Potreban alat:
gumeni čekić, četka, nazubljena gleterica, plastični krstići za fuge, libela, ravnjača, olovka, metar, brusilica, klešta, guma za nanošenje fuga, sunđer, džak za krompir.
Potrebno vreme:
Zavisi od površine na koju se lepe pločice
Potreban materijal: Keramičke pločice, lepak za pločice, fug masa
Naša preporuka:
Možda Vas zanima:
Postavka i ugradnja pločica
Jednostavna ugradnja pločica uz inovativnu GEL tehnologiju
Razlika između podnih i zidnih keramičkih pločica: Kako odabrati prave pločice za vaš dom
Pri kupovini keramičkih pločica mora se voditi računa o njihovoj nameni. Na otvorenom prostoru se postavljaju kaljene ili klinker pločice koje imaju otpornost na smrzavanje. Ukoliko bi se na otvorenom postavile obične glazirane pločice mogle bi zimi, usled niskih temperatura, ispucati. Površinu na koju nameravate da nalepite pločice morate da pripremite. To podrazumeva da je očistite, odmastite i osušite. Ukoliko postoji stara farba, kako je skinuti i slično. Pored toga potpuno oslobodite taj prostor od stvari i predmeta jer će Vam oni samo smetati kada počnete lepljenje podnih pločica.
Priprema podloge za ugradnju podnih pločica
Sledeća stvar je pripremiti podlogu. Za lepljenje pločica površina mora biti ravna, suva i čista. Podlogu treba premazati emulzijom za impregnaciju. Ovo će omogućiti bolje prijanjane lepka na podlogu, pri radu će se koristiti manje lepka i čvršće će biti zalepnjene keramičke pločice za pod. Ukoliko se pod guli ili kruni, pre nanošenja emulzije celu površinu poda treba ostrugati a zatim naneti tanak sloj elastično umešanog lepka za pločice. Takođe treba proveriti da li pod ima pad za odvod vode. Za uspešno odvođenje vode treba da postoji pad od oko 3-5%. Ovo je bitno da se voda ne bi zadržavala na bilo kojem delu terase.
Na koji način se slažu pločice?
Sledeći korak je planiranje. U ovom delu nemojte da žurite jer od toga će da zavisi i konačni izgled postavljenih keramičkih pločica, odnosno biće slika i prilika Vašeg truda. Prvo treba odlučiti na koji način slagati pločice. Uglavnom se to svodi na dva načina. Prvi sistem je „fuga na fugu“ odnosno pločice se slažu jedna na drugu bez međusobnog razmaka. Drugi se zove „otvorene fuge“ gde se ostavlja razmak između pločica.
Ako su pločice niže klase i postoje razlike u večini pojedinih pločica bolje se opredeliti za sistem otvorenih fuga jer taj način omogućava korekciju nedostataka. Kada ste to rešili postavite nekoliko pločica onako kako bi trebale da stoje. To će Vam pomoći da vidite koliko pločica treba da bude u redu, da li krajnje pločice moraju da se seku i koliko, da li nekim drugim rasporedom možete izbeći ukrajanje pločica i slično.
Počinje se sa ucrtavanjem dve linije koje su normalne jedna na drugu. Uz te linije će se postaviti prvi redovi pločica, horizontalno i vertikalno. U ovom slučaju, jedna od te dve linije je ivica terase, u nekom drugom neki zid, naprimer ili prosto neka zamišljena linija. Uglavnom kada odredite tu liniju i poravnate sa njom ivicu reda pločica sve ostale pločice slede taj red.
Pri tom planiranju nemojte da zaboravite na fuge, ukoliko ste odlučili da ih imate. Koristite plastične krstiće pri planiranju pošto fuge predstavljaju razmak koji treba uračunati u širinu i dužinu pri proračunu broja pločica. Zidovi, najčešće ne zatvaraju međusobno prav ugao te je izvesno da ćete morati seći pločice. Ukoliko imate situaciju, kao na slici, da je neophodno iseći 1-2 cm pločice bolje je pomeriti prvi red pločica od zida za polovinu širine. Jer nije dobro da širina pločice koja ide uz zid bude mala.
Isto tako možete da položite jedan red pločica po dužini da videte kako se završava na drugoj strani. Ovim načinom ćete steći uvid u broj pločica koji Vam je potreban, izgled ivica površine na koju lepite pločice, kao i informaciju koliko pločica morate da isečete. Računajte sa tim da neku isečenu pločicu možda možete iskoristiti na drugom mestu i slično. U svakom slučaju u ovom delu kombinujte i razmišljajte o varijantama i ne žurite. Kada donesete odluku kako treba da izgleda, nastavljamo sa procesom.
Lepljenje pločica
Sledeća stvar je da pripremite lepak za pločice. Lepak se uvek sipa u vodu a ne obrnuto kako bi se izbeglo stvaranje grudvica. Takođe vodite računa o tipu lepka jer postoji razlika da li se pločice lepe na zid ili na pod, da li su pločice spoljne ili unutrašnje. Kod ovog izbora će Vam pomoći prodavac u farbari.
Lepak je najbolje mešati mešačem. On obezbeđuje dobru homogenost lepka i mala je verovatnoća da se u lepku pojave grudvice. Postoje profesionalne mešači ali za „Uradi Sam“ majstora je dovoljno kupiti nastavak koji se montira na bušilicu. Sasvim dobro će odraditi posao. U toku mešanja možete dodati lepka ili vode. Gustina mora biti takva da lepak za pločice ne klizi sa mešača.
