Nekad sasvim solidan hrastov klasičan parket se malo rasušio u dnevnoj sobi pa su se pojavili zazori, a prilično je izgreban, naročito otkako ste nabavili kućnog ljubimca i otkako je stariji sin naučio da vozi bickl; u spavaćoj se posle curenja radijatora prošle zime mestimično odlepio pa neretko u mraku zapnete za odlepljenu lamelicu, a baš kod vrata toliko glasno krcka kad se stane na njega da zvuči skoro kao protiv-provalna zaštita… Od pomisli na horor zvani zamena parketa sa kompletnim privremenim iseljavanjem familije i nameštaja diže vam se kosa na glavi pa još jednom pokušavate da odložite tu odluku, ali je sve izvesnija i neumitnija. I jednom prelomiste, pa krenuste u potragu za rešenjem. Što se mora – mora se.
Klasični parket više nije dolazio u obzir. Nije da njemu nešto fali, a i cena je prihvatljiva. Familija se može poslati na more na dve nedelje, pa onda u posetu babi u selo na još dve, ali šta sa stvarima iz stana? Majstorima trebaju prazne prostorije da bi mogli sve da srede i urade kako valja. Hmmm… moraće se pribeći drugom, bržem… gotovom rešenju. I tako stiže spasonosna ideja! Gotovi parket!
Kod gotovih parketa je najteži problem odabrati pravi u mnoštvu. Na tržištu se, okvirno, može naći oko hiljadu različitih ili manje-više sličnih. Ono što odvaja gotove parkete od klasičnih je što su fabrički završno obrađeni i to na najrazličitije moguće načine: mogu biti uljeni, lakirani ili voskirani, termički obrađeni ili dimljeni, brušeni, četkani ili ručno hoblani, beljeni, crno prani, bajcovani… Obrada zavisi i od vrste drveta, a ona je zahvaljujući globalizaciji vrlo bogata pa se kod nas sada mogu naći i neke egzote o čijem postojanju do skora ama baš ništa nismo znali: tik, kempas, merbau, jatoba, wenge, tali, sucupira, tigerwood, ipe/lapacho, afromorsia, doussie, padouk, sapelli, pynkado, iroko, palisander, bambus, američki orah i trešnja, itd. Dakako, tu su i dalje evropske vrste drveta, ali u proširenom sastavu u odnosu na uobičajeni: dobri stari hrast, bukva, jasen, javor, grab, jova, breza, trešnja, orah i sl. Paleta je postala raskošna: od snežno belih do ugalj crnih, od posve svetlih preko zlatno žutih do boje crne čokolade i svih nijansi crvene. Konstrukcijski se međusobno razlikuju masivni, dvoslojni i višeslojni.
Masivni gotovi parket se sastoji iz jednog sloja drveta debljine od 14 do 20 mm, dok dužine variraju od 400 do 1500 mm, a širina od 90 do 150 mm. Obavezno se moraju lepiti na podlogu celom površinom i ne preporučuju se za polaganje na podno grejanje.
Dvoslojni gotovi parket je, s druge strane, idealan za podno grejanje. Specifična konstrukcija i debljina od svega 9 do 11 mm doprinose smanjenju toplotnog otpora i povećanju toplotne provodljivosti. Kod ovog tipa parketa završni sloj je od plemenitog drveta u debljini od 4 mm, dok donji, noseći sloj može biti od HDF-a ili drveta. Takođe se moraju obavezno lepiti celom površinom na podlogu.
Višeslojni gotovi parket ima konstrukciju koja se procenjuje kao najstabilnija. Tri ili više slojeva su zalepljeni normalno jedan na drugi. Ovaj način izrade parketa je u velikoj meri umirio drvo i sveo njegov rad na minimum jer su sile utezanja izbalansirane te je moguće suvomontažno ili tzv. plivajuće polaganje bez upotrebe lepila. Naravno, može se i lepiti celom površinom na podlogu. Neki od njih se mogu polagati na podno grejanje. I kod ovih parketa je završni sloj debljine 4 mm od plemenitog drveta, dok ostale slojeve do ukupne debljine od 14-15 mm čini neko jeftinije drvo. Kada je o izgledu reč, imaju uglavnom tri pojavna oblika: jednolamelni (izgled daske ili brodskog poda), dvolamelni ili trolamelni.
