Uređenje dvorišta i vrta nije uvek lak zadatak. Zapravo, većina ljudi bi rekla da je, baš naprotiv, vrlo zahtevan i da iziskuje mnogo vremena i truda. Sto ljudi-sto ćudi, pa tako svako od nas ima različitu predstavu o tome kako bi jedno sređeno dvorište trebalo da izgleda. Neko bi rekao da je važno samo da je svuda popločano, čisto i uredno, bez vegetacije. Opet, ima i onih koji takvu spoljašnjost smatraju sterilnom i sumornom, te da je idealan spoj travnjaka, nešto cveća i ukrasnih biljaka, i kamenitih stazica.
U proseku, ovaj posao većina je godinama završavala jednostavnim betoniranjem najvećeg dela površine, bez obraćanja mnogo pažnje na lepotu prizora, posmatrajući to kao nešto uzgredno. Ipak, od trenutka kada smo svi zajedno na državnom nivou postali deo procesa pridruživanja Evropskoj uniji, i u našu zemlju je počeo da se preliva deo zapadnoevropskog manira, naročito onaj vezan za urbanističko uređenje naselja, i u dobroj meri alterovao ovdašnje navike. Iz tog, novog ugla gledano, stambena jedinica je celina koja podrazumeva i objekat u kome se živi i njegovu okolinu, ne samo ovo prvo, i zato uređenje dvorišta i kruga oko zgrada spada u domen pejzažne arhitekture, ali onaj čijem izgledu možemo i treba da doprinesemo svi mi.
Proteklih nekoliko godina ubedljivo najpopularniji materijal za popločavanje gradskih trgova, trotoara, pešačkih zona, ali i dvorišta, kod nas je, apsolutno bez konkurencije behaton. Gde god da se okrenete, naići ćete ili na neko gradilište i na njemu na otvoreno pakovanje behaton ploča spremnih za upotrebu, ili na neku sveže rekonstruisanu ulicu i novu građevinu čiji je parking prekriven njima. Ključ uspeha i glavni razlog za ovu svojevrsnu pomamu za behatonom jeste u prvom redu povoljna cena, zbog koje se uklopio u budžet mnogih javnih nabavki koje prethode svim kapitalnim radovima, a onda i jednostavno postavljanje.
Ploče se proizvode u tri debljine – 2,5cm, 4cm i 6cm, u zavisnosti od stepena opterećenja koje površina pod behatonom treba da podnese, i podloge na koju se ploče postavljaju, tj. da li je u pitanju „meka“ zemljana podloga, ili „tvrda“, već postojeća betonska. Najtanje se postavljaju na beton, i to ili na sloj cementne košuljice od 3-5cm nanesen preko betona, ili se lepe za beton lepkom za spoljnu keramiku, a trpe težinu putničkih i lakih teretnih vozila, što znači da su primenljive na okruženje stambenih objekata. Ploče od 4cm i 6cm idu na meku podlogu, zbog čega zahtevaju opsežniju pripremu u smislu nasipanja slojeva različite granulacije, takozvanih frakcija.
Prvo se zemlja dobro sabije, pa nasipa slojem šljunka, rizle ili tucanika od 15-40cm (zavisno od zahteva terena), koji je neophodno kompresovati pomoću vibro-ploče. Zatim ide 4-6cm sloja peska, sabijanje vibracijom do potrebne kompaktnosti, i onda postavljanje samih ploča, koje se takođe utiskuju u podlogu pomoću ove mašine, i na kraju fuguju peskom. Prednost im je što su veće izdržljivosti, jer podnose kako putnička, tako i sva teretna vozila, pa je moguće primeniti ih i za popločavanje fabričkih krugova i sličnih mesta preko kojih svakodnevno više puta prelaze šleperi ili teška mehanizacija. Ipak, za potrebe popločavanja mesta stanovanja kao privatnog poseda, tanje ploče će biti sasvim dovoljne.
Odskakanje od standardnog
Ima, međutim, uvek onih koji ne vole klišee, i stoga se nerado odlučuju za opcije koje su izbor malog miliona ljudi. Ako želite da budete posebni i drugačiji, a da pritom finalni proizvod bude efektan, onda je prava stvar za vas – građevinska cigla. Možda će vam u prvo vreme zvučati pomalo neobično, jer cigla nema ukrasnu spoljašnjost kao što imaju pločice ili dekorativni kamen, ali zato ima jedno drugo važno svojstvo, a to je mogućnost transformacije kad se uklopi u celinu. Pogotovo ako imate u višku od nekih prošlih građevinskih radova zaostalu ciglu s kojom ne znate šta biste, ovo bi joj bila idealna primena.
Što se postavljanja tiče (a to je, verujemo, jedna od stvari koje vas najviše zanimaju), procedura je ista kao za tanji behaton, s tim što bi za nijansu bolje bilo zalepiti ih na cementnu podlogu nego na lepak za keramiku. Naravno, ukoliko popločavate zemljanu površinu biće potrebno nasipanje terena kao kod debljeg behatona. Treba da znate da kod cigle fugovanje nije obavezno (u varijanti kada se lepi), ali je ipak poželjno.
Može se izvesti na dva načina – peskom ili klasično mešanim malterom kao kod zidanja. Lični je stav autora ovog teksta da je fugovanje malterom i praktičnije i lepše. Na ovaj način oštre ili neravne ivice cigli neće ostati slobodne, te neće ni biti bojazni od saplitanja i povreda; a fugovanjem ćete usto upotpuniti izgled celine. Stvar je ukusa kako ćete koncipirati dvorište, da li kao monolitni pločnik ili kao spoj travnatih i cvetnih površina i stazica od cigle, a stazice, opet, mogu biti prave ili vijugave. Jedna od brojnih prednosti cigli je i ta što pomoću njih popločanim površinama zaista možete dati najrazličitije oblike i šare, a kombinovanjem opeka raznih boja broj varijanti se mnogostruko povećava. Najvažnije je da ovom poslu priđete sa entuzijazmom i na kreativan način, i rezultati neće izostati.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
