Naš predlog počinje ponovnom definicijom prostornih granica sa težnjom ka ponovnom uspostavljanju neprekinutosti interpolarnosti namena, na samoj lokaciji. Novim definisanjem prostornih granica, njegovim istraživanjem i analizom, prikazan je predlog lagane strukture, kao rešenja za ponovno oživljavanje ovih Lokacija.
Kroz naš predlog rešenja, pokušavamo da nađemo duh tog mesta u urbanim džepovima Rume, odnosno vezu tih urbanih zona sa prirodnim i prostornim elementima. Težimo stvaranju svežeg i vedrog životnog stila za sve korisnike prostora, kroz redefinisanje prostora i struktura koje tu postoje, kao i kroz subliminalno povezane aktivnosti.
Predmetna Lokacija 3 teži tome da kreira dijalog i interfejs, te stvori adekvatnu vezu između starog i novog. Starog i novog dela, starih i novih korisnika, te dodatno, starih i novih potreba.
Sama lokacija je izrazito dvodimenzionalna, ali opet, dovoljno velika da svi sadržaji mogu stati, bez upitnosti po pitanju mesta. Bez obzira na prostor kojim se raspolaže, sagledavanje granica uvek za cilj ima analizu relacija između nužnog servisnog dela i stvarnih korisnika prostora.
Promišljanje granica je ovde za cilj imalo stvaranje prostora i aktivnosti, artikulaciju tih sadržaja u smisleni sled, striktno podeljen, a opet interpolaran i nadopunjujući, te naposletku ili pak na prvom mestu, lociranje saobraćaja i zone parkiranja van zone aktivnosti. Izrazitoj dvodimenzionalnosti lokacije, pariraju objekti, koji se iz nje uzdižu kao visoke strukture, bez jasnog parternog odgovora na tu njihovu visinu. Naš odgovor leži u strukturi. U trećoj dimenziji kao principu i načelu stvaranja artificijalne topografije, kao odgovor partera na visinu objekata u okolini. Kao jasan akcent i još jasnije mesto susreta.
KONTEKST
Locirana u neposrednoj blizini gradskog trga, u dvorištu bloka 4-5-5 i u zaleđu Doma Zdravlja Rume, Lokacija 3 je percepirana kao velika zelena površina, bez nekog jasnog reda i hijerarhije, karakteristična je tu bila i mogućnost ulaska sa više strana te dominantnim uvlačenjem parkiranja u sam blok, po sistemu „parkiranja ispred ulaza“.
Bez jasnog redosleda, rasporeda i planski osmišljenih sadržaja, ova parcela ne koristi ni deo potencijala koji život u ovakvom parku sa sobom može da nosi. Primetni su primeri nebrige, bahatog parkiranja i jednostavno, osionog odnosa prema samoj lokaciji. Postoje i primeri lepe prakse, poput bašte gospođa Branke, koja svojim trudom, deluje nam sama, pokušava da vrati neki, možda stari, sjaj ovoj lokaciji.
Korisnik prostora, Čovek, na ovoj lokaciji teško da se može tako osetiti. Svojim delanjem, ovaj prostor je izgubio identitet i negde u mimohodu, posta neprimetan i korisnicima i sebi. Naša priča počinje, u potrazi za tim identitetom. Uz želju da mimohod postane samo hod, nastavljamo dalje.
REŠENJE
Obuhvat lokacije u okviru sebe ima skoro 26.000 m². Sa parkingom kao neophodnim elementom lokacija, te brojnih parking mesta koje je potrebno zadovoljiti, bilo je jasno da pristup i stav koji se moraju zauzeti, moraju biti jasni. Parking je po obodu. Iako nužno nije najpopularnije rešenje, jer dovodi do toga da ljudi moraju šetati do vozila, interes većine i interes pozicija aktivnosti u prostoru je stavljen ispred interesa parkiranja. Sa ovakvom odlukom, nastavilo se dalje i pristupilo se sagledavanju mogućeg.
Dominantno stanovanje u okolnim stambenim objektima, te relativno visok broj korisnika prostora, s obzirom na njegovo trenutno stanje, izrodili su ideju stvaranja zajedničkih prostora, odnosno kreiranje nekog jasnog mesta susreta, nekog novog platoa, ka kome bi čitavo naselje ordiniralo i pronašlo ga i doživelo kao svoj novi, interni, centar.
Lokacija je nazvana
IGRALIŠTE.
Bez velike igre reči kada je ime u pitanju, već jednostavno, velika igra na samoj lokaciji, kako bi se sve formiralo u skladu sa analiziranim potrebama. Dislokacijom parkinga po obodu parcele, centralna zona je ostala čista i netaknuta za ostale sadržaje.
S obzirom na veličinu lokacije, zone su primarno dobile jednu prozaičnu podelu, na zone aktivnosti i zone komunikacije, te na preostalo zelenilo, čije očuvanje u što većoj meri je bilo imperativ u svim zonama, sem u zoni vodene površine. Implementacijom treće dimenzije, te visinskog raslojavanja lokacije, uveden je element platoa. Mesta koje svojom pojavnošću, transformiše centralnu zonu lokacije u mesto susreta, koje biva zapamćeno od strane korisnika. Na ovaj način, postavljeni su fundamenti za dalje aktivnosti, jer bez njih, prostor bi i dalje mogao biti mimohod.
