U prostorima gde je higijena od najveće važnosti i gde je sredina svakodnevno agresivnija, od presudnog su značaja karakteristike poda. Jer podovi, više od bilo kojih drugih površina, trpe opterećenja, habanja, prljanja, agresivne supstance sredstava za higijenu… Srećom, tehnologija izrade brzo napreduje i materijali za podove se menjaju. Nove tehnologije otvaraju mogućnosti i za visoke estetske iskaze pa se industrijski podovi često uvuku i u naše domove.
Poliuretanski podovi su samorazlivajući elastični podovi. Otporni su na kiseline, alkale, ulja i masti. Samonivelirajući su, i izuzetno otporni na habanje i visoka opterećenja. Vezani su za podlogu tako da nema zavlačenja insekata i prljavština koje uzrokuju stvaranje bakterija i gljivica. Takođe su paro i vodonepropusni, i odlikuju se elastičnošću, pa se lako održavaju. Pored toga, mogu biti i veoma dekorativni. Usled svih ovih karakteristika izvanredno su pogodni za primene u agresivnim sredinama industrijskih objekata, ali i u mnogim javnim objektima.
Često se primenjuju u širokom spektru javnih objekata, kao što su bolnice, škole, vrtići, disko klubovi, restorani, trgovine, skladišta i još mnogo drugi, gde se pored hemijske otpornosti, mehaničke izdržljivosti i jednostavnog održavanja čistoće traži i lep izgled podnih površina. Takođe se veoma često primenjuju kod hladnjača, u industriji hrane, u supermarketima, laboratorijama, bolnicama, odnosno svim objektima koji zahtevaju ispunjenje svih onih uslova koji ovi podovi mogu da pruže.
U zavisnosti od ekploatacionih uslova na objektu, odnosno od prisutnih hemijskih, mehaničkih i termičkih opterećenja, utvrđuju se specifikacije i projektuje se odgovarajući tip poda. U specifičnim uslovima koje industrijski objekat mora da zadovolji, kada postoji bilo koja kombinacija hemijskih i termičkih uticaja, kao i kod javnih objekata, željeni pod mora po svojim karakteristikama da zadovolji sve te parametre, i poliuretanski podovi poseduju odgovarajuće karakteristike za to.
U industrijskim objektima najčešće se upotrebljavaju podovi na bazi epoksidne i poliuretanske smole. Epoksidne podove odlikuje velika čvrstoća na pritisak i otpornost na habanje. Veća im je otpornost na baze a manja na kiseline. Pri izlaganju UV zračenju menjaju boju. Raspon temperatura koje trpe je od -40 ⁰C do +80⁰ C. Za razliku od njih, poliruetanski podovi su manje čvrsti a više elastični i fleksibilni. Otporniji su na kiseline pre nego na baze i imaju kraće vreme ugradnje. Otporni su i na UV zračenje, a naročito su korisni u prostorijama ekstremnijih temperatura jer su znatno otporniji na temperaturne šokove u temperaturnom intervalu od -40 ⁰C do +120⁰C.
Ovaj materijal se u industrijskim podovima najčešće kombinuje sa peskom, i potpuno je bez mirisa. Nakon ugradnje otporan je na hemikalije, kiselinu i masnoću, a posebno je pogodan za prostorije gde je veliki raspon temperature. Preporučuje se za lakše i srednje opterećenje. Može biti u boji po želji, i uglavnom se koristi u enterijeru. Zbog svojih karakteristika i lakoće održavanja, u stambenim objektima sve češće se primenjuju u kupatilima, hodnicima, na terasama i sl. Preko njih nije moguće stavljati druge podne obloge, tako da se iz estetskih razloga ipak ne upotrebljavaju kao zamena za parket u domovima.
U Evropskoj Uniji, a od skoro i kod nas, zakonski je utvrđen niz propisa koji naglašavaju važnost podnih površina, posebno u objektima gde se barata sa hranom. HACCP sistemi koji podrazumevaju niz postupaka za kontrolu procesa i osetljivih tačaka u lancu proizvodnje hrane, a sa krajnim ciljem da potrošač koristi namirince u stanju i na način koji će biti bezbedan za njegovo zdravlje, podrazumevaju rigorozno pridržavanje propisa koji su zakonski obavezujući. Samonivelirajući poliuretanski podovi svojim karakteristikama i monolitnošću zadovoljavaju široku lepezu ovih specifičnih zahteva.
