Industrijski podovi su definitivno sa novim trendovima i tendencijama u arhitekturi i dizajnu postali izuzetno privlačni kao podne površine ne samo u industrijskim već i u stambenim, poslovnim i javnim objektima. Često se industrijski podovi u tipologijama koje nisu industrijske koriste u „sirovom“ stanju kako bi podvukli industrijsku atmosferu koju dizajner želi da napravi u prostoru, ali neretko se koriste i u svojoj dekorativnoj formi.
S obzirom na veliku popularnost ovih podova i sve veće tendencije da upravo on krasi vaše objekte, u našu redakciju konstantno stižu pitanja u vezi sa postavkom, trajanjem, namenom, ali i razlikama među različitim tehnikama industrijskog poda. Odgovore smo, u vaše ime, dobili od vlasnika uspešne kompanije ADITIV BALKAN, Nemanje Mladenovića, koji je razjasnio neke nedoumice koje ste imali i dao prave savete u vezi ovih, čini se danas najpopularnijih, podnih obloga.
ŽIVIM U BEOGRADU I SVE ČEŠĆE U KAFIĆIMA VIĐAM POD ZA KOJI SU MI REKLI DA JE MIKROCEMENT, ŠTA SE DOBIJA POSTAVKOM OVAKVE PODNE OBLOGE I ZAŠTO JE STEKAO TAKVU POPULARNOST ZA KRATKO VREME?
Samim tim što ste primetili mikrocement, obratili pažnju na njega kao pojavu, čak se i potrudili da saznate nešto o njemu, prvi cilj ovog poda je ispunjen, a to je da privuče pažnju i osveži prostor. Podovi su najvise eksploatisani delovi samog prostora, a ipak najmanje pažnje u projektovanju se pridaje upravo njima. Nekako se podrazumevala upotreba pločica, pa se sve svodilo na boju i format. Sa stanovišta korisnika, mikrocement rasterećuje prostor i stvara osećaj širine i čini prostor većim. Neopterećen fugama, naglim promenama boja i formata kao u slučaju pločica, pod postaje detalj prijatan oku. Sa praktične strane lako održavanje, relativno niske cene i brza ugradnja je nešto već rečeno. Ali, mogućnost prilagođavanja u smislu boja, šara, oslikavanja i ispisivanja teksta je nešto što još čeka na nečiju ideju.
Tehnika je tu. Što se vizuelne strane tiče, stalno ističemo nepostojanje fugni. Zašto je to bitno? Pa, sve te silne linije presecaju pod i stvaraju osećaj manjeg, pregrađenog prostora.
DA LI JE MIKROCEMENT DOBAR I ZA MALE POVRŠINE I KOLIKO GA PREPORUČUJETE U STAMBENOM OBJEKTU?
Karakteristike mikrocementa na zavise od veličine prostora osim u smislu cene. Zbog relativno velikog broja slojeva, pa samim tim i dolazaka izvođača, cena može biti visoka ako se radi o prostoru od npr. 5m2. Preduslov tome je planiranje i pravovremeno kontaktiranje izvođača, da bi svi zahtevi u vezi sa kvalitetom i načinom ugradnje podloge bili zadovoljeni.
DA LI JE PREPORUČLJIVO STAVITI INDUSTRIJSKI POD AKO IMAM PODNO GREJANJE I KOLIKI SU RIZICI?
Pod terminom industrijski pod misli se na svaki pod prilagođen industrijskim uslovima. Mogu biti na bazi betona, epoksida ili poliuretana. Zajedničko im je da su svi predviđeni za ugradnju preko podnog grejanja, što i jeste preporučeni vid grejanja u industriji. Generalno industrijski objekti imaju povećanu visinu iz raznih razloga. Posledica toga je velika koiličina vazduha u prostoru koji treba da se zagreje. Grejanje zagrevanjem vazduha u takvim slučajevima je skupo, jer je potrebno zagrejati sav vazduh zbog njegovog svojstva da se topliji vazduh penje gore, a hladniji pada dole. Podno grejanje zagreva direktno beton koji isijava toplotu u visini ljudi. Preduslov za dobro funkcionisanje ovakvog sistema je pravilna ugradnja celog sistema. Podloga mora biti dobro zbijena da ne bi došlo do sleganja betona i kidanja cevi. Dilatacije u betonu su obavezne zbog širenja i skupljanja betona usled zagrevanja i hlađenja. U slučaju ugradnje epoksidnih podova, preporuka je da podno grejanje radi minimum dve nedelje pre ugradnje. Na taj način izazvaće se pojava eventualnih pukotina koje se lako mogu sanirati pre epoksida.
KOJA JE RAZLIKA IZMEĐU EPOKSIDNOG PODA I POLIURETANA?
Vizuelno gotovo da nema razlike. Odabir adekvatnog proizvoda će zavisiti najviše od uslova eksploatacije. Epoksidi su izuzetno tvrdi, pa samim tim i otporni na pritisak i opterećenje. Najviše nalaze primenu u suvim skladištima, gde su u upotrebi viljuškari, a zahteva se lako održavanje podloge. Međutim, zbog svoje krutosti, podložni su grebanju. Poliuretani, nasuprot tome, su mekši i elastičniji, pa samim tim otporniji na grebanje, a i lakše prenose pojavu manjih pukotina u podlozi. Česta je situacija kombinovanja epoksi podova i tankih PU premaza da bi se dobila bolja otpornost. Epoksi podovi su osetljivi na UV zrake i temperature ispod 0 stepeni, dok je većina poliuretana otporna. Na kraju, izbor pravog proizvoda najbolje je prepustiti proizvođaču materijala sa predočenim uslovima eksploatacije.