Prilikom akcentovanja centralnog dela lokacije, tragali smo za bojom koja je dovoljno atraktivna i jaka, da bude prepoznatljiva, a opet ne preterano navalentna. Zadržali smo se na žutoj, boji Sunca, koja je nekako stvarala sklad sa našom potrebom da stvorimo to neko novo mesto susreta.
Na platou koji je formiran, postavljen je sportski teren, dajući jedan obrnut red stvari, gde nije igrač taj koji biva posmatran, već je sada on taj, koji sa visine posmatra sve oko sebe. Ispod platoa, formiran je lokal, koji svoju bašticu dobija ispod dela strukture, a orijentisan tako, da ima pogled prema dečijim igralištima i svim ostalim sadržajima – teretani, igralištu, platou sa klupama.
Dodatno, prostori za stoni tenis, sa klupicama koje se pomeraju po šinama, te se lako transformišu u novi sadržaj, zavisno od potrebe. Na ovaj način, novoformirana struktura, pažljivo pozicionirana u odnosu na postojeći urbani matriks, formirala je prostor za sadržaj. Mesto gde se ljudi mogu skupljati, družiti, gde se deca mogu igrati ili pak samo uživati. Želeli smo da IGRALIŠTE, zaista to i bude.
Druga bitna zona predstavlja antipod navedenog iznad. Svu akciju, susrete i sadržaje koji kao osnovu imaju aktivnost, u balans vraća zona vodene površine, prema severnoj strani parcele. Locirana u zaleđu kotlarnice, ova vodena površina je za cilj imala uvođenje balansa. Različite materijalizacije, različite zone sedenja, a sve sa istim ciljem, mir i uživanje među krošnjama stabala.
Kako bi zonu vode zaštitili od kotlarnice, dodavali smo mreže sa puzavičastim rastinjem, kako bi sve servisne strukture, bile neutralisane na samoj parceli. Njihovo postojanje, ne znači nužno da moraju biti smetnja. Sama kotlarnica, sa dve strane je okružena zelenilom, a sa druge dve, ka zoni sadržaja, okružena je prostorom za crtanje / pisanje, nekom formom table za pisanje na otvorenom.
Ovakvom interpolacijom IGRALIŠTE postaje dodatna vrednost za sve stanare okolnih stambenih objekata, gde odjednom, vaša terasa više ne gleda na parkiralište, već na igralište, gde zvuk auta biva zamenjen dečijom grajom i srdačnim pozivom na kafu ili pak pronalaženjem sopstvenog momenta mira.
Inkluzivnost je jedan od postulata savremenog društva. Formiranje prostora gde je moguće pristupiti vozilom, ali nije moguće dozvoliti pristup osobi sa invaliditetom, nije bila opcija. Formirana je samo pristupna rampa. Rampa je percepirana skulpturalno, kao mesto gde formirani plato, traži i teži svom spajanju sa tlom. Kroz suptilan čin spajanja, ovaj element traži svoje mesto u kategoriji neophodnih sadržaja, jer na kraju dana, ko smo mi bez kulture i interakcije?
Inkluzivnost je sa sobom donela i druga promišljanja. Plato mora biti u nivou. Zone, same po sebi su nametnule i zoniranje materijalizacije lokacije. Tako je saobraćajnica postala granitna kaldrma, gde je njena sirovost i robustnost korišćena kao način dodatnog usporavanja saobraćaja. Brušeni beton je postao odgovor koji smo tražili za sve staze oko objekata i pristupa platformi. Ostatak materijalizacija, pronalazi svoj odgovor u različitim varijacijama brušenog betona.
Ograničenost zona koje se mogu opredeliti za zelenilo, rešavali smo ozelenjavanjem onoga što možemo. Tako je odvajanje prema susednim strukturama postalo platno za zeleni zid.
Kao sinonim spajanja generacija, zone se prepliću, naročito u centralnom delu. Sa jedne strane igralište, sa druge mirnija zona za sedenje i druženje, kako zajedničko, tako i pojedinačno, zaokružili su priču strukture i stvorili da ovaj prostor dozvoljava da svi budu zajedno.
Predmetna intervencija se može podeliti na par ključnih segmenata i to: na konstrukciju koja na sebi nosi sadržaje i dodatne aktivnosti na parceli, na nivo partera čiji je predmet parkiranje, te ostalo parterno uređenje i zelene površine i mirniji sadržaji.
Uzimajući u obzir broj parking mesta koje lokacija ove veličine mora da ima, kao logično se nametnulo njihovo ređanje po obodu parcele. Na taj način, centralna zona ostaje oslobođena za stanare, kombinujući sadržaje aktivnosti i boravka u prirodi u jednu istovremenu igru.