Glavne prednosti poliuretanskog poda proistekle su iz fizičkih osobina poliuretana, pre svega iz njegove elastičnosti. Kod betonskih podloga usled kontrakcija zapremine betona, statičkih uzroka, sleganja fundamenata, temperaturnih dilatiranja i tako dalje, skoro uvek dolazi do dilatiranja. Zahvaljujući svojojoj elastičnosti, poliuretanski pod prati dilatiranje betonske podloge. Zavisno od temperature, sloj poliuretana može da i kod pukotina dilatacija reda veličine do 1mm, bez vidljivih oštećenja ili pucanja, izdrži do 400% linearnog izduženja.
Naročito zgodno kod ovih podova je što, ako usled eksploatacije ili nepravilnog održavanja dođe do površinskog oštećivanja i degradacije površine, poliuretanski pod se može brzo, lako i jeftino vratiti u stanje kao i pre oštećenja. To se postiže jednostavnim nanošenjem novog završnog sloja.
Pored raznobrojnih karakteristika koje ovi podovi poseduju i koje ih čine pravim izborima u mnogim prostorima specifičnih namena, glavne karakteristike su im monolitnost, elastičnost, otpornost na hemikalije, kao i manja klizavost od keramičkih pločica. Osim toga, prednost im je lako čišćenje i jednostavno održavanje. Naročito usled pridžavanja HACCP standarda, karakteristike ovih podova čine ih idealnim za prostore farmaceutske industrije, zdravstvene ustanove, proizvodne prostore prehrambene industrije, sportske terene, proizvodne i magacinske prostorije sa lakim transportom, kao i za različite alternative za degradirane betonske, teraco ili keramičke površine.
Mogu se postavljati takođe i preko raznih starih podloga, uz uz odgovarajuću prethodnu pripremu. Podloga im mogu biti i teraco, keramika, vinfleks… Kada se postavljaju na stare podloge od betona koje su degradirane, ukoliko se radi o podu na terenu ili podrumu gde postoji prisustvo vlage, potrebna je prvobitno uraditi hidroizolaciju podloge. Takođe, ukoliko se radi o staroj zamašćenoj, zaprljanoj betonskoj podlozi, neophodno je masnoće i prljavštine mehanički ukloniti, odstraniti sve grbine i eventualne labavo vezane delove betona, a neravnine u podlozi popuniti odgovarajućim reparaturnim malterima.
Postupak postavljanja samorazlivajućeg poliuretanskog poda sastoji se od nekoliko faza. Prva je priprema podloge, preko sačmarenja podloge, krpljenja oštećenja, brušenja i nivelisanja. Jedan od važnih uslova jeste izrada i priprema kvalitetne betonske podloge, a što je uslov za pravilno apliciranje, kvalitet i trajnost buduće podne obloge. Sledi nanošenje prajmera i kitovanje pukotina i fuga. Zatim se nanose redom prvi i drugi sloj, uz prethodnu doradu neravnina prvoj sloja, i na kraju završni. Svaki od ovih slojeva vezuje se od 12 do 24 sata na temperaturi od 20 stepeni. Postupak se izvodi u trajanju od minimum pet dana, nakon čega pod može da se koristi.Ovaj materijal poseduje sve potrebne ateste koji se odnose na hemijsko-fizičku otpornost, zdravstvenu ispravnost i zapaljivost.
Estetski, epoksidi su najčešće sjajni a poliuretani mat. Epoksidi imaju manju površinsku čvrstoću, tj. brže se habaju dok su poliuretani fleksibilniji. Prema zahtevima korisnika vrši se prilagođavanje poliuretanske mase uslovima ugradnje u pogledu boje, debljine sloja, klizavosti, UV zaštite. Obe vrste poda se mogu praviti maltene u boji po izboru ali je tečko naći u više boja na lageru trgovaca jer se u industriji koriste uglavnom sivi podovi, što znači da bi morali specijalno da se poruče. Tome se često pribegava u manjim površinama jer je naročito zgodno u obeležavanju površina u zavisnosti od namene, obeležavanju puteva kretanja i sl.