DA LI JE ISTINA DA JE EPOKSID NAJBOLJI ZA PREHRAMBENU INDUSTRIJU I ZAŠTO?
Epoksid jeste definitivno najbolji pod za prehrambenu industriju zbog jednostavnog održavanja i antibakterijske površine. Zapravo, jedini pod koji ispunjava HACCP standard.
HTELA SAM DA STAVIM 3D POD U KUPATILO, ALI POŠTO SAM POZVALA I PITALA ZA CENU ČINILA MI SE PREVISOKA. ZAŠTO JE TO TAKO?
Visoka cena dolazi zbog visoke cene materijala i generalno malih pozicija ugradnje. Za ugradnju se praktično dva puta radi epoksidni pod, jednom pre i jednom posle 3D folije. Kada na to dodamo cenu 3D folije od 30-40 eur/m2 u kombinaciji sa velikim brojem slojeva i dolazaka, lako dolazimo do cene od 150-200 eur/m2. Generalno se zahtevi svode na toalete površine 5 m2 u najboljem slučaju sobu od 20 m2. Ako uzmete u obzir da dolazak jednog čoveka i vozila vredi barem 50 eur/dan i pomnožite to sa 6-7 dolazaka, videćete kako cena po m2 brzo raste.
ŠEST MESECI NAKON POSTAVKE INDUSTRIJSKOG PODA, NA DELU NA KOJEM SE KREĆE VILJUŠKAR POČEO JE DA SE LJUŠTI. DA LI MI PREPORUČUJETE DA GA POPRAVLJAM ILI DA STAVLJAM POTPUNO NOVI?
Ako je oštećenje nastalo posle već šest meseci, pretpostavljam da je došlo do nekog propusta u ugradnji. Za početak bi trebalo uraditi sanaciju da se problem ne bi širio, ali ako se počne ljuštiti i na drugim mestima, verovatno ćete morati da zamenite ceo pod.
KOJE SU PREDNOSTI FEROBETONA, KAKO SE ON ODRŽAVA I KOLIKO MOŽE DA TRAJE?
Najjeftiniji, a najbolji, ne idu zajedno. Osim u slučaju ferobetona. Ako se pravilno ugradi i održava, služiće vas veoma dugo. Prednost mu je niska cena u poređenju sa epoksidom, brzina ugradnje i veća otpornost. Mane koje se ovom podu pripisuju nastaju zato što se ne ulaže dovoljno u zaštitu i održavanje. Otpornost na ulja, maziva i vodu lako se stvara nanošenjem raznih impregnacija ili sredstvom za ojačanje površine. U kombinaciji sa redovnim održavanjem dobija se glatka i sjajna površina. Dodatna mogućnost koju ferobeton daje je poliranje. Poliranje površine dijakeramikom od najniže do najviše granulacije stvara neupojne podove, visokog sjaja, lake za održavanje i bezbedne za upotrebu.
OD ČEGA SVE ZAVISI DUGOTRAJNOST INDUSTRIJSKOG PODA?
Od pravilnog odabira, pravilne ugradnje i redovnog održavanja.
AKO BIH HTEO DA UŠTEDIM JER IMAM DVE VELIKE HALE DA POSTAVIM POD, JEDNA JE MAGACINSKI DEO, DOK JE DRUGA PROIZVODNJA HRANE, NA ČEMU MOGU DA PRIŠTEDIM, A NA ČEMU NIKAKO NE BIH TREBAO DA ŽALIM NOVAC?
Najviše se uštedi kada se u startu sve uradi kako treba. Problem nastaje kada u procesu upotrebe morate da prekinete sa svojom delatnošću da bi sanirali podove. Podovi su deo objekta sa najvećom eksploatacijom, pa nisu pozicija koja trpi uštede. Međutim, ukoliko im u startu pružite odgovarajuću zaštitu i pravilno održavanje, možete da uštedite tako što ćete ih duže eksploatisati. Razliku u ceni između poliranog betona i ferobetona možete kasnije nadoknaditi u nižim troškovima za rasvetu i održavanje. Zbog visokog sjaja i glatke površine, reflektuju svetlost i takođe traže mnogo manje održavanja.
KOLIKO SE INDUSTRIJSKI PODOVI RAZLIKUJU OD ONIH PRE DESET GODINA I U KOM SMISLU SU NAPREDOVALI?
Zapravo, ne mnogo. Ferobeton i epoksid su isti već decenijama. Tu i tamo promeni se neki komercijalni naziv, ali materijali i način ugradnje su isti. To su proverene tehnologije koje dobro vrše svoj posao i za sada nema nekih ozbiljnih naslednika. Ono sto je novo su neki novi vidovi zaštite ferobetona, dodatno poliranje za povećanje dugovečnosti, liveni cementni podovi debljine tek 10 mm kao zamena za ferobeton. Zapravo ne očekujem neke bitnije novine na tom polju, ali ono što definitvno sledi će biti sanacija svih tih podova koji se već 20 godina rade i eksploatišu. Ostaje da vidimo koje tehnike će biti primenjene.
Intervju:
P. Redakcija časopisa “PODOVI”
O. Nemanja Mladenović, Aditiv Balkan d.o.o.
ADITIV BALKAN d.o.o.
Carice Milice 13, 11351 Vinča-Beograd
T. +381 65 29 00 995
office@aditivbalkan.com
www.aditivbalkan.com
