Uprkos sve većem broju novih, veštačkih materijala koji se pojavljuju gotovo svakodnevno na planeti i pronalaze svoju primenu u najrazličitijim segmentima ljudskog delanja i bitisanja, sve je jasnija tendencija okretanja ka prirodnim, održivim materijalima. Ovo je naročito vidljivo kada je reč o proizvodima koji ulaze u domaćinstvo, posebno ako u njemu ima dece. Stoga uopšte ne čudi sve češća i veća upotreba sisala.
Sisal su prirodna vlakna velike dužine koja se dobijaju iz lišća biljke agave sisalane. Osim u Meksiku, odakle potiče, agava sisalana se gaji i na Haitiju i Kubi, Brazilu, Kini, Floridi, Indoneziji, Bahamima, ali i u istočnoj Africi i na Madagaskaru.
Ova otporna biljka koja dobro raste tokom cele godine uspeva na različitim terenima, čak i na suvom i neplodnom tlu, izuzev gline, i ima veoma malu toleranciju na visoki stepen vlage i saliniteta. Gazdinstvima na kojima je zasađen sisal je relativno lako upravljati u poređenju sa ostalim usevima, prvenstveno zbog velike otpornosti na bolesti i male zahteve pri obradi. Sisal je zreo za seču već posle druge godine od sadnje, a životni vek biljaka može da dosegne i dvanaest godina. Pojedine biljke mogu da proizvedu od 180 do 240 listova, u zavisnosti od lokacije, nadmorske visine, nivoa padavina i vrste biljke.
Kad lišće postane tamnije i kada se iz svog uspravnog položaja nagne za više od 45 stepeni, seče se oštrim noževima tik uz deblo, dva do četiri puta godišnje. S obzirom na to da lišće sisala sadrži više od 90% vlage, prilično je kruto i mesnata pulpa je čvrsta. Pomoću specijalne mašine koja se naziva raspador, vlakna se izdvajaju iz svežih listova mlaćenjem, odvajaju od pulpe, a potom se slažu u posebne cisterne, prelivaju razređenom sapunicom i nakon 24 sata se ispiraju svežom vodom. Na kraju se suše, izbeljuju i baliraju.
Sa stanovišta ekologije, sisal je besprekoran materijal i predstavlja obnovljivi izvor par excellance. Smatra se da može biti deo celovitog rešenja sveukupnog problema sa klimatskim promenama. Tokom svog životnog ciklusa sisal apsorbuje značajno više ugljen-dioksida nego što ga proizvede. Prilikom prerade, otpad je minimalan i to gotovo u celosti organski i može se koristiti za stvaranje bioenergije, proizvodnju hrane za životinje, kao i za pravljenje materijala za gradnju ekoloških kuća. Pored toga, sisal sprečava eroziju zemljišta zahvaljujući veoma ekstenzivnom korenskom sistemu, kao i prekomeran gubitak vode iz tla. Nasadi sisala mogu se koristiti i kao živa ograda za zaštitu drugih useva od različitih životinja.
Primena sisala je veoma raznorodna. Tradicionalno se upotrebljava za proizvodnju kanapa, konopaca, užadi i različitih vrsta prediva koja se, dalje, koriste za tkanje tepiha i drugih podnih obloga od sisala. Podne obloge, prvenstveno tepisi, napravljeni od sisala najčešće imaju podlogu napravljenu od lateksa koja omogućava dimenzijsku stabilnost i sprečava prodor prljavštine sa naličja. Ključna prednost sisala je njegova antistatičnost i odlična otpornost na habanje pa se može koristiti i na podlogama namenjenim za intenzivnu upotrebu.
Odlično apsorbuje zvuk i prirodno je otporan na plamen, ali kao i većina prirodnih materijala, nije otporan na vlagu i upija je u visokom procentu što može izazvati oštećenja. Održavanje je vrlo jednostavno, dovoljno je redovno usisavanje pa podne obloge od sisala mogu trajati i do 10-12 godina.
Jedinstven prirodan izgled i neobičan taktilni doživljaj prilikom hodanja po oblogama od sisala obezbedila su mu mesto i u vrlo stilizovanim, pa čak i luksuznim enterijerima.
Biomasa od sisala sadrži veoma visok procenat celuloze pa se sve više koristi kao zamena za drvena vlakna i proizvodnju papira i kartona. Zbog velike poroznosti, može se koristiti i za vrećice za čaj ili kao papir za cigarete.
U tekstilnoj industriji se najviše koristi za pravljenje tekstila za poliranje jer je sisal dovoljno jak da može da ispolira čelik, ali, sa druge strane, i dovoljno mek da ga ne ošteti. Sisal se u velikoj meri koristi u kompozitima – može zameniti ili pojačati dejstvo staklenih vlakana koja se koriste za ojačavanje plastike u automobilskoj industriji, na brodovima, nameštaju, cevima, cisternama… Koristi se i kao dodatak betonskim mešavinama za razvoj jeftinije gradnje, te kao zamena azbestu u pokrivanju krovova i kod izrade kočnica. Može se koristiti i kao izolator prilikom gradnje.
Sisal se koristi i kao dodatak plastičnim i gumenim kompozitima i uopšte sa različitim tipovima polimera (termoplastika, guma…) jer ima relativno malu gustinu i dobra svojstva prilikom varenja. Istovremeno, i dalje je najbolji materijal za izradu tabli za pikado. Budući da je još nedovoljno poznat i korišćen na srpskom tržištu, bila bi zaista šteta da sisal uskoro ne bude prepoznat kao valjan i kvalitetan materijal sa odličnim svojstvima i sto-procentnom biorazgradivošću.
Autor teksta: Isidora Gordić
