Tehnologija ima ključnu ulogu u održivom razvoju i nije dovoljno samo imati je, već je i primeniti, složili su se učesnici debate. Prema podacima Svetske trgovinske organizacije, sektor upravljanja otpadom u zemljama u razvoju je sve više u fazi privatizacije.
Nove tehnologije za upravljanje otpadom preusmeravaju otpad od deponija, vrše veću reciklažu materijala, stvaraju novu vrednost kroz toplotnu i električnu energiju. EU ne podržava stvaranje deponija na duži rok, a najbolji rezultati su se pokazali u onim zemljama koje imaju visok procenat termičkog tretmana otpada u kombinaciji sa dobro organizovanom reciklažnom industrijom. Tako, na primer, samo u Nemačkoj, postoji oko 6000 postrojenja za termički preradu otpada. Sa druge strane, u Srbiji ima čak 4.481 divljih deponija, samo u Beogradu ih ima oko 300, a odlaganje otpada na lokalne deponije najčešći je način upravljanja otpadom.
Voda i otpad su čvrsto povezani. Ključni izvori zagađenja reka u Srbiji su neprečišćene industrijske i komunalne otpadne vode. Oko 50% zagađenja u rekama dolazi od industrijskih postrojenja, a samo 13% komunalnih otpadnih voda se tretira pre ispuštanja, dok značajan broj lokalnih samouprava u Srbiji nema razvijenu ni kanalizacionu infrastrukturu.
Ljiljana Tanasijević, projekt menadžer u Odboru za zaštitu životne sredine i održivi razvoj PKS je pozdravila skup i naglasila značaj teme Treće javne debate održane pred ovogodišnji Svetski dan voda, koji se obeležava pod motom „Voda i energija“, sa ciljem da se ukaže na pozitivne aspekte veze između vode i energije kao i načina na koji se ona može bolje i delotvornije iskoristiti saradnjom svih zainteresovanih strana.
Dušanka Stanojević, šef Odseka za zaštitu voda Ministarstva energetike, razvoj i zaštite životne sredine, je istakla da Ministarstvo čini napore da harmonizuje regulativni okvir sa Evropskom unijom koji se odnosi na vode. Doneta su podzakonska akta uz novinu da se emisija štetnih materija reguliše na samom ispustu, a Ministarstvo je, uz podršku OEBS-a, organizovalo program radionica na kojima je predstavljeno šta u toj oblasti mogu da očekuju javno-komunalna preduzeća kao i ostali akteri.
Prema rečima Filipa Radovića, direktora Agenije za zašitu životne sredine Srbije, u Srbiji je samo oko 10% opština koje imaju efektivan tretman otpadnih voda, a priključene su na javnu kanalizaciju. “Većina postojećih tretmana komunalnih otpadnih voda ne odgovara potrebama, odnosno izgrađena postrojenja su prevaziđena i po kapacitetu i po tehnologiji prečišćavanja”, kaže Radović. On je dodao da podaci Republičkog zavoda za statistiku govore da je u 2012 godini 58% stanovništva bilo priključeno na sistem javne kanalizacije, pri čemu je generisano 433 milijarde kubnih metara komunalnih otpadnih voda. Od toga, 72% opština ima javnu kanalizaciju. “Prema podacima iz Plana upravljanja vodama za sliv reke Dunav, od približno 3,5 miliona stanovnika sa ovog prostora, priključenih na kanalizaciju, samo oko 4,3% ima tretman otpadnih voda koji je potpuno zadovoljavajući, a još 9,7% ima neki nivo tretmana, ali koji ne zadovoljava u potpunosti zahteve za prečišćavanjem”, naglašava Radović.
Miodrag Popović, šef grupe za otpadne vode Insituta za vodoprivredu Jaroslav Černi ističe da analize pokazuju da potrebne investicije u sektor otpadnih voda u narednih 20 godina dostižu vrednost od preko 4 milijarde € čime sektor otpadnih voda može da postane jedan od razvojnih šansi naše privrede koji može da omogući uslove za otvaranje novih radnih mesta. On je ukazao na nedovoljnu izgrađenost kanalizacione infrastrukture u gradovima i industriji, a posebno nedovoljnu izgradjenost uređaja za tretman otpadnih voda. Svako neispunjavanje zakonom propisanih uslova ispuštanja otpadnih voda ne sme biti izvor dodatne dobiti i povlastica, odnosno mora biti poštovan princip „zagađivač plaća. „Niska cena vode, koje nije dovoljna da obezbedi ni održavanje postojećih vodovodnih i kanalizacionih sistema, a kamoli da generiše razvoj i velike investicione cikluse je takođe situacija sa kojom se suočavamo, te je zato neophodno usmeravanje društvene zajednice prema ekonomskoj ceni vode“, kaže Popović.