Takođe, nametnulo se stvaranje strukture sa sadržajima u zoni iznad. Na taj način, predmetno parkiranje je u velikoj meri dobilo hlad i nadstrehu, a korisnici prostora su dobili dodatne sadržaje i veću zastupljenost prostora u senci i zelenila.
KONSTRUKCIJA I MATERIJALIZACIJA STRUKTURE
Struktura formirana na predmetnoj parceli, a koja za cilj ima izdizanje sadržaja sa razine terena je izrađena od čelika, adekvatno zaštićenog da može trajati u vremenskim uslovima i biti u skladu sa propisima koji uređuju javne prostore.
Čelična konstrukcija je u svojoj osnovi, pocinkovana, a potom farbana u zaštitne završne premaze. Primenom ovih materijala, povećava se životni vek, odnosno trajnost konstrukcije i period njene eksploatacije. Platforma definisana čeličnom konstrukcijom, koristi unakrsno postavljane HEA300 profile, kao osnovnu konstrukciju i konstrukciju pristupnih rampi i stepenica.
Opterećenje se na nivo tla svodi serijom simetričnih stubova, pažljivo analiziranih tako da opterećenje svode u odabrane tačke, bez uticaja na funkcionalnosti. Konzolni prepusti su planirani tako da nose sami sebe, bez dodatnog opterećenja. Kons- trukcija se oslanja na armirano-betonske temeljne stope, koje primaju opterećenje čitave strukture. Ispuna strukture je izrađena od metalnog TR lima, kao podloge preko koje su urađeni slojevi armiranog betona, a potom i sportskog poda.
U zoni ispod, formiran je lokal, njegove spoljne zidove definiše na jednu stranu fasadna aluminarija, a na drugu stranu zidovi od brušenog betona, sa ispunom od kamene vune, koji ujedno preuzimaju i delove opterećenja strukture.
Mikrostruktura je formirana i u zoni igrališta i teretane. Ova struktura na sebi nema dodatni sadržaj, već je sama po sebi sadržaj. Ona oivičava predmetne zone i dodatno stvara prostor za funkcije. Izrađena je od kutijastih pocinkovanih profila, farbanih u željeni ton. Temeljenje je kroz seriju simetričnih stubova, u armirano-betonske stope. Podna obloga u zoni dečijeg igrališta je akrilni sportski pod – tartan. U zoni teretane takođe. Ova podna obloga se nametnula kao rešenje, spram svoji karakteristika, a naročito trajnosti, te mogućnosti da se različite debljine njegovih sastavnih elemenata kombinuju sa ostalim elementima partera, te na taj način reše pitanje pojedinih detalja.
Dodatna karakteristika ovog poda, jeste elastičnost, koja je bila značajna kategorija, s obzirom da se pojedini elementi istog montiraju na čelične konstrukcije, čije sleganje kroz vreme je neupitno. Mogućnost kontrole debljine gumene podloge, dozvolila je i kontrolu elastičnosti samog akrilnog sportskog poda. Sam pod se sastoji od gumene elastične podloge, zalepljene na betonsku ploču. Preko gumene podloge, izrađene od EPDM gumenih granula, nanose se slojevi akrilnih premaza, te na kraju i sam završni sloj akrila, u tonu koji prati projekat i samo rešenje.
PARKIRANJE
Parkiranje je locirano po obodu parcele. Sva parking mesta su tretirana isto, odnosno specifično postavljanim behatonom, razmaknutim tako, da zelenilo može rasti između samih kocki, postavljenim na adekvatnu granulaciju tucanika.
PARTERNO UREĐENJE I ZELENE POVRŠINE
Parterno uređenje je posmatrano kao homogena fuzija različitih materijala, uz konstantan osvrt na cenu koštanja izvođenja istog i planirane predradnje. Kombinacija brušenog betona i betonskih elemenata, nastalih na istom principu kao brušeni beton, predstavljaju okosnicu uređena parcele. Oba tipa se postavljaju na adekvatnu frakciju tucanika, odnosno peska, zavisno od mesta i načina primene.
Brušeni beton se istakao u velikom izboru materijala, svojom monolitnošću i pojavnom formom. Jasno artikulisana i istaknuta tekstura granulata, dobre tehničke karakteristike i na kraju, mogućnost impregnacije istog i relativno lako održavanje u domenu onoga od čega svaki parking pati – curenja ulja i drugih derivata nafte.
Upotrebom brušenog betona, stvorena je mogućnost spajanja materijalizacije podnih i zidnih površina uz postizanje dužeg životnog veka materijala, kroz mogućnost održavanja.
U svojoj osnovi, ovaj materijal je armirani beton, čiji se površinski sloj mehanički uklanja, ostavljajući izložen obrušen agregat, kao sastavni činilac betona. Na ovaj način, korišćenjem, bezmalo, osnovnog građevinskog i gradivnog materijala, dobija se prostor koji može odoleti zubu vremena, te dugo izgledati uslovno i novo i na kraju, koji se zbog svoje mehaničke i hemijske otpornosti, može lako održavati.
Autor teksta: Unknown Studio
