Jedna od najčešće traženih karakteristika sistema podnih obloga je upravo protivkliznost, jer su padovi ili saplitanje usled klizanja i dalje na čelu udesa na radnom mestu. Rizik se povećava kod glatkih površina, prisustva prljavština i tečnosti kao klizajućih slojeva.
Protivkliznost premaza na bazi reaktivnih smola postiže se nanošenjem prethodno peskom napunjene pigmentisane smole na već prohodan špahtlovan pod i posipanjem sveže površine peskom u višku. Pesak delimično biva uronjen u smolu i ostaje trajno integrisan tokom procesa očvršćavanja smole. Sutradan se ukloni labavi pesak, višak, koji nije ugrađen. Površina sa integrisanim peskom sada ima definisanu hrapavost. Konačno, pigmentisani završni sloj se nanosi valjkom, površina je potpuno zaptivena i obojena, a hrapavost posutog peska ostaje. Na hrapavost se može uticati izborom veličine zrna peska. Grublji pesak, veća hrapavost površine, u principu koristi se pesak sa veličinom zrna od 0,2 do 0,7mm.
Poseban izazov je da se za svaku aplikaciju odabere korisna protivkliznost kako bi postigli maksimalnu bezbednost. Često „maksimum“ zapravo ukazuje na zahtevanu povećanu protivkliznost. Hrapavost podloge koja obezbeđuje sigurnu protivkliznost je naime u konfliktu sa drugim prilično važnim osobinama podnog sistema. Dakle, sa povećanjem hrapavosti značajno se smanjuje mogućnost čišćenja poda, jer se čestice prljavštine bolje integrišu u strukturu, tako da rastu troškovi njihovog mehaničkog uklanjanja.
Ona takođe smanjuje udobnost pri hodanju jer je površina gazećeg sloja formirana od vrhova zrna peska.Dalje hrapavost može uticati i na druga svojstva, kao što su premošćavanje pukotina ili mogućnost difuzije. Ovde je često neophodan savet stručnjaka za pronalaženje razumnog kompromisa. Neka protivklizna svojstva mogu biti postignuta posipanjem dekorativnih plastičnih pahuljica ili staklenim perlama na glatkim površinama.
Ispitivanje otpora klizanju vrši se na „klizavom nagnutom platou“ DIN 51130 „Ispitivanje podnih obloga – utvrđivanje protivkliznosti“. Ovde procenitelj hoda na testnom uzorku podloge, uz povećanje nagiba površine do subjektivnog nebezbednog osećaja, ili zapravo klizanja gde ga prihvata sistem nosača. Prethodno se na podnu oblogu nanosi motorno ulje kao sredstvo za pospešivanje klizanja, kao i cipele sa određenim đonovima. Prema BGR 181 „podovi u kancelarijama i radnim prostorima sa klizavošću“ svrstavaju se u grupe od R9, sa postignutim srednjim nagubom ugla ispitnog platoa od 6°, do grupe R13 gde su svrstani oni sa postignutim srednjim nagibom većim od 35°. Klasa R9 odgovara slaboj, a R13 vrlo visokoj protivkliznosti. Pored toga, određuje se zapremina prostora, što ukazuje na akumulirani prostor između đona i podne obloge, i razvrstan je od V4 (>4cm3/dm2) do V10 (>10cm3/dm2)
| Pregled grupa | Nagib | Zapremina prostora | Minimalna zapremina |
| R 9 | od 6° do 10° | V 4 | 4 cm3/dm2 |
| R 10 | od 11° do 19° | V 6 | 6 cm3/dm2 |
| R 11 | od 20° do 27° | V 8 | 8 cm3/dm2 |
| R 12 | od 28° do 35° | V 10 | 10 cm3/dm2 |
| R 13 | > 36° |
Tabela: Pregled protivkliznih klasa
Ovaj test još uvek nije univerzalno prihvaćen. Klasifikacija podnih obloga se vrši na osnovu najgoreg slučaja gde je klizanje izazvano uljem, što gotovo nikad nije slučaj npr. u učionicama ili maloprodajnim objektima. I pored toga svest o bezbednosti, za trajno suve prostore zhateva procenu protivkliznosti, ali ovakva procena ne spada nužno u obim ispitivanja GBR 181, jer ovo vodi ka „upotrebi macolu da razbiješ orah“ pristupu. Konačno, procena u uslovima laboratorijskog testiranja na nagnutoj površini je uvek do određenog stepena subjektivna.
U međuvremenu, međunarodno, postoji niz drugih metoda, ali nijedna nije zaživela, uglavnom zbog relativno visokih troškova i slabe primenjivosti usled neuporedivosti dobijenih rezultata.
MC Bauchemie d.o.o.
Ilariona Ruvarca bb
22000 Sremska Mitrovica, Srbija
Tel: 022/ 2150-150
info.serbia@mc-bauchemie.com
www.mc-bauchemie.com
