Saradnja investitora, projektanta, dizajnera enterijera i izvođača radova na projektu

Međusobna kvalitetna saradnja na svakom građevinskom projektu između investitora, projektanta i izvođača radova je suštinski važna za uspeh celog projekta. Ukoliko je na samom startu definisano šta se radi, kako se radi i ko šta radi, projekat je moguće izvesti u zadatom roku, bez prekoračenja predviđenih troškova i u zadovoljavajućem kvalitetu.

Za kvalitetno izveden projekat je potreban investitor koji bar okvirno zna šta želi i u okviru tih svojih želja da odrešene ruke angažovanom projektantu ili dizajneru enterijera da izvuče maksimum estetskih, tehničkih i funkcionalnih zahteva iz datog projekta, zatim dizajner enterijera koji zna svoj posao, komunikativan je i spreman na saradnju, i provereni i iskusni izvođači radova koji će kroz zajedničku komunikaciju sa investitorom a prvenstveno sa dizajnerom enterijera sprovesti u delo sve što je zamišljeno.

Kako u praksi izgleda pomenuta saradnja najslikovitije se može videti iz realnog primera na „terenu“, u primeru renoviranja porodičnog stana od 105m2 koji je letos potpuno preuređen i adaptiran. Stan se nalazi u potkrovlju u starijoj zgradi i prostire se na dve etaže ali sa ravnim krovom, tako da nema kosina koje se obično pojavljuju u dupleksima, i ima divnu poziciju sa pogledom na reku.

Na prvom sastanku investitori su generalno imali želju da stan preurede tako da postane moderan, primereniji njihovim potrebama, funkcionalniji i da duže vreme ne moraju da se više bave nikakvim radovima u stanu. Konkretnije, želeli su da kuhinja sa trpezarijom (u kojoj inače provode dosta vremena u toku dana) i kupatilo budu komforniji i funkcionalniji, i da dnevna soba bude prijatna i prostrana. Sve ostalo prepustili su meni kao dizajneru enterijera.

Posle merenja celog stana počele su da se otvaraju ideje. Početna tačka u projektovanju svakog enterijera je rešavanje buduće funkcionalnosti prostora. Kada se to definiše kreće se u dalju razradu projekta i definiše se projekat elektroinstalacija, vodovoda i kanalizacije, grejanja, gipsa, rasvete, keramike, molerskih radova, podnih obloga, nameštaja itd i odabira se odgovarajuća oprema za stan. Jedan od prvih problema koji je u samom startu trebalo rešiti je nedostatak dnevnog svetla koji nije bilo moguće nadomestiti ugradnjom većih prozorskih otvora.

Pošto investitor nije bio sklon direktnom osvetljenju, to je bio bio dodatni podsticaj da se projekat rasvete uradi što kvalitetnije. Iz iskustva znam da je rasveta veoma važna i da suštinski utiče na izgled i funkciju novog prostora. U principu nikada nije previše rasvete ali ne treba preterivati, privatan stan ili kuća nisu restoran i kafić, tako da je potrebno naći pravu meru i voditi o tome računa. U ovom slučaju rasvetu sam rešila kombinacijom zidne i ugradne rasvete odgovarajućeg dizajna i jačine sijalica i njihovom diskretnom postavkom se dobio prostor u kom je prijatno i preko dana i po mraku.

U donjem delu stana su se nalazili (kao i u većini dvoetažnih stanova) dnevni boravak, kuhinja sa trpezarijom, kao i toalet i ostava koji su bili pozicionirani ispod stepeništa koje vodi na sprat, na kom su bile tri sobe i kupatilo.

Ono što se odmah videlo je da kuhinju treba vizuelno povezati sa dnevnom sobom kako bi prostor delovao što otvorenije i kako bi se mogli iskoristiti svi izvori dnevnog svetla. Kao dobro rešenje mi činilo da se iz kuhinje ka stepeništu probije otvor u zidu koji bi rasteretio prostor i kuhinje i hodnika i doprineo još boljem osvetljenju prostora. U početku se investitoru takva ideja činila radikalnom, delom jer nije mogao da zamisli kako će to izgledati kada se uradi a delom zato što je navikao na prostor bez tog detalja. Kada su mu predočene prednosti takvog rešenja, ideju je prihvatio da bi mu na kraju radova taj detalj postao i omiljeni u celom stanu.

 

Kod velikih otvorenih površina kao što je ovde slučaj, posebno je potrebno obratiti pažnju na podove. Za podnu oblogu u kuhinji sam odabrala italijansku granitnu keramiku formata 60x60cm u neutralnoj sivoj nijansi koja je laka za održavanje a za ostatak prostora višeslojni parket u nijansi sivog hrasta koji se dobro nadovezivao na pločice. Pošto sam želela da izbegnem prelaznu lasjnu između parketa u keramike podovi su trebali da se dodatno iznivelišu. Kroz saradnju sa izvođačem radova taj problem je rešen i pod je urađen idealno, izbegnuta je prelazna lajsna a spoj keramike i parketa je ispao savršeno ravan kao iz jednod dela.

Zbog odabira keramike i parketa koji su neutralni, bili smo potpuno slobodni prilikom odabira materijala za kuhinju. Pošto sam posle merenja i postavke osnovne funkcije stana videla da će kuhinja biti prilično velika, nije bilo potrebe da se prave gornji viseći elementi. Tu funkciju su preuzele police sa kojima je sama kuhinja delovala lakše i otvorenije. Za donje korpuse smo se odlučili za furnirani medijapan iste boje kao i parket.

