„AKO POSTOJI NEKA STVAR KOJA UVEK ZADIVI POSETIOCE NA SAJMU CERSAIE – BEZ OBZIRA DA LI DOLAZE PRVI PUT ILI SU DUGOGODIŠNJI UČESNICI – JE ŠIRINA INTERNACIONALNE SKALE IZLAGAČA I POSETIOCA. DOK BI SE OVAKVA STVAR MOGLA ČINITI SAVRŠENO NORMALNOM STANOVNICIMA METROPOLA POPUT LONDONA ILI NJUJORKA, TO JE DALEKO OD SVAKODNEVNICE ŽIVOTA U BOLONJI, KOJA TOKOM OVE NEDELJE U GODINI POSTAJE SVETSKA PRESTONICA ZA PREDSTAVLJENE SEKTORE IZLAGANJA. OVE GODINE JE 34-TA EDICIJA SAJMA I PO PRVI PUT JE BROJ ZEMALJA ODAKLE DOLAZE IZLAGAČI PREŠAO BROJKU OD 40. U TOTALU IZLAGAČI IZ ČAK 43 ZEMLJE SU PRISUTNI PRUŽAJUĆI SVEOBUHVATNI GLOBALNI PRISTUP INDUSTRIJI. U ISTO VREME, POSETIOCI DOLAZE IZ VIŠE OD 170 ZEMALJA SVETA I NJIHOVA BROJKA PREMAŠUJE 100.000.“
Ovim rečima je direktor sajma Cersaie koji se održava svake godine u Bolonji započeo svoj govor. Upravo ova diverzifikacija kultura i naroda sa više kontinenata predstavlja bogatstvo ovog sajma. Bilo da su u pitanju izlagači ili posetioci utisak koji nosite natrag sa sobom nakon posete ove manifestacije je da ste u toku tih par dana uspeli obići ceo svet. Nešto poput Fileasa Foga, junaka knjige Žila Verna „Put oko sveta za 80 dana”. Od tradicionalnih ambijetalnih ukrasa karakterističnih za zemlje Afrike i Azije implementiranim u nove trendove diktirane od strane zapada, preko ultra modernih minimalističkih ideja zapanjujuće velikih promera dočaranih od strane najrespektabilnijih u industriji, do bezvremenskih replika kamena i mermera i više ne tako sramežljivo predstavljenih tekstura i oblika art deko stilu u malim formatima.
Ovo je mesto gde se diktiraju svetski trendovi u dizajnu i tehnologiji izrade keramike. Kako smo to do sada primetili, ekspanzija je zajedno sa razvojem tehnologije obuhvatala maniju po principu “veće je bolje” i što vernije replike prirode su poželjne. Do sada su centralna mesta na svim štandovima bila okupirana proizvodima u velikim promerima od kojih su mnogi gubili svaku praktičnost komercijalne primene – od logističke noćne more (jer ih je usled gigantizma bilo nemoguće smestiti na jednu paletu prilikom transporta) – do stvaranja potrebe za dodatnim angažovanjem više specijalno obučenih ljudi prilikom ugradnje. Sve ovo je iziskivalo ogromne dodatne troškove i podizalo ionako nemalu cenu koju je krajnji kupac morao da plati. U današnje vreme gde se nakon blagog oporavka globalno rasprostranjene SEKE od 2012-te kaskadno iz godine u godinu beleži pad u potražnji za keramikom ovakvi luksuzi u širem planu i programu prodaje i borbe oko procenta učešća u tržištu nisu dobrodošli.
Proizvodi malih razmerama sa interesantnim paternima koji su sramežljivo zauzimali najlošije pozicije na štandovima tokom prethodnih godina su se pokazali jako interesantnim kako sa dizajnerske tako i sa komercijalne strane. Tako smo ove godine na centralnim pozicijama štandova nekih od najvećih renomiranih proizvođača mogli da vidimo proizvode upravo tih malih promera. Kao i u modnoj industriji tako i ovde možemo primetiti da se nakon određenog niza godina paterni ponavljaju. Ono što je nekada bilo klasika i demode, sada je praćeno novim tehnologijama i tehnikama izrade u proizvodnji, obuklo novo ruho i vratilo se na velika vrata. Igre digitalne proizvodnje sa malim formatima 10×20, 20×20, 18×21… i geometrijskim oblicima koji beže iz standardnih okvira kvadrata i pravougaonika su dale potpuno novi izgled ovim proizvodima. Minimalizam i dalje primetno vlada većinom izloženog ali se rustika vratila na velika vrata.
Ovo jeste jedan novi-stari trend i možemo ga posmatrati samo kao blagu varijaciju “mainstream” priče u kojoj i dalje primat drže prozvodi u varijacijama promera od 30x60cm do 120x120cm. Kao i uvek tu je neizbežni dizajn drveta za koji ljudi iz industrije imaju internu šalu da će uskoro ući u domen Coca-Cola proizvoda FMCG (Fast Moving Consumer Goods – roba široke potrošnje) sektora. Sve fabrike u svojoj proizvodnoj paleti imaju taj dizajn u raznim varijacijama promera i spektra boja. Do te mere je prisutan na svakom štandu da će u skorije vreme krajnji kupac u maloprodajama odlučivati o kupovini istog po visini iznosa koji se nalazi iza zareza na ceni.
Ono što je možda među interesantnijim dizajnerskim momentima i jedan koji je vredan pomena jeste replika tkanine. Ni taj momenat nije novina u industriji čiji je jedan od glavnih dizajnerskih zadataka i danas da oponaša prirodu ili neki od ljudskom rukom pravljenih elemenata. Novina je to da je tehnologija izrade i kvaliteta pigmenata i hemije korišćene u finalnoj obradi toliko napredovao da bi se sada neistreniranom oku veoma lako moglo učiniti da se sprema stati na kakav rukom tkan tepih ili ćilim. Posebno kod proizvoda koji su retificirani i dolaze u velikim formatima tako da spojevi nisu česti i primetni. Ista priča nam dolazi i kod replika kože koja se pre par godina pokušala progurati kao veliki hit ali završila ne tako slavno usled nedovoljno uverljive krajnje obrade.
Iako se ovi proizvodi mogu svrstati u „niše“ koje su namenjene retkima sa posebnim ukusom u opremanju prostora lepo je videti razne mogućnosti koje su danas dostupne i pustiti mašti na volju gde nas sve ti putevi jednog dana mogu odvesti.
Piše: Mihailo Popov
