Pod pojmom sanitarije podrazumevamo lavabo, WC šolju, bide, pisoar, tuš kadu i kadu. Zajedničko im je da se prave od materijala otpornih na vlagu i habanje, koji se relativno lako održavaju i zadovoljavaju estetske zahteve. Danas je to izvodljivo sa raznim materijalima tako da se koriste materijali kao keramika, akril, mermer, drvo, fiberglas, određene vrste plastike, staklo, liveno gvožđe.
Ponuda sanitarija na našem tržištu je u poslednjih desetak godina doživela ekspanziju pa je samim tim i odabir odgovarajućih sanitarija i prateće opreme postala veoma bitna stvar u kreiranju kupatila i toaleta. Ranije je izbor bio veoma sužen, sanitarije su bile tipske, tako da se ceo izbor uglavnom svodio na pitanje da li postaviti kadu ili tuš kabinu.Sa današnjim izborom sanitarija i prateće opreme otvorene su razne mogućnosti za uređenje a odabir je veoma sličan odabiru keramike.
Prva stvar u odabiru odgovarajućih sanitarija je njihova buduća funkcionalnost i mogućnost ugradnje naspram celog objekta. U tom smislu je bitno posavetovati se sa stručnim licem, da li sa samim izvođačem radova ili sa arhitektom, koliko je moguće određenu sanitariju implementirati u izabrani prostor. Pri gradnji novih objekata te mogućnosti su uglavnom potpuno otvorene ali u slučaju adaptacija starih prostora može doci do prepreka. Uz dobre izvođače radova i u starijim objektima se uglavnom mogu prevazići gotovo svi problemi. Estetski, sanitarije treba da budu deo celine sa keramikom i kupatilskim nameštajem.
Pod pojmom sanitarije podrazumevamo lavabo, WC šolju, bide, pisoar, tuš kadu i kadu. Zajedničko im je da se prave od materijala otpornih na vlagu i habanje, koji se relativno lako održavaju i zadovoljavaju estetske zahteve. Danas je to izvodljivo sa raznim materijalima tako da se koriste materijali kao keramika, akril, mermer, drvo, fiberglas, određene vrste plastike, staklo, liveno gvožđe…
Lavaboi se prave u raznim oblicima i dimenzijama i od raznih materijala. Po načinu postavke se dele na ugradne, poluugradne, nadgradne i klasične. Ugradni lavaboi se postavljaju u ploču ili nameštaj koji je predviđen da ih i nosi, tako da je spoljna strana umivaonika potpuno skrivena. Poluugradni lavaboi samo jednim delom ulaze u nameštaj dok drugi liče na nadgradne. Nadgradni lavaboi u gotovo svim slučajevima zahtevaju ploču koju je potrebno montirati pre postavke umivaonika pošto se umivaonik polaže na nju te je potpuno vidljiv.
Ima i nadgradnih lavaboa koji se kače na zid, ali je to dosta retko. Klasični lavaboi se montiraju na zid i ispod njih se po želji može napraviti toaletni ormarić ili postaviti postolje koje sakriva instalacije. Materijali od kojih se danas prave lavaboi su razni: drvo, staklo, keramika, exmar ( mleveni kvarc lepljen u sinteričku smolu ), kerok, mermer, PVC, guma… Oblici lavaboa su takođe razni: plitki, duboki, četvrtasti, obli… Odabir oblika, veličine i materijala od kog je napravljen zavisi od klijenta tj od enterijera samog kupatila.
Wc šolje i bidei se u klasičnoj izvedbi pojavljuju sa podnim ili zidnim izvodom sa niskomontažnim ili visokomontažnim vodokotlićem. Modernije varijante su konzolne wc šolje i bidei koji se kače na zid sa ugradnim vodokotlićem za wc šolju. Postoje i monoblokovi gde wc šolja i keramički vodokotlić koji je naslonjen na wc šolju čine jednu celinu.
Kombinacija konzolne wc šolje i ugradnog vodokotlića je moguća gotovo u svim prostorima i vizuelno je mnogo čistija od klasične kombinacije sa plastičnim ili keramičkim kotlićima. Pitanje koje se često postavlja za ugradni vodokotlić jeste kako se rešavaju eventualni kvarovi na samom mehanizmu. Iskustvo je pokazalo da se u slučaju renomiranih proizvođača kvarovi dešavaju zanemarljivo retko.
Vitalni delovi vodokotlića odnosno sam mehanizam je lako zamenljiv kroz otvor na kome se nalazi taster za puštanje vode, tako da ni u slučaju eventualnog kvara nije neophodno lupati pločice. Jedina prepreka oko ugradnje ovakve vrste wc šolje može biti ako zid u koji je potrebno ugraditi vodokotlić nema dovoljnu dubinu. Ova situacija se može rešiti tako što se pravi obloga, tj banak ne dublji od 15-20cm i ne viši od 120cm (od gipsa ili klasičnim zidanjem) u koju se ugradjuje vodokotlić. Materijal od koga se najčešće prave wc šolje i bidei je keramika.
Neki renomirani proizvođači u procesu proizvodnje određenim supstancama tretiraju sam materijal tako da se kapi vode ne zadržavaju na sanitariji i ona ostaje suva pa je samim tim olakšano i održavanje.
Na odabir kade ili tuš kabine najviše utiču dimenzija prostora i stil života. Ako se opredelite za tuš kabinu osnovna dilema je da li postaviti tuš kadicu ili pod kabine obložiti sa keramikom. U slučaju da se ne postavlja tuš kadica, problem sakupljanja vode je najbolje rešiti sa trakastim slivnikom (kanalicom) koji vizuelno izgleda veoma lepo i elegantno. U tom slučaju je naročito važno da hidroizolacija bude dobro odrađena. Sa druge strane, postoji veliki izbor tuš kadica. Dimenzije gotovih kabina i kadica se kreću od tesnih 75×75 cm pa sve do 150×100 cm. Po mom ličnom iskustvu ne treba uzimati kadice i kabine koje su manje od 80x80cm, pogotovo ne polukružne pošto su premale i skučene gotovo za svakog čoveka.
