Nekada su visibabe bili prvi vesnici proleća. Danas su to ugostitelji koji, sa prvim ozbiljnijim zracima sunca, nakon onog zimskog zubatog, kreću u postavljanje bašta. Ne zna se ko se više obraduje istima. Ugostitelji ili gosti. Istina, te prve kafe u baštama više liče na Ice coffee, ali vrede bar zbog svesti da je proleće na pragu. Sa druge strane, sve te bašte svake godine su sve lepše i lepše. Umesto onih nekadašnjih jednostavnih rasporeda stolova na šetalištu, danas su to male terasice okružene zelenilom i cvećem. Drugim rečima, ugođaj gosta je na prvom mestu.
U početku tog mog osmatranja bašti, bila sam mišljenja da takav njihov izgled zahteva ozbiljan i naporan rad. Međutim, kasnije listajući jedan od časopisa o uređenju bašta, dvorišta i terasa i tražeći ideju za uređenje sopstvene terase, upoznala sam njegovo veličanstvo deking
OD PALUBE DO BAŠTE
Deking potiče od engleske reči deck što u prevodu znači paluba, a odnosi se na drvo koje se nekada koristilo isključivo za izradu palube brodova, dok se danas koristi za izradu podova terasa, bašti kafića, za popločavanje dvorišta, prostora oko bazena i sl. Znači, u pitanju je drveni pod koji se koristi za oblaganje poda spoljašnjih sredina.
Danas postoji dve vrste dekinga: drveni (prirodni) i WPC (deking nastao od veštačkih materijala koji oponašaju drvo).
DRVENI DEKING
Budući da je drvo prirodni materijal koje je veoma osetljivo na atmosferske uticaje, da bi se koristilo kao građevinski materijal koji će biti pod direktnim uticajem vode, vlage, sunca, mraza, neophodno ga je prethodno termotretirati. Šta to znači? Obrađeno drvo se podvrgava visokim temperaturama koje idu i do 280 ⁰C i to u zavisnosti od same vrste drveta, u različitom vremenskom rasponu od 15 minuta do 24 sata. Takođe, pored temperature, vrši se i mehanički pritisak. Nakon ovog procesa, drvo počinje da gubi neke svoje osnovne osobine. Pa tako imamo vlagu, koja na kraju dostiže svega 2%. Struktura drveta postaje gušća, a samo drvo čvršće. Što se duže tretira drvo postaje tamnije i otpornije na pritiske, vlagu, temperaturu i insekte. Takvo drvo dalje se koristi za proizvodnju drvenih deking traka dužine od 2 do 5 metara, širine od 9 do 15 centimetara.
Drveni deking je puni deking, jer je napravljen od punog drveta. Međutim i između drvenog dekinga postoje razlike u kvalitetu, jer se pravi od različite vrste drveta. Deking od sibirskog ariša je jedan od najotpornijih dekinga, budući da sam ariš nosi naziv „večito drvo“. Za ovo drvo poznato je da je veoma otporno na temperaturne promene. Dokaz toga jeste opstanak na sibirskim temperaturama.
Estetski veoma neodoljivi deking jeste onaj koji nastaje od egzotičnog drveća izuzetne lepote i elastičnosti. Najpoznatije vrste koje se koriste za izradu terasa, bašti, prostora oko bazena u luksuznim vilama, kao i paluba na jahtama, jesu massaranduba, ipe, cumaru,…
Drvo je prirodni materijal i kao takav uvek daje osećaj topline, slobode, tradicionalnosti, jačine, trajnosti. Izborom drvenog dekinga zagarantovan je osećaj lepog, ugodnog i neodoljivog. A to nam i treba, zar ne?
Međutim, da bi smo nešto dobili moramo nešto i da damo. Takav je slučaj i sa drvenim dekingom. Naime nakon ugradnje, drveni deking se mora premazati uljem kako bi se dodatno zaštitio od spoljašnjih uticaja. Uljenje se vrši na početku svake sezone, ali i na kraju kako bi se zaštitilo od vlage, zime i niskih temperatura.
Znači, ako možemo reći da drveni deking ima mane onda je to neophodno održavanje. Mada ovo održavanje možemo nazvati kao neophodno prolećno i jesenje razgibavanje, od čega možemo imati samo koristi. Fizičku pre održavanja, a duševnu posle, uživanjem na dekingu.
Autor teksta: Snežana Trtica Graovac