BETONSKI PODOVI – Zašto ih volimo?
Vreme kada je u svetu podova beton isključivo važio za pomoćni materijal, podlogu koja se izliva kao osnova za odabranu završnu podnu oblogu, odavno je stvar prošlosti. Nakon preduge i, slobodno možemo reći, mukotrpne borbe, beton je našao svoje mesto na spisku dekorativnih podova i tako postao „glavni glumac“ na mnogim scenama, a „betoniranje“ je prestao da bude izraz koji se odnosi na neku nužnu prateću, tehničku radnju. Zapravo, aktuelni trend poimanja betona kao izložene podne površine i njegove primene u enterijeru podjednako kao i u eksterijeru, ispravnije je nazvati njegovom renesansom.
NAJSTARIJI TRAGOVI o upotrebi materijala nalik betonu vezuju se za polovinu sedmog milenijuma pre nove ere, a nearmirani beton po sastavu sličan današnjem rado su koristili neimari u Rimskom carstvu, o čemu svedoče monumentalne građevine poput Koloseuma i Panteona.
Interesantno je da se posle propasti Rimske imperije ugasila i betonska gradnja, najverovatnije zato što majstori tajnu njegovog spravljanja iz revolta nisu želeli da otkriju germanskim osvajačima, ili je, pak, većina njih stradala u varvarskim razaranjima koja su prethodila konačnom padu Rima. Tehnologija proizvodnje biće obnovljena tek sredinom 18. veka, a danas beton važi za najkorišćeniji materijal napravljen ljudskom rukom.
U staro doba beton se ručno mešao i ručno izlivao, a njegova dekorativna varijanta mogla se dobiti pravljenjem ploča i ukrasnih elemenata pomoću kalupa, ili pak klesanjem ornamentnih šara po suvoj, potpuno očvrsloj površini. Nakon mnogo vekova manuelne, savremena građevinska industrija donela nam je mašinsku obradu, zahvaljujući kojoj smo umesto ukrašenog klasičnog betona dobili čitavu jednu novu kategoriju proizvoda, poznatu pod nazivom „dekorativni betonski podovi“.
Beton je materijal iz grupe kompozita u čiji sastav ulaze cement, voda i agregat (fizička mešavina šljunka i peska u odgovarajućem odnosu). Stari način spravljanja, koji je u gradnji privatnih kuća tokom druge polovine 20. veka ponegde još uvek bio prisutan, za rezultat ima vrlo grubu masu, često dosta heterogene strukture, zavisno od snage majstora i njegove volje da dobro izmeša sastojke. Današnji betoni proizvode se industrijski: spajanje komponenti vrši se u velikim mešalicama koje postižu visok nivo homogenosti, a ugradnja betonskih ploča laserskom metodom – istovremenim ravnanjem i vibriranjem (nabijanjem) sveže mase kako bi se sprečila pojava mehurića vazduha i šupljina, a površina bila što ravnija. Ovakav beton vrlo je zgodan za mehaničku obradu koja se bazira na poliranju i brušenju, ali i za neke vidove hemijskog tretiranja.
Zaboravite prljave, sive betonske podove, kojima je mesto u nekoj industrijskoj hali ili magacinu! Obradom pomoću specijalnih dijamantskih brusilica i mašina za poliranje odstranjuje se slabi površinski sloj, a obradom čvrste materije u betonu dobija jak i otporan habajući sloj željenog stepena glatkoće površine. Dobro je poznato da beton ni u jednom pojavnom obliku nije pogodan za razvoj gljivica, plesni i mikroorganizama, a u glačanoj formi ovaj ekonomski isplativ materijal pretvara se u sanitarno i ekološki savršeno podobnu oblogu, za čije održavanje neće biti potrebna nikakva hemijska sredstva niti agensi za poliranje – samo voda. Osim toga, jedan ovako obrađen pod ima neograničen vek trajanja, u najmanju ruku isti kao vek građevine u kojoj je instaliran.