Klasične tuš kadice su visine 10-15cm ali postoje i niže, visine 3-5cm kao i one koje su celom površinom ugrađene u pod. Neki dizejneri su se pozabavili izgledom tuš kadica tako da one danas mogu da budu zaista lep dekor u kupatilu, ali su naravno i dosta skuplje. Najčešći materijalli od kojih se prave tuš kadice su akril i keramika, a može se još pojaviti i exmar i drvo. Kod exmara ili drveta jedini problem je održavanje pošto ne trpe agresivna i abrazivna sredstva za čišćenje. Kada se odlučite koja tuš kadica zadovoljava Vaše potrebe potrebno je izabrati i odgovarajuću kabinu.
Bilo bi najbolje kada bi mogli da izbegnete kabine sa klizačima. Klizna vrata su dosta teža za održavanje od vrata sa šarkama a sami klizači, koje je dosta teško zameniti, brzo propadnu tako da to nije dugotrajno rešenje. Kod odabira tuš kabine je bolje da kabina bude od kaljenog stakla, a ne od plastike. Oblik kabine zavisi od samog prostora i može biti kombinacija fiksnog i pomičnog dela odnosno vrata.
Postoji mogućnost da se postave samo vrata (zidovi su obloženi keramikom) ili samo fiksni deo bez vrata (tzv „walk in“ varijanta) u kom slučaju paravan treba da bude dovoljno velik da voda ne izlazi iz tuš kabine. Dobra stvar je da se tuš kabine mogu praviti po meri i da se pri kupovini ne moraju uzimati zajedno sa kadicom. Kod nas postoji nekoliko dobrih domaćih proizvođača koji po meri prave tuš kabine od kaljenog stakla . Moj savet prilikom odabira stakla za kabinu je da bude potpuno transparentno kako Vam vizuelno ne bi zatvorilo prostor. Naravno ukoliko postoji potreba staklo se može delimično peskirati.
Kod izbora kade je osnovna dilema da li izabrati običnu ili hidromasažnu kadu. Morate biti spremni da za dobru i kvalitetnu hidromasažnu kadu koja će raditi kvalitetno i dugo odvojite sumu koja je približno jednaka sumi koju bi odvojili za nov ili polovan automobil. Jeftine kopije hidromasažnih kada jednostavno ne rade i više služe da popune prostor nego što mogu da se koriste. Hidromasažne kade se nalaze u raznim dimenzijama od 140×80 cm pa sve do 200×200 cm. Uglavnom su pravougaonog oblika, ali postoje i ugaone, okrugle i kockaste. Prave se uglavnom od akrila u raznim bojama. Kod hidromasažnih kada, za razliku od običnih, sa prednje strane mora postojati maska ili oplata, koja se može skinuti po potrebi zbog montaže, redovnog servisa (po preporuci proizvođača) i održavanja sistema.
Ta maska može biti u istoj boji i materijalu kao i sama kada a može se i posebno napraviti od nekog drugog materijala. Postoji i mogućnost da se obloži keramikom ili mozaikom koji se u tom slučaju lepe fleksibilnim vezivom. Performanse današnjih kada su dostigle jako visok nivo tako da možete imate mogućnost da napravite svoj lični spa kutak. Postoje kade sa vazdušnim i vodenim mlaznicama, grejačima koji održavaju konstantnu temperaturu vode, sistemom za masažu stopala i lumbalnog dela kičme, terapija ozonom (čist kiseonik koji ulazi u vodu), hromoterapija (terapija svetlošću koja se nalazi pod vodom), ugrađene muzičke linije koji pomažu prilikom opuštanja, mogućnost dodavanja eteričnih ulja itd. Uglavnom svi saloni koji drže ovakve kade imaju ovlaštene servisere od strane prizvođača koji izlaze na teren po potrebi. Ovu stavku obavezno proverite prilikom kupovine pošto kade nisu standardizovane i ne može ih popraviti baš svaki majstor.
Klasične kade se prave od akrila, drveta, inoxa ,exmara i stakla. Dimenzije se kreću od 130×70 pa sve do 200×100 cm. Kod nekih proizvođača možete da poručite kadu koja je predviđena za hidromasažu ali joj u fabrici ukinu hidromasažni program. Mogu biti ugradne što znači da se obziđuju i oblažu keramikom, ili stojeće sa oplatom odnosno maskom. U poslednje vreme se vraćaju u modu kade koje svojim oblikom podsećaju na starinske slobodnostojeće kade. Kod ovakvih kada je pitanje samo koliko je kupatilo prostrano pošto one dolaze do izražaja samo ako imaju dosta prostora oko sebe. Ovako postavljene kade mogu da se uklope u dosta stilova enterijera i deluju veoma raskošno i bogato.
Postoji još jedna vrsta kada koja se ne koristi tako često kod nas ali su dosta praktične. To su kombinovani boksovi koji imaju u jednom delu kade proširenje koje se koristi kao tuš kabina. Ovo je idealna kombinacija za ljude koji žive u zajednici gde se jedan deo domaćinstva samo tušira, a drugi deo voli da se povremeno kupa u kadi. Ovakvi boksovi se često prave kao hidromasažni sa mlaznicama koje se nalaze na zidovima kabine. Postoji mogućnost da i Vi sami napravite na delu kade stakleni panel sa hidromasažnim stubom tako da se dobije sličan rezultat.