Jovanka Arsić Karišić, predsednik UO CEDEF je rekla da Poglavlje 27 u pristupnoj fazi ka EU pred Srbiju stavlja veoma velike zadatke. Tretiranje otpada i korišćenje naprednih tehnologija u cilju što kvalitetnijeg i integrisanog upravljanja otpadom je jedna od važnijih tema koja prodrazumeva korišćenje savremenih procesa i oprema u svim fazama, od nastanka otpada do njegove ponovne upotrebe za proizvodnju novih vrednosti. “Odgovornim upravljanjem otpadom i dobrom kombinacijom reciklaže i termičke prerade otpada, i u našoj zemlji se mogu stvoriti mogućnosti za stvaranje toplotne i električne energije iz OIE, za otvaranje novih radnih mesta i dodatni prihod na nivou lokalnih zajednica. Ovo je naročito važno u svetlu nove Uredbe Vlade Srbije kojom je povećana visina nadoknade predviđena kao podsticaj za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora energije, a koja ove godine iznosi 0,081 din/kWh, što je skoro duplo više u odnosu na 2013. godinu kada je iznosila 0,044din/kWh”, kaže Arsić-Karišić.
Dušan Jakovljević generalni menadžer, ENVI TECH, članica grupe Gorenje Ekologija je naglasio da se od ukupno 165 opština u Srbiji, prečišćavanje otpadnih voda vrši u svega dvadesetak i u samo 5% sela i 5 % industrije. Posebno je istakao tri ključna pitanja na koja Srbija treba da odgovori: kako reagovati na tehnološki izazovan trenutak u kome je prisutan sudar tehnoloških generacija, kako naći balans između potreba i mogućnosti i kako i na koji način finansirati te potrebe.
Prema rečima Dragoljuba Damljanovića, generalnog direktora Schneider Electric, u Srbiji postoji mali broj postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, dok pojedini gradovi i dalje imaju problema sa pitkom vodom, što neminovno zahteva nova ulaganja. “Takođe pored izgradnje novih, potrebno je raditi i na optimizaciji postojećih postrojenja, fabrika voda i otpadnih voda. Schneider Electric pored rešenja za industrijske objekte i infrastrukturu na tržištu Srbije ima i kompletno rešenje za optimizaciju procesa snabdevanja vodom i prerade otpadnih voda počev od pumpnih stanica i fabrike vode (optimizacija upravljanja i bezbednosti), Smart Water Networks (optimizacije isporuke kroz sistem, obezbeđivanje hidrauličkog modela i predviđanja vremenskih prilika), do fabrika za prečišćavanje otpadnih voda (upravljanje i povećanje efikasnosti)” kaže Damljanović.
Marko Popović Mr.Sc.Tech iz kompanije NAUE Opicus kao ekskluzivni zastupnik za Srbiju, svetskog lidera u proizvodnji geosintetičkih materijala, nemačke kompanije „NAUE GmbH & Co.KG“ je naglasio da geosintetički materijali kompanije nalaze primenu kod izgradnje deponija za skladištenje svih tipova otpadnih materija, izgradnje puteva, železnica i prateće infrastrukture, akumulacionih jezera, brana, obaloutvrda, odbrambenih nasipa, izmeštanja rečnih korita i regulacija vodotokova i za mnoge druge namene. Primenom njihovih materijala sprečava se kontaminacija tla i vode. Ukazao je na pozitivne primere iz prakse, naročito u domenu tretmana otpada iz industrije koje su realizovali za NIS, RTB Bor, Fiat i mnoge druge.
Marko Stupar, menadžer prodaje u domaćoj kompaniji RUMEKON koja proizvodi transfer stanice (TS) je potvrdio da internacionalni trendovi u upravljanju otpadom i izgradnja regionalnih deponija postaju praksa i u Srbiji. Nacionalna strategija upravljanja otpadom podrazumeva i izgradnju regionalnih sanitarnih deponija, reciklažnih centara, transfer stanica i spalionica otpada.