Modeli poliranog i brušenog betonskog poda razlikuju se po tome kojim tipom diska se površina obrađuje i kolika je dubina brušenja, a koncepti obrade nose nazive po plemenitim metalima. Platina je koncept koji podrazumeva duboko brušenje u više ciklusa, i daje najsjajniju završnicu poda sa krupnim, jasno vidljivim sastavnim komponentama, od kog se blago reflektuje svetlost. Primenom zlatnog koncepta pod se ne brusi toliko duboko, što znači da je manje izložena dubinska struktura, ali takođe uključuje završno poliranje da bi se dobio sjaj skoro jednak platinastom. Ovaj metod idealan je za podove koji su već dobro nivelisani i ravni, pa nisu neophodne nikakve eventualne korekcije na ovaj način. Srebrna obrada je varijanta platinaste kod koje se primenjuje ista dubina brušenja, samo bez poliranja. Na ovaj način dobija se pod sa vidljivom dubinskom strukturom, ali matirane površine, zbog koje ima prefinjen starinski izgled. Obrada bronza ima najmanje ciklusa brušenja i poliranja. Kod nje nema eksponiranja dubljih slojeva betona već se habajući sloj plitko površinski ispolira, s tim da se ta fina prašina ne uklanja, što doprinosi njegovom jačanju, a rezultuje u umereno sjajnom podu sitne vizuelne granulacije.
Zadnjih par godina sve više raste popularnost podova koji se dobijaju tehnikom topping-a tj. posipanja. Posipanje je dvostruko korisno, jer se na taj način pre svega povećava otpornost površinskog sloja, a sa estetske strane čini da pod izgleda elegantno. Tu postoje dve varijante koje možemo distingovati po sastavu i konzistenciji posipa.
Microtopping
Microtopping je specijalno jedinjenje cementa i tečnog polimera na bazi vode, koje se u sloju od 3-4mm nanosi na površinu podloge ili stare podne obloge. Iako je prema specifikaciji primenjiv na starom parketu, keramici i drugim oblogama bez potrebe za njihovim uklanjanjem, za dugotrajnost je ipak idealna opcija u kojoj se aplicira na bazu od betona, jer zbog srodnosti samo sa betonom može stvoriti dovoljno jaku, homogenu vezu. Microtopping se proizvodi u 24 boje i nijanse, sa sjajnim ili mat efektom.
Dry-Shake topping
Pored ovakvog „mokrog“ posipa u konzistenciji paste, postoji i dry-shake topping, suvi posip koji predstavlja mešavinu kvarcnog peska, sintetičkog agregata na bazi minerala korunda, hidrauličnih veziva i posebnih aditiva. Za razliku od prethodnog, koji se izliva na suvu podlogu i formira tanak monolitni sloj bez fugni i dilatacija, suvi aditivni posip ugrađuje se na svež beton ručnim ili mašinskim nanošenjem, a gotov pod po sušenju završno obrađuje. Ukoliko se posipanje vrši uz pomoć ručnih kolica, ova radnja se obavlja tek kada beton uspešno prođe foot print test (eng. test otiska stopala), tj. kada može da izdrži težinu radnika sa otiskom ne dubljim od 3-5mm, dok se mašinsko posipanje praktično vrši paralelno sa procesom betoniranja. Finalni izgled poda postiže se nakon niza prelazaka rotacionih mašina sa diskovima i lopaticama po površini, uz poštovanje uputstava za pravilno finiširanje. Pod rađen po dry-shake topping principu je umereno gladak i sjajan, ali ima taj „industrijski“ šmek zbog kog se savršeno uklapa u minimalističke postulate uređenja prostora.
Acid Stain
Za lep izgled betonskih podova u najvećoj meri treba da zahvalimo mašinskoj industriji, ali u nešto manjem procentu i hemijskoj. Acid stain podovi nastaju hemijskom reakcijom između betona i mešavine odgovarajućih kiselina kojom se pod poliva. Vezujući se za beton kiselina trajno boji površinu, koja nalikuje prirodnom kamenu i mermeru. Na raspolaganju je sedam osnovnih nijansi, odnosno kombinacija kiselina. Međutim, acid stain tehnikom nikada se ne mogu dobiti dva istovetna poda jer boja i izgled takođe zavise od vrste i sastava podloge, pa je dekorativni opus zapravo znatno veći.
Autor teksta: Jelena Mitrović, diplomirani novinar