Kada ste pripremili lepak ostavite ga neko vreme da aditivi u njemu prorade. Za to vreme stavite nekoliko keramičkih pločica u vodu. Ovo nije iz razloga da pločice upiju vodu već iz razloga da se sa keramičkih pločica spere fina prašina koja može da pravi problem pri lepljenju, odnosno da otežava prijanjanje lepka na keramičku pločicu. Takođe izdvojite oštećene kao i one sa nedostacima u boji i obliku. Te pločice ćete, eventualno koristiti za sokle ili za ukrajanje.
Dalje je posao krajnje mehanički. Nanesete izvesnu količinu lepka za pločice na podlogu. Malo je raširite tako da u potpunosti prekriva površinu na koju će biti nalepljena keramička pločica debljine 4-6mm. Zatim se lepak razvlači nazubljenom gletericom. Takođe, na ovaj način je omogućeno da se lepak ravnomerno nanese celom površinom.
Kada spustite pločicu malo je pristisnite da se dobro sjedini sa lepkom. Preko sastava keramičkih pločica obavezno pređite prstom, moraju biti u ravni. Ako nisu poslužite se gumenim čekićem kako bi pločice doveli u ravan. Nekada ćete morati odlepiti pločicu da bi dodali malo lepka. To nije problem pošto lepak polagano veže i dozvoljeno je ispravljanje grešaka. Naravno, ovo je trenutak kada se postavljaju krstići za fuge.
Kada ste zalepili pločicu i iznivelisali je, obavezno špahtlom izbacite višak lepka za pločice iz fuga jer on zauzima mesto za fug masu. Ako ostavite ovako lepak će se stvrdnuti i nećete ga više moći izvaditi.
Još jedna bitna stvar. Pored sebe treba da imate sunđer sa vodom. Kada zalepite pločicu odmah, laganim pokretima, navlaženim sunđerom operite sve ostatke lepka sa pločice. Ako se stvrdne imaćete problema posle da ga uklonite.
I tako jedna po jedna pločica i vrlo brzo će biti vidljivi rezultati rada. Naravno, nemojte da se obeshrabrite ukoliko Vam ovaj posao ide veoma sporo. Bitno je da ga radite pedantno i da u hodu ispravljate greške a ako se umorite napravite pauzu piće, odmorite se i divite se svom radu. Lepljenje podnih keramičkih pločica nije baš lak posao zbog toga što ste stalno savijeni u klečećem položaju. Profesionalni majstori imaju rutinu i veliku brzinu postavljanja pločica. Vi polako, odmarajte uvek kada se umorite, ne dozvolite da vam umor i nestrpljenje utiču na kvalitet rada. Jer na kraju krajeva, keramičke pločice su na zidu ili podu najviše zbog estetike.
Još jedna stvar koju je dobro napomenuti. Lepak za pločice nagriza i iritira kožu. Na dnu svake vrećice sa lepkom za pločice naćićete simbol za nagrizajući odnosno iritirajući materijal. Ako nemate grube ruke vrlo brzo će vam se na jagodicama prstiju pojaviti crvena i veoma bolna mesta. Da bi to sprečili koristite gumene rukavice. Ukoliko Vam se ipak ovo desi, naveče pred spavanje namažite ruke nekom kremom za kožu kako bi se preko noći koža hidrirala i obnovila.
Priprema i postavljanje sokle
Nakon 24 časa kada se lepak dobro stvrdnuo treba da uradite takozvane sokle. To su pločice širine 10-tak santimetara koje ćete zalepiti na zid po ivicama opločane površine. Sokla ima dvostruku ulogu. Jedna je estetske prirode a druga je, mnogo važnija, da spreči prodor vode po ivicama pločica. Za sečenje pločica važe ista pravila koja smo naveli u prethodnom tekstu o postavljanje keramičkih pločica na zid.
Fugovanje
Nakon još 24 sata kada se lepak stvrdnuo i na sokli, možete pristupiti fugovanju. Fugovanje obezbeđuje elastičnost čitavoj površini, vezuje pločice međusobno i, što je još važnije obezbeđuje vodonepropusnost. Danas se fuge proizvode u više boja pa je do značaja došao i estetski momenat fuga. Pre početka potrebno je iz kanala za fuge očistiti sve nečistoće, prašinu, kamenčiće, zaostale krstiće i sve ono što bi smetalo nanošenju fug mase. Za ovu priliku koristite špahtlu i četku natopljenu vodom.
Za fugovanje se koristi alat sa gumenom trakom za nanošenje fug mase. Gumenim delom se bukvalno utiskuje fug masa u kanale između pločica. Važno je popuniti što bolje razmake između pločica i to je sva mudrost. Za pripremu fug mase pročitajte uputstvo proizvođača pošto nije isti postupak za sve fug mase.
Posle nanošenja nekoliko redova fug mase potrebno je odstraniti višak fug mase. Za tu namenu postoje sunđeri za keramičare.
Međutim, džak za krompir je izuzetno dobro sredstvo za ovu namenu i sami profesionalni keramičari ga često koriste. Tako da nemate potrebe kupovati dodatni alat već posetite ostavu za krompir.
Primena je potpuno jednostavna. Natopite džak u vodu i bez ceđenja (koliko samo iscuri vode) kružnim pokretima pređite preko keramičkih pločica. Pri tome pazite da fuge ne prelazite uzduž već samo popreko ili dijagonalno.
Posle toga opet uzmite onaj sunđer kojega ste sve vreme koristili i operite lepak sa keramičkih pločica. Kada sve to završite ostavite da se suši narednih 24 časa. Posle toga operite pločice i pred Vama će zablistati Vaših ruku delo.