„Transfer stanice zauzimaju veoma važno mesto u sistemu upravljanja otpadom i predstavljaju sponu između mesta nastanka i generisanja otpada do mesta njegovog krajnjeg deponovanja, spaljivanja ili nekog drugog tretmana. Transfer stanice služe za pretovar otpada iz vozila za gradsko sakupljanje (autosmećar ili autopodizač) u vozila većeg kapaciteta, a sve u cilju postizanja što ekonomičnijeg transporta. TS jedna od retkih investicija koja vrlo brzo sama sebe otplati uštedama koje ostvaruje tokom transporta, dok se zbog brzog pretovara otpad ne zadržava dugo u urbanim sredinama i da na mestima gde je instalirana transfer stanica nema potrebe za deponijama“, naglasio je Stupar.
Ljubiša Slavković, stručni saradnik u kompaniji O2E čija tehnologija pripada novoj generaciji u savremenom pristupu rešavanja generisanog otpada, kaže da su njihovim patentiranim sistemom obrade komunalnog čvrstog otpada razvili potpunu konverziju raznog otpada do energije i u nove proizvode, bez emisije štetnih materija i gasova, kao i stvaranja nusprodukta (otpada).
„Sa tehnologijom O2E, gradovi, regioni sada mogu pretvoriti svoj otpad u generator prihoda – umesto da plaćaju za transport i odlaganje svog otpada na deponiju, opštine mogu da koriste svoje postojeće infrastrukture i O2E modul da ga pretvori u održive nove proizvode, koje imaju tržišnu vrednost i tako, prodajom istih, prodajom istih, doprinesu budžetu u pozitivnom smislu. O2E rešenja su već u upotrebi širom sveta:
fabrika u Nemačkoj je konvertovala 4.000 tona otpada u 2.400.000 litara goriva godišnje, prošle godine u Španiji, O2E preradila 5.600 tona otpadnih guma u 3.900.000 litara goriva, kao i korišćenje pogona za vertikalni uzgoj organske hrane u Floridi (USA), kompanija je instalirala sistem za stvaranje komposta za oko 200 jedinica za uzgoj organske hrane“ ističe Slavković.
Dejan Bibić, specijalista za mala i srednja preduzeća u DDOR-u kaže da je DDOR NOVI SAD prva osiguravajuća kompanija kod nas koja je prepoznala važnost projekata u domenu energetske efikasnosti i prva napravila posebne uslove za osiguranje u segmentu EE i OIE. U domenu upravljanja otpadom, DDOR ima različite tipove osiguranja: Osiguranje od odgovornosti iz delatnosti, osiguranje imovine – polisa biznisa za proizvodne delatnosti, Osiguranje zaposlenih od posledica nesrećnog slučaja, Osiguranje od opasnosti izazvanih transportom opasnih materija – otpada, Osiguranje štete pričinjene trećim licima i stvarima trećih lica od rizika zagađenja tla i vode uticajem opasnog otpada.
Svjetlana Opačić, WeBSEFF koordiator, E3 International kaže da je Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila novu tranšu WeBSEFF sredstava u iznosu od 75 miliona evra, kao podstrek za unapređenje energetske efikasnosti i aktivniju upotrebu obnovljih izvora energije u zemljama u regionu.“Krediti su dostupni korisnicima iz privatnog i javnog sektora u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Makedoniji, a plasiraju se preko lokalnih banaka koje su učesnice programa. Evropska unija podržava ovaj program kroz obezbeđenje sredstava za besplatnu tehničku podršku za korisnike kredita i finansijske podsticaje, koji iznose od 5% do 10% za privatni sektor i od 10% do 15% za javni sektor“, naglašava Opačić.
Dr Hristina Stevanović Čarapina sa Fakulteta zašite životne sredine EDUCONS Univerziteta podvlači da je upravljanje otpadom jedan od najsloženijih problema u sistemu upravljanja zaštitom životne sredine. Integralno upravljanje otpadom se bazira na izboru optimalne tehnologije i izgradnji infrastrukture koja zahteva različito pozicioniranje različitih objekata propraćenim raznolikim tehnološkim rešenjima.
“Integralno upravljanje uključuje razmatranje 3 aspekta: pravno-institucionalnog, tehničko-tehnološkog i socijalno-ekonomskog. Pored brojnih „objektivnih“ okolnosti, lociranih pre svega na nivou države, (nivo ekonomske razvijenosti, stanje infrastrukture i tranzicione okolnosti, stanje izgrađenosti pravnog sistema, nivo svesti o problemima životne sredine, itd.) izvesni pravno-tehnički problemi locirani na nivou lokalne zajednice (planiranje, izgradnja itd.) mogu predstavljati dodatni opterećujući činilac” tvrdi Stevanović Čarapina.