Radna ploča, frontovi gornjih fioka i police su se radile od inoksa što nije rešenje koje se često koristi u stanovima ali se u ovom slučaju pokazalo kao pun pogodak. Bitno je bilo da se koristi vodootporni i kiselootporni inoks koji se inače koristi u prehrambenoj industriji, a ne običan inoks. Zbog potrebe da trpezarijski sto bude dovoljno velik za osam osoba, odlučila sam se da konstrukcija stola bude takođe od inoksa a da ispuna, odnosno ploča bude od kaljenog stakla. Time se dobila velika radna površina koja ne opterećuje prostor a ima svoju funkciju. Iznad trpezarijskog stola smo napravili gipsani spušteni plafon u koji smo postavili ugradnu rasvetu i koji je takođe poslužio da se sakrije betonska greda koja je delila kuhinjski deo od ostatka prostora.

U toaletu su se kao i u celom stanu, menjale instalacije u potpunosti. Na pod su postavljene pločice koje su fina imitacija drveta a na zid bele mat pločice manjeg formata sa oborenim ivicama. Na dva zida su postavljena ugradna ogledala koja su vizuelno proširila prostor a umesto običnog kotlića sam postavila ugradni. Mali toalet koji je pre renoviranja bio skučen i taman je postao privlačan prostor kojem je udahnut novi život.

Dnevna soba se u suštini nije mnogo menjala. Svi zidovi su urađeni, kao i u celom stanu, u beloj boji koja čini da prostor ne bude ugušen nedostatkom dnevnog svetla. Na sve zidove je izvođač radova u dogovoru sa investitorom postavio mrežicu pre gletovanja i krečenja kako bi se neutralisala pojava mikro pukotina. Dnevnu sobu su kasnije oplemenili nameštaj, rasveta i razni detalji.

Na stepenicama koje povezuju dva sprata su postavljene identične podne pločice kao i u kuhinji umesto dotrajalog i nefunkcionalnog parketa. Tom prilikom su se ispravili i svi nedostaci u dimenzijama samih gazišta. Takođe je zamenjena i ograda na stepeništu i postavljena jednostavna sa mrežastom žicom i drvenim rukohvatom.

Na gornjem spratu u kupatilu se radila zamena instalacija, pločica i sanitarija. Za stan te veličine kupatilo je prilično malo (manje od 4m2) i bio je izazov napraviti ga da bude funkcionalno i estetski prihvatljivo. Pojavio se problem gde u tako malom kupatilu postaviti bojler koji mora biti zapremine od minimalno 80l. Rešenje je bilo da se premesti u hodnik do kupatila a izabrali smo četvrtasti bojler koji zauzuma manje korisnog prostora od klasičnog ovalnog. Kasnije smo ga maskirali u plakar koji je postao sastavni deo hodnika. Umesto kade malih dimenzija postavljena je tuš kabina sa podnim trakastim slivnikom i pregradnom od kaljenog stakla koje je rađeno po meri, a umesto klasične wc šolje je postavljena konzolna sa ugradnim vodokotlićem.

Iznad banka kojim se obložio vodokotlić smo do plafona postavili toaletni ormarić rađen po meri. Time je dobijen funkcionalni prostor za odlaganje stvari. Ispod umivaonika se postavila komoda sa fiokama sa pregradama za sitnije stvari i korpom za odlaganje prljavog veša. Kao i u donjem toaletu su postavljena ugradna ogledala iznad umivaoika i na front ugradnog ormarića a umesto klasičnog radijatora je postavljen zidni sušač. Na taj način je prostor maksimalno iskorišćen. Na zidove je postavljena bela mat keramika u kombinaciji sa staklenim providnim mozaikom okruglog oblika, a na pod keramika imitacije drveta čime je kupatilo dobilo elegantan i sofisticiran izgled. Kao dodatna pogodnost ugrađeno je električno podno grejanje u celo kupatilo sa digitalnim termostatom koje se pokazalo kao korisno rešenje.

Celokupni radovi u stanu su trajali oko dva meseca i za to vreme je stan u potpunosti renoviran, zamenjene su sve instalacije (elektroinstalacije jake i slabe struje, vodovod i kanalizacija, grejanje) kao i fasadna i unutrašnja stolarija, postavljena je keramika i parket, urađeni molerski radovi, montirana rasveta, sanitarije i kuhinja sa nameštajem. Na obostrano zadovoljstvo, i investitora i izvođača radova, kao i mene kao dizajnera enterijera, stan je završen i predat na korišćenje u predviđenom roku.

Moj savet kao dizajnera enterijera je da se pre početka radova jasno definiše projekat u saradnji sa investitorom i eventualno po potrebi sa izvođačima radova i da se nabavi sva neophodna oprema (sanitarije, keramika, grejna tela, podna obloga, elektro-galanterija i rasveta…), pogotovo zbog toga što dosta opreme prodavci nemaju na lageru već im treba određeno vreme za isporuku. Iz iskustva znam da odabir odgovarajuće opreme može da oduzme mnogo vremena kao i da sve što je skupo ne mora biti i lepo i obrnuto. Dobra priprema će omogućiti da radovi kada počnu teku bez zastoja i da investitor ima jasniju sliku u vezi troškova koji ga očekuju. U praksi je gotovo nemoguće izbeći rešavanje pitanja i manjih problema koji se javljaju tokom radova ali njih je moguće prevazići dobrom komunikacijom. Adaptacije i renoviranja kao i generalno uređenje enterijera se ne rade svaki dan i baš zbog toga je neophodno dobro se pripremiti, angažovati proverene projektante i izvođače i u tom slučaju samo imati malo strpljenja da se snovi i ideje materijalizuju.