U Studeničkim mermerima radi se već dugi niz vekova, kao retko gde kod nas. To se može videti u Karlovačkom arhivu, ali I arhivima danas nama susednih zemalja Kotorskom i Dubrovačkom. Prema predanju drevni zanat obrade kamena doneli su ovde neimari sa primorja i preneli ga na domaće Rašane „kraljeve ljude”.
Studenički mermeri-masivni I debeloslojeviti javljaju se u vidu sitnozrnih na tržištu nazvanih „Bela Studenica” ili krupnozrnih „Studenički Kristalino”. Blokove ovih vrsta mermera bele boje i preradjivao u ploče gaterisane, frezovane i glačane proizvodio je “Ukras” Industrija i rudnici mermera I granita iz Novog Pazara, ali o tome kao i veštim, skromnim i trudoljubivim obradjivačima kamena, od kojih su mnogi majstori kamenoresci od „davnine” po 5-6 generacija pisaćemo možda nekom drugom prilikom.
Danas postaje sve više aktuelna proizvodnja mermera u vidu slojeva, prirodno izdeljenih u ploče debljine od 1 do 5cm (uglavnom 2 – 3 cm). One su našle svoje tržište od Kraljeva do Novog Pazara, u ovakvom obliku prodiru i na tržišta Beograda i Novog Sada, ali sporo, budući da posrednici, koji trguju ovim kamenom prikrivaju ili lažno prikazuju njegovo poreklo u cilju suzbijanja konkurencije. On su ugradjuje u dvorišne prostore, stepeništa, staze i prolaze, ali i fasade koje dobijaju rustičan izgled.
Zid obložen studeničkom „pločom”
Pločasti mermer Studenice je za ovu svrhu neklizajućih površina, koje ostaju blago hrapave, kakve su i bile u stenskoj masi nalazišta. Ako se geometrizuju, onda se to radi u dimenzijama obično slobodno x15 ili slobodno x20, debljine 2 ili 3 cm. Na posebno insistiranje kupaca isporučuju se i ploče veće ili manje debljine od navedenih. Cena 1m² pločastog mermera je oko 5 eura.
Ugradnja u stepenišni prostor privatnog objekta
Unazad do pre 80 godina u Studenici je bilo i kuća za stanovanje i pomoćnih objekata pokrivenih kamenim pločama. Njima su i danas pokrivene manje seoske crkvice i kapele.
Pored upotrebe za spoljašnje oblaganje, ovdašnji pločasti mermeri našli su i upotrebu I primenu za unutrašnje oblaganje: za podove, pultove, šankove u lokalima, posebno savremeno korišćenje je u trpezarijama i dnevnim sobama. Premazani bezbojnim lakovima, pločasti mermeri i škriljci ugradjeni u unutrašnjost objekta ističu svoje izvanredne naturalne boje. Ovaj prirodno izdeljeni i pločasti kamen se sve više koristi i usled povoljnih fizičkomehaničkih osobina u Evropi. Na severu Italije u pokrajini Trento su ne samo ulice i trgovi obloženi ovim kamenom, već i kuće i njihovi krovovi.
U Studenici su zastupljeni sledeći tipovi mermera i drugog pločastog kamena metamorfnog porekla, usled čega poseduje izuzetno dobre fizičko-mehaničke karakteristike:
- Srebrnasto-beli (nazvan Studenički „cipolino”)
- „Plava ploča” vrlo lepa I ujednačena, od koje se mogu dobiti ogromne dimenzije u jednom komadu
- „Žuta ploča”
- „Crvena I narandžasta” ploča
Pored gore navedenog kamena kalcijum karbonatnog sastava, ovde se nude i „zelena ploča” izgradjena od amfibolitskog škriljca ili “crna” istog silikatnog sastava, ali i „siva”.
Dvorište porodične kuće Antonijevića u Ivanjici, kombinacija „Studenički cipolino”, „žuta” i „plava” ploča, geometrizovane ivice u dimenzijama 10×10, 20×20 i sl., sa prirodno izdeljenim i neobradjenim spoljnim sjojnim površinama (majdan Božić Miloice).
Kamen se cepa znalački vešto duž površine slojeva ručnim alatom, koji zatim isti sortiraju po boji i debljini na palete. Pločasti mermer je otporan na pritisak i savijanje. Takodje je otporan na habanje, poseduje malo upijanje vode i poroznost. Otporan je na atmosferu zagadjenih gradova, te se može upotrebiti za oblaganje enterijera i eksterijera, pa I ionih horizontalnih za znatnom frekvencijom pešačkog i drugog saobraćaja, pri čemu svaki slučaj treba posebno razmotriti.
Studenički masivni i pločasti mermeri se javljaju u pojasu dugom preko 25km od južnih padina planine Golije, preko Studenice a završavaju se u srcu planinskog pojasa Čemerna kod Kraljeva. Obrada kamenih ploča i danas ovde, uz stočarstvo i poljoprivredu predstavlja osnovnu delatnost, kojom se bavi znatan broj gostoljubivih meštana na svojim posedima u više medjusobno udaljenih lokaliteta u jednom pojasu netaknute prirode sa četinarskim i listopadnim šumama, proplancima i izvorima, iz kojih ističu bistri potoci, upravo onim što nedostaje gradskom čoveku.
Autor tekst i foto: Vesko Pajković dipl.inž.geologije
