Proizvođači gume u Srbiji iniciraće promenu propisa u oblasti prikupljanja otpadnih automobilskih guma kako bi se uz pomoć novog sistema ostvarili bolji rezultati u reciklaži, delatnosti upravljanja otpadom i zaštiti životne sredine, saopšteno je na sastanku Grupacije proizvođača guma pri Privrednoj komori Srbije sa predstavnicima Ministarstva za zaštitu životne sredine. Ova inicijativa odnosi se na izmene Zakona o upravljanju otpadom i Pravilnika o upravljanju otpadnim gumama, koje bi obuhvatale obavezu formiranja kolektivnih operatera za brigu o dotrajalim pneumaticima kao institutu produžene odgovornosti proizvođača.
Ukoliko bi se uspešno realizovala, to praktično znači da bi transport otpadnih guma i adekvatno odlaganje, uz obavezu izveštavanja države o tokovima daljeg kretanja otpada postali odgovornost samih proizvođača, što bi unelo transparentnost u postupak sakupljanja guma i njihovog ponovnog korišćenja, a istovremeno smanjilo ukupne troškove čitavog procesa. Za industriju podova povoljan ishod značio bi lakše dolaženje do preko potrebne sirovine, koja bi usto bila jeftinija.
Podovi od gume po zastupljenosti predstavljaju jednu od obloga sa najširim spektrom primene, a mahom se proizvode upravo od reciklata. Naime, preko 90% svih proizvoda od gume dobija se od sintetičke gume, budući da je ona prirodna (bazirana na kaučuku) zbog ograničenosti resursa vrlo skupa i koristi se gotovo isključivo za pravljenje pneumatika za trkačke automobile, bolide i motore.
Nadalje, najveći procenat sintetičke gume završi u komercijalnoj autoindustriji pa je ne preostane baš mnogo za druge grane. Utoliko je reciklaža važnija kao izvor gume, a pošto se inače radi o teško razgradivom materijalu reciklažom joj se na najbolji način ponovo nalazi svrha. Tako se otpadna guma pretvara u novu sirovinu – gumene granule, čijim se spajanjem pomoću termorezistentnog poliuretanskog lepka dobija podna obloga.
Njihov glavni benefit je što se do beskonačnosti mogu reciklirati i iznova koristiti, pa stoga kao i gotovi artikli od reciklirane gume važe za ekološki proizvod.
KAKO NASTAJU GUMENI PODOVI
Obloge od gumenog granulata u ponudi su najčešće u vidu rolni formata 1,25 m x 15 m, i ploča koje se postavljaju lepljenjem za podlogu ili žlebljenjem jedne u drugu. U sastavu osim prirodne ili sintetičke gume imaju još i plastifikatore, manji procenat punilaca i boju, a raspoložive debljine variraju od 2-5 mm za komercijalne podove, odnosno od 10-20 mm za podove specijalne namene.
Možda Vas zanima:
Polažu se na podlogu od cementnog ili gipsanog estriha po proceduri koja važi za sve elastične podove, što će reći potpunim lepljenjem za podlogu pomoću odgovarajućeg adheziva za gumu, alternativno pinovanjem ako je reč o instalaciji ploča bez upotrebe lepila.
Pored toga što su jednostavne za instalaciju, gumene obloge lako se prekrajaju i dimenziono uklapaju na licu mesta, jako su izdržljive, otporne na promene temperature i vremenskih uslova, i zato podjednako pogodne za pokrivanje unutrašnjih i spoljašnjih površina. Takođe ih odlikuje protivkliznost, nezapaljivost, te odgovarajući stepen elastičnosti koji doprinosi dobroj apsorpciji udaraca i istovremeno upijanju okolnih zvukova – faktori od velike važnosti kada govorimo o namenskim objektima posebnih karakteristika.
