobila ogromna.
Sam pojam podzemna garaža i ne zvuči baš privlačno, zar ne? Obično neka prva, sama pomisao na garažu rađa sliku o jednoj sivoj, hladnoj, a neretko i skučenoj prostoriji u kojoj sem automobila, nema niša zanimljivo. E, sada kada celoj toj slici dodate i podzema, uopšte nemate želju da uđete u takvu jednu prostoriju. Nije li tako?
Međutim, sva sreća pa je ta manja privlačnost ostala samo na imenu. Današnje podzemne garaže izgledaju potpuno drugačije od zamišljenih projekcija. One pored toga što su funkcionalne i korisne, vesele su, zanimljive i veoma atraktivne. Kako je to moguće? Izborom odgovarajuće podne površine.
Možda Vas zanima:
Nekada su građene takve zgrade da je u svakoj bio određeni broj garaža. Onaj ko je imao svoju garažu, bio je siguran da će mu auto kada dospe na prodaju imati pozitivnu stavku više, „garažiran“. Te garaže bile su prilično jednostavne, ali dovoljne za osnovne potrebe. Dovoljno mesta za ljubimca, koja polica za alat, gume, eventualno voda za pranje istog i osećaj da vam je auto zaštićen što od vremenskih uslova, što od neželjenih gostiju. Takve garaže su manje više bile sive, sa betonskim podom koji bi vremenom bio prošaran mrljama ulja. Po veličini fleke, tačno se moglo pratiti kada je vreme za zamenu. Ne ulja, nego ljubimca, četvorotočkaša.
Treba istaći da su neke bile malo živopisnije. Podovi su im bili prekriveni keramičkim pločicama za lakše i jednostavnije održavanje, čime je i sam ambijent dobijao neku lepšu i privlačniju dimenziju. Ukoliko bi još i boja i dezen bili usklađeni, to bi bila jedna vesela prostorija.
Danas automobili kuliraju u modernim, podzemnim garažama, koje, kao što smo i naveli podsećaju pre na neki veseli prostor, lavirint, samo ne na garažu. Jedan od glavnih uzročnika takvog jednog izgleda jeste pod u istim tim garažama. Budući da zauzima veliku površinu i dominira prostorom izbor odgovarajuće podne obloge je veoma bitan kako za funkcionalni, tako i za estetski momenat.
VRSTA GARAŽNOG PODA
U zavisnosti od izbora odgovarajućeg materijala, zavisi i sam pod. Danas u garažnim objektima imamo najzastupljenije tri vrste podnih obloga. Pa da vidimo o kakvim podovima se tu zapravo radi.
FEROBETON
Ovde je reč o betonskoj podlozi koja se može postaviti jedino za vreme grubih, građevinskih radova. Svaki pokušaj njegove postavke nakon građevinskih radova je nemoguć. Zašto je to tako? Ferobeton je jedan od najomiljenijih betona u svetu. Sam postupak njegovog stvaranja je poseban proces. Naime, prvo se izliva betonska masa, koja kada počne da se suši biva izravnata, „ispeglana“ posebnim građevinskim mašinama, a potom posuta ferumom. Ferum je specijalni agregat i može biti u vidu čeličnih opiljaka, kvarca ili korunda, koji spada u grupu najtvrđeg kamenja. Nakon posipanja nekog od agregata, isti se ponovo utrljava u podlogu i glača do visokog sjaja. Nakon tog pod je spreman za upotrebu.
Ova vrsta betona najzastupljenija je među industrijskim podovima, budući da pruža izuzetnu otpornost što na fizički i mehanički pritisak, što na vremenske uslove. Takođe, protivklizan je, lak i jednostavan za održavanje i što je jedna od bitnih stavki, važi za kvalitetne i jeftine podove. Sa druge strane, jedna od mana mu je to što zna da upija vodu, ali i druge nečistoće u sebe. Posebno je veliki problem ako upije ulje, jer ono tada postaje trajni deo same podloge. Drugim rečima, fleke se ne skidaju i pod je estetski oštećen.
