Kristijan Norberg Šulc je rekao da veruje da je mesto koncept koji ljudi doživljavaju kroz sećanje i emociju nastalu nakon značajnog i smislenog iskustva i veze sa izgrađenim okruženjem, a isto je sastavljeno od određenog prostora, određene strukture i određene grupe ljudi.
Kroz naš predlog rešenja, pokušavamo da nađemo duh tog mesta u urbanim džepovima Rume, odnosno vezu tih urbanih zona sa prirodnim i prostornim elementima. Kroz predlog, težimo stvaranju svežeg i vedrog životnog stila za sve korisnike prostora, kroz redefinisanje prostora i struktura koje tu postoje, kao i kroz subliminalno povezane aktivnosti. Predmetna Lokacija 2 teži tome da kreira dijalog i interfejs, te stvori adekvatnu vezu između starog i novog. Starog i novog dela, starih i novih korisnika, te dodatno, starih i novih potreba.
Naš predlog počinje ponovnom definicijom prostornih granica sa težnjom ka ponovnom uspostavljanju neprekinutosti interpolarnosti namena, na samoj lokaciji. Novim definisanjem prostornih granica, njegovim istraživanjem i analizom, prikazan je predlog lagane strukture, kao rešenja za ponovno oživljavanje zone u samom centru grada.
Granice
Definisanje prostornih granica je uvek izazov. Posmatranjem prostorne volumetrije predmetne lokacije, stiče se utisak da je sama lokacija izrazito dvodimenzionalna, te da smeštanje sadržaja uvek znači povlađivanje parkiranju u odnosu na sadržaj i stvarnog korisnika prostora. Promišljanje granica za cilj ima stvaranje prostora aktivnosti i sadržaja, pre nego spavaonice za vozila. Kao jedina neiskorišćena niša u pogledu granica, javila se treća dimenzija, koja dominantnu dvodimenzionalnost, a povremeno i ortogonalnost posmatra kao platno u okviru koga treba stvoriti artificijalnu topografiju.
Analizom funkcija i neophodnog sadržaja, kao definicija novih granica se pojavljuje raslojavanje po vertikali, kao model koji može doprineti koegzistenciji funkcija u punom obimu i kapacitetu, te stavljanje na prvo mesto stvarne korisnike prostora, pre nego artefakte savremenog životnog stila.
Kontekst
Locirana u neposrednoj blizini gradskog trga, u dvorištu bloka 4-1-6 i u zaleđu Kulturnog Centra Rume, Lokacija 2 je percepirana kao parkiralište, sa karakterističnim ulaskom preko pešačkog prelaza. Uz nedostatak sadržaja i svoju trenutnu primarnu funkciju, ova devastirana lokacija, ne koristi ni fraktal potencijala koje, s obzirom na svoju poziciju, ima. Korisnik prostora, Čovek, je na ovoj lokaciji sekundarni akter nužne užurbanosti gradskog života, a sama percepcija prostora je parking i ništa više.
Rešenje
Neposredna blizina Kulturnog centra i nepravedna odsečenost lokacije od prostora bioskopa, bili su jedan od ključnih parametara prilikom analize lokacije. Sa parkingom kao neophodnim elementom lokacije, bilo je jasno da ista neće moći da ko-egzistira po pitanju sadržaja, bez želje da se bavimo stvaranjem lepo uređenog parkirališta i da doprinesemo postojećoj dekadenciji lokacije, pristupilo se sagledavanju mogućeg.
Neophodnost aktivnosti i sadržaja, te KC Ruma i zgrada bioskopa, rodili su ideju stvaranja prostora za javno-kulturne događaja koji se tiču kulture, a prevashodno filma.
Lokacija je nazvana PLAT(N)O
Prilikom funkcionalnog raslojavanja lokacije, nivo na samom tlu je pripao parkiranju, a dodatno su uveden stanarske ostave, kao neophodan element savremenog života. Implementacijom treće dimenzije, te visinskog raslojavanja lokacije, uveden je element platoa. Mesta iznad parkinga i ostava, koje stvara mogućnost formiranja novih aktivnosti, jer bez njih, prostor nastavlja biti parkiralište.
Pomalo nesvesno, korisnici su stavljeni na uzdignuto mesto u odnosu na servisne sadržaje koji su locirani na tlu. Novoformirana struktura, pažljivo pozicionirana u odnosu na postojeći urbani matriks, formirala je prostor za sadržaj. Mesto gde se ljudi mogu skupljati, družiti, pratiti izložbe i filmove, u večernjim časovima.