Gumeni podovi su se pokazali nezamenljivim za autobuske, železničke i aerodromske terminale kao mesta pojačane frekvencije ljudi čija brojnost na dnevnom nivou nekada dostiže desetine hiljada, gde je potrebna rezistentnost na najviši stepen habanja, antiakustičnost (smanjuju opšti nivo buke za nezanemarljivih 20 dB), i protivkliznost koja posebno dobro dođe zimi, kada se u objekat unosi voda od kiše i sneg. Mesta kroz koja za kratko vreme prolazi tako veliki broj ljudi nažalost su, moramo reći, i veliki potencijalni izvor zaraze.
Guma je sanitarni, antialergijski, antibakterijski materijal koji ni sastavno ni površinski nije zgodan poligon za razvoj i razmnožavanje mikroorganizama, i stoga je prvi izbor za oblaganje podova u autobusima, vozovima, tramvajima i trolejbusima, gde obično najlakše “zaradimo” neku bakterijsku ili virusnu infekciju.
I ploče i rolne mogu imati varijabilno reljefastu površinu: od sasvim glatke, preko one sa unakrsnim linijama, one sa takozvanom dijamant šarom, pa do obloga sa sitnijim ili krupnijim kružnim ispupčenjima. Bez obzira što guma inače nije klizava podloga, potpuno glatke obloge nije preporučljivo postavljati na površinama koje imaju dodira sa spoljašnjom sredinom kao što su hodnici, garaže ili magacini.
Gumene obloge otporne su na mašinske i prehrambene masti i ulja, blaže kiseline i baze, ali i na sva standardna industrijska dezinfekciona sredstva. Čak i one manje debljine dobro trpe opterećenje od teretnih kolica i drugih, većih transportnih vozila bez ikakvih deformacija (udubljenja, pukotina i sl.). Pored toga spadaju u proizvode koji zadovoljavaju posebne zahteve protivpožarne zaštite – teško su zapaljive, a istovremeno otporne na površinska oštećenja od žara cigarete, što ih sve skupa čini odličnim rešenjem za proizvodne i prerađivačke pogone lake i teške industrije svih profila.
ANTISTATIČNA OBLOGA
Guma je u kategoriji oblažućih materijala jedan od najpoznatijih izolatora i antistatika. Antistatičnost kao svojstvo sprovođenja statičkog elektriciteta nakupljenog unutar elektronskih uređaja u zemlji i sledstveno sprečavanja formiranja magnetnog polja koje može dovesti do oštećenja strujnih kola (ili u najgorem slučaju do pregorevanja uređaja), ključna je za objekte sa robusnom računarskom i navigacionom opremom. U ovakav tip objekata spadaju termo i hidroelektrane, komandne kabine na brodovima, kompjuterske sobe, odnosno procesorske prostorije u softverskim kompanijama, upravne zgrade, ili pak upravljačke jedinice vojnih podmornica.
PREPORUKA ZA ODRŽAVANJE
Osobina koja krasi svaku kvalitetnu i praktičnu podnu oblogu je i lako održavanje. Podovi od gume idealna su obloga za površine gde se podrazumeva stalno kretanje koje može izazvati ubrzano habanje poda, a uprkos tome održavaju se samo pomoću vode i uobičajenih deterdženata, ručno ili mašinski. Na dnevnom nivou to bi bilo standardno čišćenje vodom i blagim sredstvom za podne površine, uz dodatno periodično čišćenje mašinom sa rotirajućim diskom, što će zahvaljujući antibakterijskom svojstvu pod redovnim okolnostima biti dovoljno uprkos frekvenciji upotrebe.
Pošto u prostorijama gde se kreće velik broj ljudi u obući sa gumenim đonovima po podu umeju da ostaju ružni crni tragovi, preporučljiva je zaštita poda premazom na bazi voska odmah nakon postavljanja i nadalje sporadično, kako bi čišćenje svaki sledeći put kraće trajalo. To možda neće biti bitno tamo gde je instaliran pod u crnoj boji, ali zato hoće svuda gde je izbor pao na neku drugu boju, a to su najčešće razne nijanse sive na kojima se svaka mehanički naneta fleka jasno vidi.
Autor teksta: Jelena Mitrović, dipl. novinar
