Na mestu kontakta dva slabo provodljiva materijala (izolatora), dolazi do razdvajanja naelektrisanja, što za posledicu ima razliku u električnom potencijalu. Čak i slabo trenje može prouzrokovati razliku potencijala od nekoliko hiljada volti.Količina električnog naelektrisanja je vrlo zavisna od ambijentalne vlažnosti (niža vlažnost – veće razdvajanje naelektrisanja). Sa statičkim elektricitetom srećemo se svakodnevno, a da to i ne primećujemo. Vrlo jasna, praktično dramatična pojava, naprotiv, je elektično pražnjenje koje je posledica izjednačavanja potencijala približavanjem ili dodirom nekog uzemljenog elementa.
Čovek može da oseti pražnjenje naelektrisanja kada postoji razlika potencijala veća od oko 3.000V. Ovo je na primer, slučaj kada neko skida sintetički džemper i podigne mu se kosa na glavi, ili osetite neprijatno peckanje kada dodirnete kvaku na vratima ili karoseriju automobila. Čak su i munje tokom oluje takva iznenadna pražnjenja.
U industriji ova pojava je posledica trenja, struganja i kotrljanja. Pojava iznenadnog električnog pražnjenja može izazvati oštećenja mikroelektronskih komponenata već pri razlici potencijala od 100V, što je mnogo niže od osetne granice za čoveka i zbog toga je neprimetno. Često se rezultat ovakvog oštećenja detektuje kontrolom kvaliteta, ali po nekad, latentno oštećenje može biti uočeno samo pri upotrebi i u toku opterećenja poluprovodnika.
U mnogim oblastima, kao što je na primer proizvodnja elektronskih komponenata vazdušnih jastuka za automobile, posledice mogu biti katastrofalne. Gubici u elektronskoj industriji izazvani pojavom ovakvog elektrostatičkog pražnjenja (electrostatic-discharge, ESD) su enormni.
U zonama gde dolazi do formiranja eksplozivne atmosfere bilo gasovima, parom ili prašinom električno pražnjenje preko varnice mora biti potpuno izbegnuto. Ovaj zahtev je sadržan u nizu zakonskih odredbi (bezbednost na radu, tehnički propisi za zapaljive tečnosti).
Da bi sprečili efekat statičkog naelektrisanja imamo samo jednu mogućnost, da se umesto standardnih podnih obloga koje se ponašaju kao izolator (kao što je i sam beton) opredelimo za ugradnju provodljivih industrijskih podova. Uopšteno, otpor treba da je ispod 108 Ω, a kod čuvanja eksploziva mora biti niži i od 106Ω. U zonama zaštite od pojave elektrostatičkog naelektrisanja (electrostatic protected areas – EPAs), potrebno je zaštititi posebno osetljive mikroelektronske komponente i posebno dokazati otpornost sistema „čovek-cipela-pod“ postizanjem maksimalnog naelektrisanja ljudskog tela u „sistemu“ ispod 100V.
Tehnološke inovacije su dovele do pojednostavljenja sitemskog rešenja, pa se provodljivost MC industrijskog poda, postiže dodavanjem provodljivih vlakana, koja dozvoljavaju vertikalno električno pražnjenje spoljašnjeg sloja, preko specijalnog tankog provodljivog prajmera i konačno preko tačke uzemljenja.
• Podloga
• Prajmer
• Gletovanje površine
•Tačka uzemljenja – MC-Earthing kit
• Visoko provodljivi prajmer MC-DUR GLW
• Habajući sloj od reaktivne smole (sa vlaknima za provodljivost npr. MC-DUR 1800)
Kada danas govorimo o industrijskom podu, on nije samo zaštita betonske površine od prljanja i dejstva agresivnih materija, već nam mora pružiti niz dodatnih vrednosti bezbednost (protivkliznost), hemijsku i/ili mehaničku otpornost, slobodu izbora boja (korporativni identitet) i još mnogo toga.
Pouzdanost i raznovrsnost MC sistemskih rešenja u oblasti provodljivih industrijskih podova garantuje bezbedno i prijatno radno okruženje prilagođeno Vašim zahtevima!
MC Bauchemie d.o.o.