Ovakvom interpolacijom PLAT(N)O postaje dodatna vrednost za sve stanare okolnih stambenih objekata, gde odjednom, vaša terasa više ne gleda na parkiralište, već na otvoreni bioskop, gde zvuk auta menja lagani žamor filmskih klasika. Ohrabreni mogućnostima parcele, želeli smo da stvari odvedemo i korak dalje – da dodatno limitiramo saobraćajno kretanje, te da sadržaju parkiranja, pripadne nužni minimum prostora za manevar.
Pažljivom pozicijom parkiranja u odnosu na ostale sadržaje, došlo se do toga da se svo kretanje dešava u okviru jednog poteza, dok ostatak zone biva mesto interakcije. Inkluzivnost je jedan od postulata savremenog društva. Formiranje prostora gde je moguće pristupiti vozilom, ali nije moguće dozvoliti pristup osobi sa invaliditetom, nije bila opcija. Pored stepenica, formirana je rampa.
Oba elementa su percepirana skulpturalno, kao mesto gde formirani plato, traži i teži svom spajanju sa tlom. Kroz suptilan čin spajanja, ovaj element traži svoje mesto u kategoriji neophodnih sadržaja, jer na kraju dana, ko smo mi bez kulture i interakcije?
Inkluzivnost je sa sobom donela i druga promišljanja. Plato mora biti u nivou. Zone, same po sebi su nametnule i zoniranje materijalizacije lokacije. Tako je saobraćajnica postala granitna kaldrma, gde je njena sirovost i robustnost korišćena kao način dodatnog usporavanja saobraćaja.
Brušeni beton je postao odgovor na zonu ispod platoa, zonu dela parkiranja, ostava i na kraju, mesta okupljanja. Brušeni beton se istakao u velikom izboru materijala, svojom monolitnošću i pojavnom formom. Jasno artikulisana i istaknuta tekstura granulata, dobre tehničke karakteristike i na kraju, mogućnost impregnacije istog i relativno lako održavanje u domenu onoga od čega svaki parking pati – curenja ulja i drugih derivata nafte. Upotrebom brušenog betona, stvorena je mogućnost spajanja materijalizacije podnih i zidnih površina uz postizanje dužeg životnog veka materijala, kroz mogućnost održavanja.
U svojoj osnovi, ovaj materijal je armirani beton, čiji se površinski sloj mehanički uklanja, ostavljajući izložen obrušen agregat, kao sastavni činilac betona. Na ovaj način, korišćenjem, bezmalo, osnovnog građevinskog i gradivnog materijala, dobija se prostor koji može odoleti zubu vremena, te dugo izgledati uslovno i novo i na kraju, koji se zbog svoje mehaničke i hemijske otpornosti, može lako održavati.stvari, Prelaz između zona, tražio je svoj odgovor u materijalu koji je u istom nivou sa ostalim. Taj odgovor je bio korten. Suptilna nota oksidiranog čelika bakarnog tona, koje je postavljena kao sećanje na to šta je prostor bio. I na to šta je sada. Ova nota je korišćena kao element i uvertira svih prelaza na parceli.
Funkcionalnost sadržaja sa sobom je ponela i pitanje zelenila. Onako, krajnje detinjasto i iskreno, želeli smo da formiramo prostor gde se može sedeti u krošnji. I to smo i uradili.
Ograničenost zona koje se mogu opredeliti za zelenilo, rešavali smo ozelenjavanjem onoga što možemo. Tako je odvajanje prema susednim strukturama postalo platno za zeleni zid, a krov ostava mesto gde rastu najlepša lavanda i visoke trave u Rumi. Pozicija ostalog zelenila u okviru partera, za cilj ima kontrolu pristupa i stvaranje dinamike na nivou tla. Na kraju je došla zabava. Teško je gledati film ako prostor nema mesto za sedenje. Teško je biti odrastao, ako nekad i nekad ne dozvoliš sebi da budeš dete.
Tribine na kraju strukture, formirale su zonu sedenja, koja se može koristiti u svako doba dana i večeri. Izrađene od istog materijala kao i „pod“ strukture, one deluju kao prostorna instalacija, kao forma poezije u čeliku, stvorena baš tu, za baš svakog korisnika. Dete u svima nama smo rešili evocirati toboganom. Zato što su tobogani super. I zato što je super ponekad pustiti sebe da budeš dete.