Pretpostavimo da ste se odlučili za jednolamelni troslojni gotovi parket. Našli ste i sjajnog parketara. Šta vas sve čeka?
Najpre treba skinuti stari klasičan parket. Ispod će se pojaviti podloga koja može biti sasvim ili mestimično oštećena, a trebaće je očistiti i od ostataka starog lepka i prašine. Cementni estrih najpre treba popraviti ukoliko je to potrebno, a zatim naneti i predpremaz (prajmer) kako bi se podloga što bolje pripremila za lepljenje.
Ako postoje značajnije neravnine treba ih sanirati nanošenjem samonivelirajuće mase. Višak vlage, ako se pojavio, može se takođe rešiti predpremazom ukoliko iznosi do 4%. Postavljanje parketa se može raditi parcijalno, prostoriju po prostoriju, te se tako nameštaj ne mora iznositi iz stana. Lepljenje se obavlja jednokomponentnim ili dvokomponentnim lepilima uz nanošenje lepka celom površinom na podlogu u debljini od oko 2 mm. Očekivana potrošnja lepka je oko 1,2 kg/m².
Troslojni gotovi parket se, kako je već rečeno, može postavljati i suvomontažno, odnosno, bez lepljenja. U tom slučaju, nakon obavljenih predradnji sa pripremom cementnog estriha i sanacijom podloge, na nju se stavlja izolacioni sloj u vidu filca, ploča od penastog materijala, presovanog kartona ili rolne plute. Taj sloj ima funkciju da obezbedi bolje prijanjanje parketa uz podlogu i smanji udarnu buku koja nastaje pri hodanju.
Značajna razlika koju lepljenje kao metod postavljanja parketa pruža jeste mogućnost naknadne reparacije parketa hoblovanjem odgovarajućom mašinom budući da je pričvršćen za podlogu. Zbog vibracija koje izaziva mašina to nije moguće kod suvomontažno položenog parketa na kome bi se u tom slučaju pojavile izrazite neravnine, pa i oštećenja.
Pravac parketa je uvek takav da svetlost pada normalno na lamele kako bi sva lepota drveta došla do punog izražaja, a prostorija se vizuelno produžila.
Za postavljanje gotovog parketa sa pripremnim radnjama na površini od stotinjak kvadrata potrebno je dva-tri dana, u zavisnosti od stanja podloge. Ukoliko je podloga u dobrom stanju, potreban je jedan dan.
Ukoliko ste se odlučili za lakiranu varijantu gotovog parketa, čim se lepak osuši, dakle posle 24h, pod se normalno može koristiti. Kad se parket jednog dana pohaba trebaće ga hoblovati, ali do tada će mnogo vode proteći.
Ukoliko ste se, pak, odlučili za završno uljeni parket vrlo je verovatno da ga nikad više nećete morati hoblovati jer on pruža mogućnost parcijalne reparacije. Nakon postavljanja celu površinu treba nauljiti (to obično radi podopolagač) i ostaviti da upije. Važno je ne kvasiti pod narednih nekoliko dana, a onda se pod može sasvim normalno koristiti. Idealno bi bilo uljiti ga bar jednom godišnje. Tada do izražaja dolaze sve prednosti ove obrade. Pod će sinuti kao nov, a sitna oštećenja se vrlo lako mogu sanirati u domaćoj radinosti bez neophodnog angažovanja stručnjaka. Ukoliko je vaša porodica dinamična, sa bogatim društvenim životom, imate malu decu i kućne ljubimce, onda je uljeni parket idealna podna obloga za vas.
Dok ste se osvrnuli oko sebe, reparacija poda je gotova. Možete vratiti nameštaj na svoje mesto, pozvati porodicu da se vrati kući iz privremene emigracije i nastaviti sa životom tamo gde ste stali pre tri dana. Zapravo i nije bilo tako strašno, zar ne?
Piše: Isidora Gordić