Kako je izuzetno postojan, velika pažnja posvetila se rešavanju ovog problema. Delom se i uspelo u tome. Danas postoji epoksidni penetrat koji sprečava prodor tečnosti, ulja i drugih nečistoća u sam pod i sprečava njegovo oštećenje. Međutim, smatra se da je neophodno poraditi dodatno na ovim oblicima zaštite, kako bi se ferobeton bez problema mogao koristiti u javnim garažama, jer bi to bio pun pogodak što se tiče kvaliteta, ali i finansijske efikasnosti.
EPOKSID
Epoksidni pod je jedan od najbitnijih podova u garažama. Za razliku od ferobetona, on se može raditi i nakon same izgradnje garaže. Bitno je da je betonska podloga hidroizolovana, jer epoksid je slab na vodu. Ukoliko bi došao u kontakt sa vodom došlo bi do pucanja i uništavanja. Nakon hidroizolacije, površina mora biti očišćena od betona i drugih primesa, idealno ravna i čista. Na nju se postavlja prajmer, a potom i kvarcni pesak koji daje protivkliznost samo podu, što je, složićete se, veoma bitno kada su garaže u pitanju. Nakon sušenja, višak peska se uklanja usisavanjem, nakon čega se vrši nanošenje epoksidnog premaza u dva sloja. Za razliku od drugih površina i prostora druge namene gde je debljina epoksidnog poda do 1,5mm, u garažama on je duplo deblji. U tim prostorima poslednji sloj nanosi se uz pomoć valjkova kako bi se istisnuo sav vazduh iz poda i kako bi se pod što bolje i efikasnije razlio. Shodno tome često se epoksidni pod u garažama naziva samorazlivajući pod.
Veoma bitna informacija jeste da se ovaj pod može koristiti samo u zatvorenim prostorima, gde nema direktnog kontakta sa UV zracima, na koje je ova vrsta poda veoma osetljiva.
Ako bi morali da donesemo zaključak, on bi glasio ovako: epoksidni podovi su više nego poželjni u podzemnim i drugim unutrašnjim garažama, jer pružaju dugotrajnu podnu oblogu otpornu na fizička i hemijska oštećenja, koja se lako i jednostavno može održavati. A, što se estetike tiče, više je nego odlična, vesela, sjajna i raznobojna.
POLIURETAN
Poliuretanski podovi su veoma slični epoksidnim podovima. Čak je i postupak nanošenja isti. Razlika je što su epoksidni podovi kruti i čvrsti, dok su poliuretanski podovi elastični, slabiji su kada je fizički i mehanički pritisak u pitanju, ali su termički i UV otporni. Kao takvi, bez problema se mogu koristiti i na otvorenim površinama, kao što su parkinzi.
Zahvaljujući svojoj elastičnosti veoma su značajni u slučajevima kada dođe do pucanja betona, što je normalno za beton nakon dugotrajnog korišćenja, poliuretan pokriva dilatacije i daje jedinstvenu monolitnu podnu površinu.
Poliuretan podovi su hemijski otporni, lako se održavaju, jednostavno se uklanjaju fleke bez bojazni da će penetrirati u sam pod. Estetski su monolitni, bez prekida, tako da prostoru daju veličinu, ali i estetiku neprolaznosti i postojanosti mat podnih površina.
Poliuretan podovi nastaju na isti način kao i epoksidni podovi. Veoma je bitno tom procesu pristupiti profesionalno i kvalitetno, jer džaba su sve fizičke i hemijske osobine, ako zataji ljudski faktor.
SVEDOCI SMO
Živimo u brzom vremenu, vremenu velikih promena i vremenu velikih mogućnosti i prava bi bila šteta ne ući u tu mašineriju i pronaći uslove za bolji, lepši i kvalitetniji život. Podzemne garaže sa ovim podovima i spejs izgledom, pravi su dokaz koliko je svakodnevni život napredovao, koliko su nam rešenja dostupna. Potrebno je potruditi se, informisati i primeniti. Živimo novo doba u kome ni garaže nisu kao što su nekada bile. Sada su bolje i lepše.
