Sve češće se „uradi sam” majstori odlučuju da se uhvate u koštac samostalno i sa većim projektima. Svaki veći projekat može se podeliti u više manjih, radi lakšeg transporta materijala i brzine odvijanja samog procesa. Takođe, lakše je manji element postaviti na predviđeno mesto, nego veći.
Kada se pod postavi ispod štoka i krila vrata, spojnice se mogu postaviti. Spojnice skrivaju ivicu podne obloge na jednoj strani i ivicu susednog poda prekrivajući rupu između njih. Postoje različite vrste spojnica i različiti načini njihovog postavljanja. Kada se odlučite za određeni tip spojnice, pitajte vašeg prodavca o načinu postavke ili pogledate uputstvo. Često spojnice mogu doći u dva dela: jedan fiksni koji se postavlja na podlogu i jedan završni koji naleže poput finalnog elementa poda. Fiksni deo spojnice se postavlja tako da se drži jaz od 1 cm. Otvor se izmeri, kako bi se postavio poslednji deo poda do spojnice, konstantno vodeći računa o rastojanju. Potom, isecite i postavite deo poda do spojnice, a zatim i gornji deo spojnice koji će preći na oba poda.
Laminat se može postaviti i korišćenjem lepka. Njegova primena je preporučljiva i kod „klik-klak” sistema postavke i to u slučaju kada je zbog ukrajanja laminat podložan „hodu“.
Do oštećenja spojnica može doći usled izostanka mase spojnice ili pukotine u masi za ispunu. Otklanjanje štete se može izvršiti kompletnim uklanjanjem stare ispune spojnice, prethodnom obradom stare spojnice peskarenjem, premazima za spojnice i sredstvom za izolaciju spojnica koje se nanosi peskarenjem uz pomoć pištolja. Projektanti predviđaju kontrolne podeone linije: spojnice i dilatacije u ploči tako da pukotine drže pod kontrolom i da se formiraju u smanjenim delovima kontrolnih površina. Primer ovoga su linije na trotoarima.
Podeone linije se mogu ostvariti postavljanjem podeonih materijala pre izlivanja betona, kao kod trotoara, ili sečenjem u svežem, izlivenom betonu. Sečenje linija se najkasnije radi dan posle izlivanja, pošto skupljanje počinje čim se beton počne stvrdanjavati i isušivati.
Skupljanje može biti problematično kako zbog pucanja betona koje se može javiti, tako i zbog uvijanja betonske ploče. Kada se gornji deo ploče suši brže od donjeg, on se i više skuplja i može da podigne ploču na ivicama blizu kontrolnih dilatacija. Ovo može biti problem ukoliko opterećenja, kao što su ona od viljuškara, putuju preko dilatacija i premeštaju uvijene ivice. Ovakvo dejstvo opterećenja može dovesti do pucanja i pomeranja betonske ploče.
Terasa može da propušta vodu usled oštećenja keramičkih pločica i spojnica (fugni) ili usled njihove poroznosti. Oštećene i sumnjive spojnice treba odstraniti i uraditi nove. Ispucale ili polomljene pločice treba zameniti.
Sistemi za zaptivanje spojnica
Sistemi za zaptivanje spojnica su sistemi visokih performansi, koji se primenjuju na konstruktivne, dilatacione i radne spojnice kao i pukotine. Kada je sistem fiksiran preko spojnice, omogućava nepravilna i velika pomeranja u više smerova, pri čemu je obezbeđen kvalitet na visokom nivou u pogledu kvaliteta zaptivanja. Najčešće se sistem sastoji od elastične hidroizolacione trake i odgovarajućeg epoksidnog lepka.
Vlaga u podrumima
Prilikom sanacije kapilarne vlage u podrumu, koji je ispod nivoa terena i kojem se ne može prići sa spoljašnje strane, najpre je potrebno vlažan zid, premaze i ostale slojeve odstraniti u potpunosti do same podloge, i to u visini cca 0.5 m oznad visine vidljivog oštećenja. Fuge (spojnice) je potrebno očistiti do dubine od 2 cm. Potom se zidne površine u celosti čiste žičanom četkom, peskarenjem i oprašivanjem ili pranjem pod pritiskom. Ovako pripremljena podloga podesna je za daljnju obradu.
Održavanje spojnica
Održavanje dilatacionih spojnica je vrlo jednostavno, ali se periodično moraju obavljati pregledi. Posebno treba obratiti pažnju s proleća kada se nanosi leda, kamena, drveta i metala mogu zadržati u prostorima za dilatiranje i onemogićiti pravilno funkcionisanje dilatacije.
Spojnice pločica poda
Širina spojnica (fugni) je direkno određena krstićima od plastične mase tj. zavisi od debljine krstića. Postavlja se po krstić na svakom spoju četiri pločice. Napreduje se naizmenično, prvo horizontalni, pa vertikalni red. Pločice se tapkaju pomoću drvenog podmetača i gumenog čekića kojim se lagano udara u podmetač. Time se pločice dovode u istu ravan. Kada se postave prve pločice, celi postpuak se ponavlja. Ne nanosite lepak po rubovima i uklanjajte svaki višak odmah, jer to nećete moći kada očvrsne.
Kod postavljanja krstića u plitku spojnicu, krakovi koji smetaju se skraćuju kleštima. Kod uklapanja poslednje ili prve pločice, krstić se umeće vertikalno i koristi se debljina jednog njegovog kraka. Kada se pločica iseče i krstići podese, lepak se nanosi na poleđinu pločice. Nanos se poravnava mistrijom. Kao i kod celih pločica, krstići se vade kada lepak počne da steže i ostavlja se da se suši.
Kada se završi sušenje, pristupa se fugovanju. Fugovanje predstavlja obradu spojnica, i sastoji se u ispunjavanju prostora između pločica. To je završna faza popločavanja koja daje elastičnost čitavom sklopu obezbeđujući njegovu nepropustljivost. Značajan je i estetski efekat fuga. Danas se mase za fugovanje proizvode u širokom spektru boja i ostavljaju više izbora prilikom kombinovanja boja. Postupak se započinje pripremom mase za fugovanje. Prah se sipa u vodu i meša dok se ne postigne odgovarajuća gustina mase. Pre sipanja mase, sunđerom se nanosi zaštitno sredstvo koje sprečava masu da se upije u porozno tkivo samih pločica. Masa se sipa u spojnice i utiskuje između pločica mistrijom “mačji jezik” ili ivicom obične mistrije. Treba voditi računa i biti pažljiv da se ne bi ogrebala glazura pločica.
Potom se površina prebrišite elastičnim gumenim krilom koje se vuče dijagonalno, kako bi se dobili ravnomerni nanosi mase u spojnicama. Fuge treba da budu glatke i bez udubljenja. Višak mase se uklanja i čisti vlažnim sunđerom. Pranje površine mora biti završeno brzo, pre početka stezanja mase.
Kada se spojnice sasvim osuše, nakon dva sata, pločice se istrljaju suvom krpom. Završna obrada fuga se vrši drvenim štapićima, blagim pokretima ruke. Blagim zaglađivanjem, spuštaju se ispod površine pločica, čime se površini daje blagi reljef. Na kraju, pločice se dobro operu.
Dilataciona spojnica je mehanizam u pokretu, pa je vrlo važno omogućiti ovo kretanje u svim uslovima eksploatacije objekta.
Autor teksta: Ljubica Grujić, mast. inž. građ.
